“Samo da smo živi i zdravi.“, često imam prilike da čujem, što u radu sa pacijentima, s druge strane apotekarskog pulta, što u privatnom životu kada slavim, praznujem, ili se radujem. Da li je baš SAMO? Koliko zaista uzimamo zdravo za gotovo što smo živi, sad i ovde, i što smo zdravi? I koliko uopšte imamo svest o težini te reči zdravlje, i o njenom značenju? Samo su neka od pitanja koja su me naterala na razmišljanje o suštinskom značenju zdravlja, imuniteta, bolesti i života.
Zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. (SZO)
Po struci sam zdravstveni radnik, farmaceutski tehničar i vrlo uskoro postajem i strukovni medicinski radiolog. Ono što moram da priznam je da me moje formalno obrazovanje najmanje naučilo o tome šta zdravlje jeste, najviše o tome šta zdravlje nije, i kako da ga “krpimo”. Pa sam preko onoga šta zdravlje nije morala da donosim zaključak o tome šta zdravlje jeste. Moja želja za pronalaskom uzročnika bolesti i izučavanja samog organizma, njegovog stanja kao što je zdravlje se produbljivala i gomililala u meni, a svoju erupciju doživljavala bi kada bih i sama završila kao obolela.
Svaki moj odlazak lekaru usled zdravstvenih tegoba sve više bi me bunio i rasplamsavao moju želju da doznam šta to reč zdravlje uopšte znači. Na svaku moju virusnu, bakterijsku infekciju, ili lošu krvnu sliku oni bi samo slegli ramenima i zaključili: pao imunitet, ili stres. Imunitet i stres, toliko puta ponavljani u kliničkoj slici svih bolesti ovoga sveta, i kao uzročnici i kao posledice, kao zašto i zato uvek zajedno i nikad odvojeno jedni od drugog. Dva dobra blizanca kojih sam se ja uhvatila u izučavanje, naravno onda kada bi mi imunitet dovoljno pao da bi me bacio u bolesničku postelju, i kada bi me stres dotukao toliko da bi mi moj lik u ogledalu bio potpuno stran.
Da bismo bili otporni (imuni) na nešto, moramo najpre razumeti šta mi jesmo.
Kao što smo i sami kompleksna bića, naše zdravlje je jedna kompleksna celina. Naše zdravlje sastoji se od više dimenzija:
Fizičko zdravlje – održava mehaničko funkcionisanje organizma;
Mentalno zdravlje – održava sposobnost jasnog i koherentnog mišljenja. Neki ga još nazivaju i psihičkim zdravljem, zdravljem uma, iz kog proizilaze misli i na njih se nadovezuju emocije.
Ti si ključ svog izlečenja, ne vreme. Povređivanje, traume, uslovljavanja nastaviće da sede u tvom umu i uticaće na tvoje emocije i ponašanje, sve dok ne odeš unutra. Ono što leči je: ljubav, učenje kako da otpustiš emocije, razvijanje samosvesti i usvajanje novih navika.“ Yung Pueblo
Emocionalno zdravlje – podrazumeva prepoznavanje i adekvatno ispoljavanje emocija, adekvatno reagovanje na stres.
Socijalno zdravlje – sposobnost i održavanje kontakata sa ljudima.
Ovo su sve definicije Svetske Zdravstvene Organizacije. Nisam ih ja izvela, nisam ih ja smislila, ja sam ih samo potražila ne bih li bolje razumela kako funkcioniše moje zdravlje, i moj organizam kao celina. Ono što sam iz svih njih izvukla jeste da da bismo uopšte znali kako da očuvamo svoje zdravlje, najpre moramo imati svest o svemu onome što mislimo, što osećamo i kakvog to uticaja ima na naš organizam, pa na kraju i na naše telo.
Zdravlje je stanje dinamičke ravnoteže.
– SZO
Tu se rodilo novo pitanje, a to je šta je ono što nas zapravo izbacuje iz ravnoteže i čini nas podložnim, čini nas obolelim?
