Jesi li bila nežna prema jutru koje ti se i danas nasmejalo i nije mu palo na pamet da odustane od tebe sve dok nisi otvorila oči. Svojom belom svežinom poput mleka pralo ti je trepavice ulepljene snovima koji su ponekad beg od stvarnosti, a nekad stvarniji od same jave. Jutro koje je bilo najava dana u kome vreme skoro da nije postojalo, ili se merilo na nov način…
Kojim očima si pogledala taj novi dan, da li kao još jedan teg od sabijenog straha, tuge, strepnje i uznemirenosti? Ili kao dar, šansu, neispisani list papira samo za tvoju kreaciju? Hoćeš li po njemu žvrljati drhtavih ruku ili se truditi da usavršiš rukopis sve dok ne postane krasnopisom iscrtana magija tvog bića. Najzad ti je dozvoljeno da san smestiš u podne, ili da veče ispuniš jutarnjom kafom i probudiš se za noć u kojoj ćeš se u tišini baviti onim što oduvek želiš.
Jesi li bila nežna prema nogama koje su te odvele samo do terase jer dotle si smela, odatle su korak preuzele oči i uši i stigle do novih lepota, onih koje do skora nisu ni primećivale. Da li si rekla hvala rukama koje su ti skuvale čaj i pospremile dom tako da opet bude prijatan i svež iako danima boraviš u istom prostoru.
Jesi li se zahvalila sreći koja te strpljivo čekala u malim stvarima za koje nisi imala vremena godinama, iako ti je sve to bilo pred nosem?
Jesi li uputila nežnu misao svojim usnama koje nisu pristale na ljubljenje sa lošim energijama već su odlučile da budu poput latica nežne magnolije koja na sebe stavlja samo rosu i zrak toplog sunca.
Koliko je nežnosti u tebi ostalo za noć koju ćeš provesti trčeći sa vukovima, jureći za svojim strastima i magijom koju pojačava duh predaka sa kojima čuvaš vezu kao cvet sa svojim korenjem.
Jesi li pomilovala svoju prirodu, blistavu i strašnu u isto vreme, osetila skladni ples golubice i zmije?
Shvataš li najzad zašto ruža ima svoj trn? Baš zato što trn ima svoju ružu. Ako to razumeš, otkrićeš čarobnu reč ispisanu zvezdama, spoznaćeš je u njihovom skladnom rasporedu koji se zove sazvežđe Nežnosti. Tu gledaj, tu je tvoja magija i snaga. Olakšaćeš buđenje novom jutru jer će ti trepavice postati lagane poput krila leptira…
Znaćeš čiji si gost na kraju dana. Tada u svoje misli na korak do sna primi samo one koji su i sami spoznali to sazvežđe…
I budi polje za krilate zvezde, primi ih sve u sebe, i već sutra neka ih tvoje oči odstrele pogledom u nečije nebo… budi ona koja daruje nadu, nagoveštava sreću i neka samo tvoje prisustvo bude nečija ispunjena želja… Ti to možeš.
Fotografija: Pinterest
