“Kad pre?!” – tradicionalna rečenica koju izgovorim na kraju svakog meseca.
Rešila sam da stavim na papir sve što sam o sebi i drugima naučila tokom avgusta. Dok sam nizala rečenicu za rečenicom shvatila sam da se radi o podužem spisku. Nije to onaj spisak koji nastane kada rešiš da napraviš tortu pa na parčetu papira zapišeš šta sve treba da kupiš (10 jaja, vanil šećer, slatka pavlaka, puding od vanile, piškote, maline…). To je spisak koji praviš kad na jednom mestu skupiš sve svoje greške i poraze pa rešiš da ti posluže kao lekcije. To je spisak prepun zareza i tačaka, neprospavanih noćih i ranih jutarnjih sati. To je spisak sastavljen od svakodnevnih preispitivanja i preslišavanja, bacanja u kantu za smeće plana A i sastavljanja plana B… Malo napred, malo nazad, sve je to okej dokle god znaš gde si se zaputio i dokle god ne zaboraviš da uživaš u putovanju.
Naučila sam koliko su važne granice, u svakom segmentu života, bilo da se radi o porodici, partneru, poslu, prijateljima ili potpuno nepoznatoj osobi koja pokušava da stane ispred vas dok čekate red u supermarketu. Ukoliko ne postavite granice i ne zauzmete se za sebe automatski dajete signal drugim ljudima da mogu sa vama kako hoće. Zatim se jednog dana probudite i zatrpani ste poslom, partner vas ne poštuje i ne obraća pažnju na vaše potrebe, prijatelji vam se javljaju samo kad im nešto treba…
P.S. postavljate svoje ali ne zaboravite da poštujete tuđe granice.
Naučila sam da kažem “NE” i što je još važnije naučila sam da me zbog ta dva izgovorena slova ne grize savest.
Naučila sam (bolje rečeno još uvek učim) da volim i prihvatim sebe baš takvu kakva jesam. Lako je voleti nečije vrline, hajde ti zavoli nečije mane i nesavršenosti…
Naučila sam da pustim one ljudi koji žele da odu i da još jače zagrlim one koji su spremni da ostanu bez obzira na sve. Svaki “gubitak” znači da dolazi nešto novo i bolje. Samo treba napraviti prostora za to novo i bolje.
Naučila sam da živim u sadašnjem trenutku. Ne postoje ni prošlost ni budućnost. Prošlost je satkana od uspomena, budućnost je produkt naše mašte. Sve što imamo je sadašnji trenutak.
Naučila sam da granice postoje samo u mojoj glavi. Vreme je da otpustim sve što me koči, da pustim niz vodu ljude koji ne vide magiju u meni. Vreme je da dopustim sebi da rastem svaki dan i pomeram svoje granice, pa makar to bilo i samo za milimetar. Vreme je da izazivam sebe svaki dan. I da se manem drugih ljudi. Oni vode neke svoje bitke koje se mene ne tiču.
Naučila sam da ljudi često sa sobom vuku kofer pun trauma. Nije na meni da raspakujem tuđe kofere, već da se potrudim da moji budu prazni i spremni za nove pustolovine.
Naučila sam da je skroz okej da neka mesta i neke ljude jednostavno prerastem. I ne krivim sebe što sam ih ranije toliko volela. Ne krivim sebe što mi se činilo da ne mogu bez njih. Sada znam da mogu!
Naučila sam da dišem i kad mi nije do toga…
Naučila sam da budem zahvalna, ne samo na onome što imam, nego i na onome što nemam, što mi se jednostavno nije dalo. Verujem da se sa razlogom nije dalo, da mi je sa razlogom izmaklo… Naučila sam da budem zahvalna i na onome što će tek doći.
Naučila sam da prestanem da razbacujem svoju energiju na nebitne ljude i nebitne stvari. Ne kaže se za džabe ako ti ne donosi inspiraciju ili orgazam batali to.
Naučila sam da malo manje razmišljam i overthink-ujem. Šalim se, ova stavka ostaje na “to do” listi za sledeći mesec…
Naučila sam da smanjim očekivanja, i od sebe ali pre svega od drugih ljudi. Ima li gluplje i teže stvari za dušu od očekivanja?!
Naučila sam da ne poverujem na prvu loptu u sve što ljudi kažu. Slatke reči, prazna obećanja, poruke koje su ostale bez odgovara, pesme koje sam poslala a niko ih nije poslušao, priče koje sam napisala i zatvorila u fioku… Tišina ponekad razjasni sve i postavi stvari i ljude na svoje mesto.
Naučila sam da kada vam se čini da je nešto previše dobro da bi bilo stvarno, na kraju će se ispostaviti da je zaista previše dobro da bi bilo stvarno.
Naučila sam da nisu svi spremni da vam ljubav i posvećenost uzvrate istom merom. I to nema nikakve veze sa vama! Nikada ne gubi onaj koji ljubav daje nego onaj koji ne ume da je primi.
Naučila sam da hrabrost ne podrazumeva odsustvo straha. Hrabrost podrazumeva da uradiš ono što znaš da je ispravno uprkos strahu. Hrabrost je da posle razočaranja ponovo voliš. Da posle pada ponovo ustaneš. Od krvavih kolena i kiše deca rastu, od neuspeha i promašaju nastaju bolji ljudi. Nema zime za onoga ko u svemu vidi priliku da nauči nešto novo.
Naučila sam da je super stvar biti crna ovca (ili žuto-zelena ako vam se tako više sviđa). Crne ovce će promeniti svet!
I što je najvažnije naučila sam da ništa i nikog ne čekam. Ni pravo vreme, ni idealne uslove, ni poziv, ni poruku… Hello September, spremna sam! 💛
