Pritisnite enter da počnete pretragu.

“Hjustone, imamo problem”: Autentične fotografije posade Apolo 13 prikazuju do sada neviđene detalje

Savremene tehnike obrade fotografija snimljenih u svemirskoj letelici NASA Apolo13 pre pola veka pružaju uvid u do sada neviđene detalje iz života posade.

Pre pedeset godina, na letelici Apolo 13 došlo je do eksplozije koja je ugrozila živote trojice astronauta.

Nije ni čudo da postoji zanemarljivo malo fotografija sa ove misije, pošto su astronauti bili zatvoreni u letelici boreći se da prežive.

Stručnjak za fotografiju Endi Sanders uspeo je da izoštri snimke sa 16-milimetarskog filma niskog kvaliteta koji su napravili astronauti.

Jedna od tehnika koju je Sanders primenio poznata je kao „staking” (stacking), a podrazumeva slaganje frejmova jedan na drugi, kako bi se dobilo više detalja na fotografiji.

Tim NASA astronauta misije Apolo 13 – Džin Lovel, Džek Svajgert i Fred Hejz – bili su treća američka posada koja je trebalo da sleti na Mesec.

Na putu do Meseca, zbog eksplozije u servisnom modulu letelice, deo kiseonika iscurio je u svemir.

Astronaut Džek Svajger prijavio je eksploziju izgovorivši legendarnu rečenicu koja se često pogrešno citira: „Okej, Hjustone, imamo problem”.

Deo svemirske letelice namenjen za povratak astronauta kroz Zemljinu atmosferu nakon misije, komandni modul (CM), morao je da bude ugašen kako bi ostao sačuvan za povratak.

Posada je morala da koristi lunarni modul (LM) – takođe poznat kao i modul za sletanje i „čamac za spasavanje”.

Sistemi za održavanje života na modulu za sletanje bili su predviđeni za život dvojice astronauta tokom dva dana na površini Meseca.

Stručnjaci iz NASA svemirskog centra Džonson u Hjustonu, u američkoj državi Teksas, morali su da smisle kako da prošire kapacitet modula, da bi omogućili preživljavanje trojice članova posade tokom četiri dana.

Lovel, Svajgert i Hejz su leteli oko Meseca i nazad do Zemlje u hladnom, vlažnom modulu, sa ograničenom količinom vode za piće.

Srećom, improvizovani pokušaj povratka je uspeo, a trojica astronauta su bezbedno sletela u Tihi okean.

https://twitter.com/TheRealBuzz/status/1247230369591701504/photo/1

Uprkos teškoj situaciji, posada je fotografisala život na letelici 16-milimetarskom kamerom. Po današnjim standardima, ovi snimci su lošeg kvaliteta.

Sanders je poboljšao kvalitet tih snimaka, otkrivajući nove detalje borbe članova posade da prežive na oštećenom svemirskom brodu.

Na fotografijama iz lunarnog modula poznatog kao „čamac za spasavanje” vidimo pokušaj kapetana Džima Lovela da opusti situaciju puštanjem muzike sa kasetofona, dok pilot komandnog modula Džek Svajgert drema u ostavi.

Na sledećoj fotografiji, koju je Sanders nazvao „Srećna posada”, Lovel i Svajgert snimljeni su očigledno dobro raspoloženi.

„Neverovatno je u vezi sa fotografijama koliko smireno izgledaju članovi posade, s obzirom na ozbiljnost situacije, uslove i teške zadatke koji su pred njima”, kaže Sanders za BBC.

„Zbog toga se stiče utisak koji verovatno ne odgovara stvarnim osećanjima astronauta u tom trenutku, jer znamo da je posada nije bila sigurna da će se vratiti kući”.

Na jednoj fotografiji se vidi kako članovi posade jedu. Smrznuta hrana u prahu bila je predviđena za rastvaranje u toploj vodi, a astronauti su imali samo hladnu.

Lovel je kasnije otkrio da je u danima posle nesreće malo jeo, pa je izgubio šest kilograma.

Fotografija zamračenog, isključenog komandnog modula napravljena je slaganjem frejmova fotografija koje je Fred Hejz uslikao kada je otišao da proveri stanje u ovom delu letelice pre nego što se posada upustila u rizični poduhvat povratka u Zemljinu atmosferu.

U intervjuu koji je Hejz dao za novi dokumentarni film NASA „Apolo 13: Bezbedno vraćeni kući”, Hejz se priseća da je u komandnom modulu bila velika vlaga.

Astronauti su morali da brišu komandne table peškirom, zbog bojazni da bi voda mogla da prouzrokuje kratak spoj, pa i požar – što bi bio poguban scenario.

Za razumevanje tehnike obrade fotografija važna su dva momenta: signal – delovi slike koje je poželjno zadržati – i šum – neželjeni delovi slike.

Sanders je počeo slažući različite frejmove istog kadra na drugi. „Sve se vrti oko toga što staking unapređuje relaciju signal-šum”, objašnjava Sanders.

On dodaje da, „kako je šum u kadru zaista slučajan, slaganje frejmova jedan na drugi i senčanje svakog piksela pomaže da se šum pronađe i smanji, a da se signal zadrži (signal ostaje u svim kadrovima)”.

„Na taj način pojačavamo detalje slike, kao i njen kvalitet, pa više počinje da liči na pravu fotografiju”.

Pošto je imao slike ljudi u pokretu, Sanders je morao naknadno da usklađuje različite delove fotografije, da bi na kraju sve to objedinio u finalnu fotografiju.

Kombinovane slike imaju više od 20 delova spojenih u jedno, pri čemu se svaki deo sastoji od čak i do 75 zasebno obrađenih frejmova, i daju do sada neviđeno detaljan u uvid u život posade svemirske letelice.

Sanders je zatim dodatno obradio fotografije koristeći komercijalni softver; podesio je kontrast, uradio korekciju boja i uklonio neke efekte poput ribljeg oka, koje je proizveo širokougaoni objektiv potreban za snimanje fotografija u prostoru tako tesnom kao što je letelica.

Pročitajte i: Kakve veze dolazak komete ATLAS ima sa virusom korona?

Foto: Profimedia

Budi deo Viber Original zajednice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *