Glavna junakinja novog romana književnice i slikarke Milice Vučković neobičnog naslova “Smrtni ishod atletskih povreda” zove se jednostavno Eva. Da li je Eva naprosto žena o čijem životu nam autorka vrlo preciznim i direktnim izrazom govori iz prvog lica dok napeto pratimo dalji tok, ili neko s kim se mogu poistovetiti mnoge žene (ako ne i sve u nekom momentu života) te tako ona postaje neka vrsta kolektivnog simbola i svojim imenom – ipak bih rekla da fokus treba pomeriti sa onog “sve o Evi” i na muške likove u romanu, na posledice kompleksnih odnosa koji se formiraju oko njih, na posledice specifičnog odgoja kako žena tako i muškaraca i refleksija sveukupne kompleksnosti i neosvešćenosti na današnju decu ili bolje reći kreiranje dečijih trauma koje će oni morati da leče tokom svojih budućih (ne)zrelih života..
Da nije tužno bilo bi smešno. I nekada i jeste smešno, ali ne bez doze otrežnjujućeg i demaskirajućeg smeha koji najdelotvornije dodiruje našu svest. Eva je nekada nesnađena, u stvari u većini slučajeva i jeste, ali to nije posledica manjka njene inteligencije ili snalažljivosti već je posledica veza u koje stupa i onoga kako dozvoljava sebi da se oseća u njima a da sve to ne preispita i postavi na ispravnu osnovu. Možda su zato i te veze nestabilne, klimave, sve dok ne postanu čak i toksične i rizične baš poput atletske povrede koja može dovesti i do smrtnog ishoda.
Eva obraća pažnju na smrtni ishod raznih situacija i radi to prilično opsesivno, ali joj svaki put promiče suština, a to je da je smrt često vrlo nepredvidiva i neočekivana (kao smrt njene majke) ali i da pažnju treba obraćati na potencijal života i razvoja, napretka i zdrave ambicije. To njoj nedostaje, ona pristaje na jako malo samo zarad lažne slike ljubavi koja iz nje polako uzima sve više života. Ona ili oprašta ili odlazi , bez potrebe da menja sebe a time i druge, ona nalazi načine da povrati lažni mir ali kao i sve što je lažno i taj njen mir kratko traje i zbog njega stradaju mnogi saučesnici njenog života, poput sina koji upada u regresivne obrasce ponašanja očigledno bivajući svedok strašnih scena u odnosu Eve i Viktora.
A kakav je Viktor, čini se da je odabir njegovog imena tendenciozno ironičan jer upravo je on najveći gubitnik ovde, čovek loše postavljen od samog detinjstva koji nikako da prihvati prošlost i okrene je na pravu stranu kako mu ona ne bi služila kao izgovor za zlo prema drugima već kao lekcija. Njegova psihopatologija je očigledna ali nažalost i prilično česta i kolektivno jako dobro prihvaćena kod žena. Osim pojavnosti kojom pleni, Viktora je lako proceniti kao luzera, pa zašto Eva nije odolela narcisoidnom gubitniku? Nekada dozvolimo sebi prekid veze sa sobom pa nam takav čovek lako uđe u život – naizgled kao melem za naše krhko samopouzdanje a u stvari smrtna doza koja ubija i ono malo preostale samosvesti.
Eva je i majka i ćerka i ljubavnica, i radnica. Pokazaće se da kao radnica može dosta da postigne, predanošću i zalaganjem, na isti način pristupa i ljubavi ali na tom terenu u sudaru sa pogrešnom osobom, ovo postaje magnet za još veće nepoštovanje od suprtone strane, koja bi da od nje uzme sve više i više… Kao ćerka Eva je dobra, osećajna i svesna dobronamernosti svojih roditelja, ali ipak, uporno srlja u svoju propast.
Roman nudi otvoren kraj, zar nije takav i život sam? Svaka nova situacija kao promena jeste mogućnost za jedan novi rez i sasvim drugačiji nastavak, a da li ćemo mi kao čitaoci osvestiti sopstvene greške koje smo jasno uočili kod Eve i ostalih likova, uz sjajnu asistenciju autorke, na nama je… Roman nudi odlična pitanja, pa hoćemo li probati da pronađemo svoje odgovore na njih?
S ljubavlju,
Irena.
