Za dalje razumevanje ovog teksta, usvojićemo da je:
MINUS tvoj pogled na stvari/događaj/svet, a
PLUS šira slika, šapat Boga/Univerzuma
Sa koliko minusa i pluseva se susrećemo dok svoj pogled usmeravamo na zbivanja ispred sebe? Na ona zbivanja što dele konce sa našim korakom? Skloni smo da dodajemo etikete događajima, ljudima i svemu što treperi oko nas. Kažu da događaj nije ni pozitivan ni negativan, samo je događaj, dok mu mi prododajemo značenje.
Značenje koje drži breme prethodnih navika, obrazaca odrastanja i iskustava je samim tim i ono koje nosimo sa sobom kroz svakodnevnicu, ka kojoj usmeravamo pogled. Pogled daje značenje, a značenje boji situacije. Kako boji? Onim bojama koje, ukoliko ih nismo svesni, samostalno određuju nivo kontrasta, razmeru slike, saturaciju, oštrinu slike… Kada kopamo dovoljno duboko, otkrivamo radom na sebi kako mi bojimo. A čim otkrivamo kako, možemo sami početi da biramo boje. Boje biramo: izborom, svesnošću, zahvalnošću, slušanjem… Svesnost nam je potrebna da uvidimo šta činimo, šta gledamo i naposletku kako ćemo gledati. Ne činiti izbor je samo po sebi izbor zar ne? Ukoliko ne biramo kako gledamo na stvari, nećemo moći da utičemo na pogled. Čim odaberemo kakvim pogledom ćemo gledati na stvari tada dozvoljavamo sebi da šarenolikost uđe u tu sliku. Zahvalnost još više boji naš pogled jer je on stepenik ka širim vidicima i prostranstvima. A onda slušanje dolazi na red. Šta nam šapuće univerzum? Koja lekcija je sledeća za usvojiti je?
Ono što nam se najčešće događa jeste da dozvoljavamo sebi da se zadovoljavamo sa manjim, s tim „minus“ pogledom. Da krivimo događaj, da se sve događa nama a ne za nas, da to loše nije prikriveni blagoslov nego muka. Nije li imati „nulti“ pogled bolji od saplitanja sebe sopstvenim nogama na darove života, kada nam on pruža toliko a mi ne vidimo njegove poklone? Nulti pogled je barem čisto polje, prazna poljana, otvorena vrata za izobilje, dok nam minus zatvara vrata. Minus je taj koji ti govori da se zadovoljiš s manjim, da je težak put onaj koji dovodi do uspeha, da je potrebno mnogo da bi dostigao željeno… A sve vreme onaj plus ti šapuće drukčije, šapuće ti da proširiš vidike i gledaš očima univerzuma.
Misliš li da ako imaš fokus na minus pogled, da ti univerzum neće podariti željeno? Da nećeš naučiti da gledaš „plus“ pogledom? Ne brini se, meni univerzum trenutno šapuće, i preko svih mojih minuseva da itekako može drugačije. Ako je došlo vreme da usvojiš tu lekciju, onda i hoćeš. Načulji uši, ukoliko čitaš ovo, vreme je i da ti naučiš ovu lekciju.
Meni on šapuće da je minus samo u mojoj glavi. Da skinem minuseve, da ih ostavim, da postoji drugačiji put i da prigrlim jednostavnost, lakoću, sopstvenu vrednost i potencijal.
Da je potrebno samo jedna dodata crta da se minus pretvori u plus. I da je ja crtam. I da će mi to nastaviti šaputati sve dok ne držim tu olovku kojom ću pretvoriti minus u plus čvrsto u ruci.
Nemoj da dozvoliš da minus bude tvoja kočnica ka većem, ka zasluženom, ka izobilju.
Seti se, kada je -, onda je uvek +!
Kada počneš da gledaš sebe očima univerzuma uvidećeš kako je lako sljuštiti ograničenja, i da zapravo ne postoji išta što bi morao da budeš da bi zaslužio. Da zapravo uvek dobijamo, a nikada ne gubimo.
I dok dalje hodam ruku pod ruku s mojim učiteljem životom, podsetiću sebe da kada ređam minus za minusom to je zato jer minus i minus daju plus! Podsetićeš se i ti, jel da?
Za dalje razumevanje ovog života, usvojićemo da je:
MINUS: zabluda očiglednog, prečica do blagoslova, pola plusa
PLUS: večiti učitelj, otvorena vrata, namerno davno zaboravljeni pogled, prostranstvo mogućnosti!
S originalnošću, Katarina
