Danas, više nego ikada ranije, svedoci smo svetlosti koja može imati razne izvore i forme. Neke nas svetlosti mogu zaslepeti svojom snagom, neke nas obasjaju na kratko vreme, a zatim probude razočaranje zbog svoje privremenosti. Ali, od čega se to danas očekuje da neprestano sija?
Primer svetlosti poredim sa vrednostima današnjice.
Zajedno sa svetlošću telefona, tableta, reflektora, bilborda i izloga kao da su se pojavile i neke nove vrednosti. Ili vrednosti koje su već postojale samo su sada dobile priliku da svojim sjajem privuku našu pažnju.
Čini se kao da je nova svetlost digitalnih tehnologija obasjala vrednosti koje su prolazne, kratkotrajne i predstavljaju samo (fotoaparatski) bljesak, nedovoljno iskren da bi potrajao, ali previše uporan da bi prošao nezapaženo.
Iako smo izloženi čestim i snažnim medijskim porukama koje nam serviraju prototip onoga što bismo mi sami trebali biti, raditi, ili imati, treba se podsetiti da blic fotoaparata nikada neće moći da nadmaši Sunčevu svetlost.
Često se čak i vrlo učeni ljudi zabrinuto osvrću na vrednosti u društvu i put kojim se omladina kreće, posmatrajući one kvalitete koji samo pokušavaju da zamene vrednosti koje će trajati večno. Ipak, ni tada ne treba zaboraviti da
Svetlosti ima mnogo, ali samo jedno je Sunce
To Sunce, simbol istine i pravdoljublja, nezamenjivo je svojom pojavom i nedvosmisleno baca senku na sve one privremene vrednosti koje su se pojavile u njegovom odsustvu.
Sunce je zvezda čiji sjaj nikada nije upitan, ali nas njegovo privremeno odsustvo brine i izaziva pitanja puna sumnje. Zašto Sunčeva svetlost nije konstantna? Zašto dolazimo u situaciju da se, makar i prividno udaljavamo od istinskih ljudskih vrednosti u društvu?
Razmišljajući, shvatila sam da, ukoliko tamna strana svetlosti postoji, onda je to strana nad kojom samo mi imamo kontrolu.
Tama kao da nam dolazi da proveri koliko zapravo verujemo u svetlost. Svetlost nema svoju tamnu stranu, sve dok je mi ne zamaglimo svojom sumnjom.
Onda kada ne vidimo istinske kvalitete u društvu oko sebe, Sunčev sjaj, proverimo da se nismo možda previše udaljili od Sunca. Jer Sunce će uvek sijati, prave vrednosti će opstajati i rasti, a mi se moramo okretati oko njih, poput Zemlje oko Sunca. Čak i u danima kada nam Sunce nije na vidiku, to ne znači da ono ne postoji. Sunčeva svetlost će uvek doći, ako je uopšte i odlazila, ili smo samo mi svojim strahom udaljili od nje…
Jednom, kada smo uistinu obasjani Sunčevom svetlošću nju ćemo tražiti u svemu. Kada spoznamo prave vrednosti, lako ćemo prepoznati sve one koje to nisu. A svetlost tehnologija koristićemo u svrhu širenja onih instinskih kvaliteta koji su izvanprostorni i nadvremenski, baš kao što Sunce večno sija. Ne poznajući vreme i ne menjajući svoje mesto.
