Jesen je stigla, a sa njom i loše vreme. Dok svi gledamo da što manje izlazimo iz svojih kuća zbog kiše, jakog vetra, a i da bismo izbegli da se prehladimo i zarazimo pa da u krevetu preležimo sezonski grip ili ovaj virus koji nam je nametnuo ovu novu normalnost, postoje stvari zbog kojih moramo i po groznom vremenu izaći napolje – moramo da zamenimo letnje za zimske gume, moramo da unesemo cveće u kuću sa terase da ne bi smrzlo, moramo da orežemo ruže u dvorištu, a i svakodnevno moramo da prošetamo kućnog ljubimca.
Nakon šetnje sa svojim psom, koji obožava da se valja u jesenjem lišću, zavalila sam se u fotelju, uzela ćebe i laptop kako bih pratila onlajn nastavu na ZOOM-u. I tako ušuškana i zavaljena u fotelju sam se trudila da skoncentrisano pratim nastavu, ali kiša koja se slivala niz prozor i gole grane koje su se njihale na vetru su mi odvlačile pažnju.
U jednom trenutku profesor postavi pitanje i moj pogled sa prozora se brzo zalepi za ekran računara.
Profesor nam nije dozvolio da analiziramo ovo pitanje, niti da dajemo filozofski odgovor već da glasamo za jednu od dve ponuđene opcije koje se nalaze na našem ekranu, a to su:
opcija A: rađaju se kao dobri
opcija B: rađaju se kao zli
Kada smo svi kliknuli na opciju za koju smatramo da je tačna profesor je prešao na sledeći slajd i ostavio nas bez tačnog odgovora, a ja sam ponovo skrenula pogled sa ekrana ka prozoru. Profesor je nastavio sa predavanjem, ali moj fokus više nije bio usmeren ka njegovom predavanju već samo ka pitanju koje je odzvanjalo u mojoj glavi.
Dugo sam razmišljala i tragala za odgovorom i bila sam ubeđena da se čovek rađa kao dobar, ali Biblija kaže da se čovek rađa ČIST, ne dobar, ne zao, već ČIST.
Dakle, uvaženi profesore fali Vam opcija C: čist.
Ponosno sam čekala sledeće predavanje kako bih uključila mikrofon i započela diskusiju. Međutim, veče pred predavanje kroz glavu mi ponovo odzvanja profesorovo pitanje i tada shvatam da moj odgovor nije tačan, jer postoje ljudi koji su druge veroispovesti ili koji pak veruju u nešto drugo što nema veze ni sa pravoslavljem, ni sa katoličanstvom, ni sa islamom i mi njima ne možemo da namećemo Bilblijski odgovor da se čovek rađa čist. Zato opcija C pada u vodu.
Jutro je, a ja ponovo sedim na istom mestu, prekrivena istim ćebetom pratim predavanje istog profesora. Ni sada nisam fokusirana, ali ovog puta mi pažnju ne odvlači nemirno drveće i kiša koja udara o prozor, već ljutnja. Ljuta sam na profesora, jer nam nije dao tačan odgovor, a ljuta sam i na sebe što nisam sama došla do tačnog odgovora.
Ležem u krevet i čvrsto donosim odluku da ovu noć, kao i sledeću, kao i onu tamo neću razmišljati o profesorovom pitanju. Ma ni jedan jedini dan, niti jednu jedinu noć više neću provesti u traganju za odgovorom na ovo pitanje.
Jutro, nema kiše, a kolovoz suv. To me je neizmerno obradovalo, jer se već godinu dana plašim da vozim po mokrom kolovozu i trudim se da izbegnem vožnju po kišu. Zbog najavljenih kišnih dana koji slede odlučujem da baš ovaj dan iskoristim za zamenu guma na svom automobilu. Dovezla sam auto kod vulkanizera, a on mi kaže da zbog velike gužve moj auto neće završiti narednih par sati i da bi najbolje bilo da dođem uveče po njega.
Znači Jovana moraš kese iz nabavke da tegliš do kuće. Ulazim u kuću, a moj pas skače do plafona delom od radosti, a delom od želje da ga izvedem napolje. Šetajući kroz park, gazeći šareno lišće koje puca pod nogama počeh ponovo da razmišljam o pitanju iako sam prethodno veče sebi obećala da o ovome neću više razmišljati.
Sada ipak dolazim do tačnog odgovora.
Svaki čovek se rađa kao dobar čovek i uči se da bude dobar, ali životne prilike i neprilike utiču na to da li će on ostati dobar ili će postati zao.
Zašto bi iko postao zao? Pitanje je koje se samo nameće.
Ne znam, ali ono što sigurno znam jeste da moramo da težimo ka tome da našu dobrotu ne ugasi crnilo i zlo. Ono loše što nam neko učini ne treba nas da pretvori u zle ljude, svaka neprilika i sve ružno što nam život i sudbina servira moramo da preokrenemo na dobro, jer to treba nas da ojača i da našu dobrotu uveća, a ne da je potpuno smanji i pretvori nas u zle ljude.
Dakle, tačan odgovor je pod A, ljudi se rađaju kao dobri. Loše stvari koje im se dešavaju i loši ljudi na koje nailaze pokušavaju da ih pretvore u zle ljude, ali ljudi moraju biti mentalno jaki i ne treba da dozvole da im iko uništi dobrotu i pokvari unutrašnji mir.
Naša šetnja je gotova, Lakijevo valjanje po lišću je za danas završeno. Idemo po auto. Zimske gume su na točkovima, letnje u gepeku, dobrota u nama, moje srce na mestu, puštam radio i dok pevam “Kiše jesenje”, vidim da pada kiša, palim brisače i bezbrižno vozim po mokrom kolovozu prvi put!