Neka te ne rastužuje neuzvraćeni osmeh nekog lica tebi važnog.
Ovo nek te podseti da taj osmeh pružiš sebi, u ogledalu, ono će ga zasigurno uzvratiti. Ako primetiš još jedan, novi, neiznuđeni, znaj da si sasvim pobedila nepažnju drugih, ali i pokazala kako je lako voleti sebe kad se hraniš nežnošću.
Neka te ne vređa nečija gruba reč, nekada prejaka da može i da ubije. Ona neka ti bude eho onog ko ti je šalje, u njemu su zasigurno prečesto odjekivale baš takve reči. Samo ti daje ono čega u sebi najviše ima.
Ti se naoružaj razumevanjem ljudskih odjeka i podseti se da u tebi govori najglasnije ljubav, ona prašta ali i odlazi odatle gde nije vrednovana.
Neka te ne plaši mogućnost tuđeg zaborava ili odbijanja.
To neka te vrati sebi i podseti da strepeći od tuđeg mišljenja degradiramo sopstveno.
Onaj ko ne drži do svog nikada neće spoznati pravu snagu slobode.
Neka te ne izjeda osećaj krivice.
Prihvati je kao učitelja.
Samo je svedi na pravu meru, jer može se desiti da ti zakloni sopstvenu vrednost.
Neka te ne ljuti tvoja ranjivost pred drugima, seti se da je najpotrebnija onome ko joj se ruga.
Nema lepšeg prečišćenja sopstva i inspiracije za druge od ranjivosti koja se tako prevazilazi i pretapa u snagu.
Samo nastavi da budeš ranjiva, pa snažna.
Nebitna možda, ali sebi uvek važna.
Na kraju dana je najbitnije znati da imaš čime svetlo u sebe primiti.
S ljubavlju,
Irena.
Naslovna fotografija: Pinterest
