Kako ućutkati unutrašnjeg kritičara?
„Kada bi mi neko rekao ono što ja sama sebi kažem, nikad više ne bih ni reč progovorila sa tom osobom“, kaže Irena, moja klijentkinja koja bi mogla da se nađe u svakom časopisu kao „žena inspiracija“. Uspešna u svemu čega se latila, od posla i karijere do porodice i hobija i uz to, prelepa.
„Svake noći u glavi mi se neprestano vrti film sa događajima od prethodnog dana; onda se izdvoje trenuci u kojima nisam reagovala baš najbolje i onda me užasni, osuđujući glas kritikuje kako sam se obrukala, kako sam glupa i do jutra, ja sam ubeđena da sam potpuni luzer, koji je samo imao sreće da izgradi prividni uspeh koji će se svakog trenutka srušiti kao kula od karata.“
Svi mi, baš kao i Irena, čujemo glasniji ili tiši, taj glas, odnosno unutrašnjeg kritičara. To je ona spodoba koja postoji samo u našoj podsvesti i koja podmuklo vreba kasne noćne sate ili čeka dok ne budemo jako umorni ili fizički iscrpljeni – i tada počinje šaputati zlobne i grozne stvari kako bi nam uništila svaku mogućnost za postizanje mira, samopouzdanja i samo- saosećanja. U suštini, taj unutrašnji kritičar je onaj nesvesni deo nas koji nas ne voli, i to nam govori pronalazeći izuzetno suptilne i inventivne načine.
Šta je unutrašnji kritičar?
Unutrašnji kritičar je dobro integrisan obrazac destruktivnih misli usmerenih prema nama samima. Nagonski „glasovi“ ili misli koje čine ovaj internalizovani dijalog su u osnovi našeg samodestruktivnog i neprilagođenog ponašanja.
Glas unutrašnjeg kritičara nije audio halucinacija; on se doživljava kao istinska misao u glavi za koju verujemo da je nastala kao rezultat naših misaonih procesa. Taj tok destruktivnih misli formira anti-ja koji ljude odvraća od ponašanja koje je, zapravo, u njihovom najboljem interesu. Obzirom da verujemo da je taj glas naša autentična misao, doživljavamo je kao apsolutnu istinu u koju se ne sumnja. A realnost je, najčešće, potpuno suprotna. No, mi, zavedeni marifetlucima unutrašnjeg kritičara, tu realnost ne vidimo i ne prihvatamo.
Kritički unutrašnji glas je deo nas koji je okrenut protiv nas. To je odbranaška, negativna strana naše ličnosti koja se suprotstavlja našem stalnom razvoju. Glas se sastoji od negativnih misli, uverenja i stavova koji se suprotstavljaju našim najboljim interesima i umanjuju naše samopoštovanje. Podstiče i snažno utiče na samouništavanje i samodestruktivno ponašanje. Ovaj neprijateljski savetnik nas upozorava i na druge ljude, promovišući ljutit i cinični stav prema drugima i stvarajući negativnu, pesimističku sliku sveta.
Primeri kritičkih unutrašnjih glasova
Neki uobičajeni glasovi uključuju misli poput “Ja sam glup”, “Nisam privlačna” ili “Nisam kao drugi ljudi i zato me niko ne prihvata.”
Nekada je kritičar usmeren na našoj karijeri, poput „Nikad neću biti uspešna“, „Niko ne ceni koliko naporno radim“, „Pod prevelikim sam pritiskom, ne mogu da se nosim sa ovim stresom“, „Nisam sposobna za ovaj posao“, „Nisam dovoljno dobar, dobiću otkaz“ i slično.
A vrlo često, kritički glasovi su vezani za naš privatni ili intimni život i odnose, kao što su: „Nikoga nije briga za mene“, „Bolje mi je samoj nego da me stalno povređuju“ , „Mene niko ne može da voli“ ili „Ne smem pokazati emocije, misliće da sam slabić“.
Prepoznaćete govor unutrašnjeg kritičara po tome što koristi predimenzionirane fraze i dramatične odrednice „nikad“, „uvek“, „niko“, „svako“ i slično.
Kako se rodio unutrašnji kritičar?
Gotovo sve psihološke teorije se slažu da je unutrašnji kritičar začet u nekom trenutku najranijeg detinjstva. Premladi, neiskusni i bez dovoljno znanja, davali smo značenje nekom događaju ili doživljaju koji nam je u tom trenutku bio važan, a koji nam je bio nejasan.
Odrastanje, a posebno adolescencija samo pojačavaju naše uverenje da smo bili u pravu kad smo zaključili da smo nespretni i kao takvi, nikada nećemo biti uspešni, na primer.