Promene u spoljašnjoj sredini ili samoinicirane unutrašnje promene iznad određenog nivoa i dužine trajanja ugrožavaju ravnotežu i uzrokuju određene psihičke reakcije ili strukturne promene koje vode ili ka boljoj adaptaciji ili ka rušenju ravnoteže, odnosno bolesti. Faktori od kojih zavisi da li će osoba biti sposobna da kontroliše stres ili će poremetiti svoju ravnotežu su: priroda situacije, stepen prilagođenosti individue spoljnoj sredini, potencijala nošenja sa izazovima (dobar nutritivni status, fizička kondicija, emocionalna stabilnost, znanje, pristup zdravlju, savladavanje psihosocijalnog stresa). Svetska zdravstvena organizacija.
Ispostavlja se da su naši okidači usmereni da poremete ravnotežu našeg zdravlja zapravo promene. Da menjati se (gore pomenute unutrašnje promene) je nešto dobro, neophodno za sagledavanje nas samih, za naš rast i razvoj, ali menjati se pažljivo, svesni svojih programa, verovanja, ubeđenja, uz poštovanje prema svojoj prošlosti, i nežnosti prema svojim potisnutim emocijama. Uz konstantnu težnju razumevanja i prihvatanja svega što se u nama samima dešava. Na to možemo uticati. Na spoljašnje promene ne možemo, bar ja, ne mogu. Ne mogu uticati na gubitak meni dragih ljudi, na reakciju drugih ljudi, na nepravdu, na stanje u državi i sve ostalo što ponekad zna da me izmesti iz ravnoteže. Ali mogu verovati. Da se sve dešava za moje dobro, i da sam zapala u tu situaciju da nešto naučim. Da budem otvorena da učim, jer me iz situacije neće izdići bes, mržnja i frustracija, već razumevanje i lekcija.
Okidač je još neznanje, strah. Okidač je manjak emocionalne inteligencije i poznavanje svog uma, manjak svesti o mislima, uverenjima. Prema svemu sudeći zdravlje je neophodno upoznati i prići mu sa znanjem da bi se na njega moglo uticati, poboljšavati ga i održavati.
Ono što ja mogu je: izgraditi imunitet verovanja samo u dobro, pa postajem otporna na sve ono što nije tako dobro. Mogu izgraditi imunitet uma svesnim istraživanem svojih misli i preispitivanjem toga šta mi služi, šta ne. A i ni imunitetu tela nije teško prići kada smo svesni i voljni da se dobro osećamo i iz istog razloga počnemo više da se vežbamo i da se krećemo. Mi to možemo pitanje je samo da li hoćemo, i koliko smo svesni.
Ovo je moj nauk, moje saznanje koje delim sa vama kojima je to potrebno. Pišem i kao zdravstveni radnik, i kao student, i kao pacijent. I kao obolela i kao svež rekonvalescent. I cela suština zdravlja mi izgleda kao konstantna težnja održavanja balansa, i sagledavanja uzročnika remećenja istog. Zalaženja u njegovu dubinu i otkrivanje simbola spoljašnjeg uzročnika kao neke naše unutrašnje mete, okidača, slabosti. Otkrivanje slabosti i jačanje istih.
I sada, za mene zdravlje ne predstavlja više način života, za mene zdravlje znači život, ne predstavlja struku iz koje potičem već primer koji dajem. Zdravlje predstavlja put i smer, cilj i odredište. Zdravlje znači usklađenost sa svojim umom, telom i dušom. Imunitet znači otpornost na sve ono što nismo i poznavanje svega onoga što jesmo. A stres, stres znači izazov za pažljivo reagovanje, prilagođavanje, sagledavanje, delanje. Delim sa vama ono što sam ja osetila kao istinu a vi razmislite, na vama je hoćete li se nad njom zamisliti. Budite mi zdravi!
