Postoje različiti stepeni organizovanosti u životu, kao i gradacija po vertikali i horizontali. Vertikala bi podrazumevala nivoe organizovanosti u jednoj, a horizontala u više sfera života. Verovatno svako od nas ima sfere u kojima je na zadovoljavajućem (po svojim merilima vrednosti jer su jedina koja vrede) nivou ali i neke u kojima smatra da može biti bolji/a ako bi se trudio/la više. Šta mislite o onima koje psihologija naziva „be perfect“ osobama? Imamo ih u okruženju, možda smo i sami u toj kategoriji. Ti umovi rađaju se dobijanjem najviših ocena u školi, postizanjem najboljih rezultata u svemu čemu se posvete. Školovanje, posao, hobiji, društveni život – u svemu se vode principom ocenjivanja i ciljanja na maksimalni rezultat. Ako je u pitanju naizgled nemerljiva disciplina – sami osmisle sistem merenja efikasnosti.
Je l’ vam zvuči poznato? To bi bile osobe koje opisujemo stručnjacima za organizaciju, prepuštamo im osmišljavanje zajedničkih aktivnosti, a one, ne rado – već uzbuđeno prihvataju, zahvaljujući se na poverenju 😀 . Ako je velika razlika u stepenu organizovanosti (prosečnom po sferama – okej, shvatili smo na koju stranu narator naginje 😀 ), manje organizovane osobe smatraju da ove druge preteruju i previše analiziraju život. Šta o tome misli organizovanija grupa? Da zvanično postoji oformljena grupa, verujem da bi bila stava da se ustvari svi delimo na: neosvešćene, osvešćene koji biraju da se prepuste slučajnosti i osvešćene koji ne mogu da se prepuste slučajnosti (osvešćenost u smislu razvijene svesti o prolaznosti vremena i vrednovanja svog života).
„Neosvešćeni“ žive svoje živote bez nekog velikog razmišljanja, analiziranja detalja, odluke donose brzo i u skladu sa trenutnom situacijom. Podložni su radom usvajanju preporuka i društveno prihvaćenih normi.
Umovi „osvešćenih“ koji se prepustaju slučajnostima automatski odrade analizu situacije, ali onda nadjača inertna sila na vertikalnoj skali organizovanosti. Uplaše se dubljeg razmišljanja o temi i mogućeg donošenja neke bitne odluke, pa se ogrnu plaštom komfornosti i to im donese mir.
„Osvešćeni“, koji su spremni da do besvesti analiziraju i učine plan podložan prilagođavaju i sve mogućnosti uzmu u obzir (od planiranja odlaska u nabavku namirnica do prekookeanskog putovanja) – svesni su da ovakav način življenja može biti naporan ali u ovom slučaju pogonska sila na pomenutoj vertikalnoj lestvici je prejaka. Oni smatraju da je svaki trenutak poseban, a cenjenje te posebnosti prikazuju dobrim planiranjem.
Hajde da izvedemo kao zaključak neke predloge za dodatak našoj mentalnoj higijeni, u kojoj god hipotetički oformljenoj grupici da se pronalazimo. Umetnimo u našim manje ili više organizovanim životima neki termin za lutanje, maštanje, za neku besciljnost. Možda se mozak tada opusti i prošire se vidici. Možda se razaznaju neki novi. Znate ono pitanje „o čemu razmišljaš kada ne razmišljaš ni o čemu, kada ti je mozak prazan“? Hajde da testiramo! Obradujte me ishodima eksperimenta u komentarima ispod. 🙂