Po čemu se kritički unutrašnji glas razlikuje od savesti?
Mnogi ljudi misle da će sa prestankom slušanja kritičkog unutrašnjeg glasa izgubiti dodir sa svojom savešću. Međutim, kritički unutrašnji glas nije pouzdan moralni vodič kao što je to savest. Naprotiv, kritički unutrašnji glas degradira i kažnjava i često nas navodi na donošenje po nas loših odluka. Ti negativni glasovi imaju tendenciju da povećaju osećaj odbojnosti prema sebi i malodušnost, a da nas ne motivišu da konstruktivno pristupimo promeni nepoželjne osobine ili ponašanja. Unutrašnji kritičar je onaj glas koji kaže „Zašto se trudiš kad i onako nikad ne uspeš?“
Kako možeš pobediti unutrašnjeg kritičara?
Iz svega što smo saznali do sada, jasno ti je da je unutrašnji kritičar tvoj neprijatelj. Dakle, ulazimo u otvoreni rat protiv neprijatelja koji je vrlo lukav. Kao i u svakom ratu, naša dobitna strategija je „Divide and Conquer“. Prvo ćemo neprijatelja razdeliti na parčiće koje ćemo udaljiti jedne od drugih, a zatim ih tako razjedinjene pobediti.
Korak 1: Pokušaj da identifikuješ šta ti kritični unutrašnji glas govori. Šta tačno kaže? Gde te tačno gađa? I u kom trenutku? Možeš da probaš da glasno izgovoriš to što čuješ u svojoj glavi. Kada čuješ sebe, uključuješ i svoja čula u borbu i dobijaš dobrog saborca, jer će ti upravo čula pomoći da uvidiš da kritički unutrašnji glas nije odraz stvarnosti. To je gledište koje smo usvojili na osnovu destruktivnih ranih životnih iskustava i stavova usmerenih prema nama, koje smo „samo“ internalizovali kao svoje sopstveno gledište.
Korak 2: Vreme je da se distanciramo od onoga što nam glas kaže. Jedan način je da ove misli zapišeš kao rečenice vezane za drugu osobu. Na primer, misao poput: “Ne mogu ništa da uradim kako treba. Nikad neću biti uspešna” treba da bude napisana kao “Ne možeš ništa da uradiš kako treba. Nikada nećeš biti uspešna.” Zatim pročitaj napisano. Ovo će ti pomoći da te misli shvatiš kao „strano telo“, a ne kao istinite izjave koje opisuju tebe. „To je neko drugi, nisam to ja“.
Korak 3: Odgovori svom unutrašnjem kritičaru tako što ćeš napisati realniju i saosećajniju ocenu sebe. Kao odgovor na misao poput: “Ja sam takav idiot”, mogli bi napisati “Ponekad mi je teško da uspem, ali ja sam pametan i kompetentan na mnogo načina i to sam pokazao.” Značajno će ti pomoći da se setiš konkretne situacije kada zaista nisi bio „idiot“, makar jedne situacije koja će ti pokazati da unutrašnji kritičar nije u pravu. Ova vežba nema za cilj da pojača tvoj ego, već da pokaže prijatniji, iskreniji odnos prema sebi. Budi nežan prema sebi, a čvrst prema neprijatelju.
Korak 4: Kada ojačaš sebe prethodnim vežbama, vreme je da kreneš u borbu prsa u prsa. Preduzimaj akcije koje predstavljaju tvoje sopstveno gledište, koje te vode ka onome ko želiš da budeš i šta želiš da postigneš, protivno direktivama unutrašnjeg kritičara. Tvoj kritički unutrašnji glas može postati glasniji, govoreći ti da ostaneš u okvirima koje ti je on odredio ili da ne rizikuješ. Međutim, identifikovanjem, odvajanjem od i dejstvom protiv ovog destruktivnog misaonog procesa, postaćeš jači, dok tvoj unutrašnji kritičar postaje slabiji.
Emancipacija od kritičkog unutrašnjeg glasa, doneće ti slobodu da se uključiš u potragu za zadovoljstvom i smislom u životu. Bićeš na najboljem putu da postigneš mir sa sobom i bliskost sa onima koje voliš. Uživaćeš u saosećajnom pogledu na svet i optimističnom pogledu na život. I to sve iz sopstvene snage.
Dragi ljudi, svet i sve ono što nas okružuje nosi sa sobom dovoljno elemenata „tamne strane“. Pomozite sebi da joj se ne priklonite tako što ćete pobediti tamnu stranu u sebi. Upalite svetlo prvo u sebi da biste ga mogli podariti svetu.
Budite dobro.
Sa verom u Vas,
Mila
Photo by Mitchel Lensink on Unsplash
