Rodna ravnopravnost je deo ljudskih prava. Ljudska prava moraju biti garantovana i obezbeđena svakom članu društva. Bez postojanja jednakih mogućnosti, uslova i grancija za poštovanje i uživanje ljudskih prava nije moguće zamisliti jednu demokratski uređenu državu.
Upravo rodna ravnopravnost pretpostavlja da i muškarci i žene imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje ljudskih prava.
U našem prezentu, žene i muškarci su u velikom broju slučajeva žrtve različitih oblika diskriminacije. Na žalost društvene, političke , radno pravne i mnoge druge nejednakosti su i dalje veoma zastupljene.
Potrebno je istaći da se u EU rodna ravnopravnost smatra neophodnim uslovom za ostvarivanje ciljeva rasta, zapošljavanja i sveukupnog napretka društvene zajednice. Odnosno rodna ravnopravnost predstavlja cilj broj 5 od ukupno 17 globalnih ciljeva koji čine Agendu održivog razvoja 2030.
Sve neravnopravnosti po osnovu roda moguće je uspešno rešiti najpre kroz usvajanje i nakon toga kroz aktivnu implementaciju i primenu novih pristupa u svim oblastima života.
Cilj uvođenja rodne ravnopravnosti u glavne tokove je transformacija neravnopravnih društvenih struktura u strukture koje su ravnopravne i pravične i za žene i za muškarce.
U korporativnom svetu uočeno je da kompanije koje imaju visoku zastupljenost žena na vodećim pozicijama aktivno rade na tome već decenijama.
Veoma čest slučaj je da direktori koji se zalažu za rodnu ravnopravnost ne razmišljaju samo u interesu maksimizacije profita, već to doživljavaju lično. Oni su najverovatnije i sami bili žrtve diskriminacije ili su bili svedoci iste i njenih posledica. Morali su veoma naporno da rade da bi uspeli i zbog toga imaju želju da bar pokušaju, sada kada su u mogućnosti da drugima učine lakšim put ka uspehu. Ako ništa drugo, onda im bar mogu otvoriti vrata, koja su do sada bila zabravljena diskriminacijom.
Da bi jedna korporativna politika u težnji ka rodnoj ravnopravnosti imala uspeha nisu dovoljni samo pojedinačni pokušaji direktora ili pojedinaca na rukovodećim pozicijama, već je neophodno u taj poduhvat uključiti ceo menadžment sa posebnim osvrtom na HR deo.
Ali sobzirom na to da sve počinje sa vrha, neophodno je da rukovodeći ljudi kompanije budi aktivni i da imaju čvrstu veru i želju za implementacijom rodne ravnopravnosti.
Uspešne kompanije konstatnto rade na rodnoj ravnopravnosti uz neophodno vođstvo HR-a na tri veoma važna područja:razvoj talentovanih žena, planiranje naslednika i merenje rezultata.
U Srbiji značaj ekonomskog osnaživanja žena i koristi koje iz toga proizilaze niko ne osporava, ne samo iz ugla ženskih prava nego i sa stanovišta ekonomskog napretka i same produktivnosti.
Ovde se najpre radi o pitanju pravde i jednakosti. Jer ukoliko zaista želimo da imamo poslovni svet koji će biti funkcionalan moramo se boriti za jednaku zastupljenost polova, a ne da iz njega izostavimo pola populacije.
Nažalost u srpskoj realnosti, bar onoj koja se tiče dela formalnog zapošljavanja još uvek nije ostvarena jednakost između žena i muškaraca.
Nezaposlenost žena Srbiju je pozicionirala među zemlje sa najvišim stepenom nezaposlenosti u Evropi što je dovelo do toga da je položaj nezaposlene žene takav da ona ima slabe izglede za stalno zapošljavanje, zapošljavanje na poslove sa niskim ili neredovnim isplatama, niskim i neredovnim isplatama naknada za nezaposlene, te malim šansama za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili profesionalnu reorijentaciju.
Na žalost prema podacima žensko preduzetništvo se u Srbiji i dalje može okarakterisati kao mikro jer u skoro 99 % ta preduzeća upošljavaju manje od deset radnika i to je uglavnom poslovanje koje se vezuje za sektor usluga i orjentisano je na lokalno tržište. Razlog tome se osim rodne diskriminacije može tražiti i u činjenici da su se žene kasnije uključile u biznis, ali i u tome što se one češće opredeljuju na zatvaranje svojih preduzeća od svojih muških konkurenata, jer se često nalaze u nekonkurentnom položaju usled čega je njihovo poslovanje samim tim teško održivo kao produktivno na duže staze.
Zakonom o ravnopravnosti polova koji je stupio na snagu 2009. godine predviđena je politika jednake mogućnosti i ravnopravno učešće svih polova u svim oblastima i aspektima života.
Politika jednake mogućnosti pretpostavlja proaktivan pristup naročito od strane državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave. Neophodno je da pristup bude usmeren na ostvarivanje postavljenih ciljeva i pretpostavki da žene i muškarci u stvarnosti i praksi imaju i uživaju ista prava i slobode pri čemu su lišeni bilo kog oblika direktne ili indirektne diskriminacije.
Na ovom mestu neophodno je istaći primer dobre prakse politike rodne ravnopravnosti i antidiskriminacionog pristupa po osnovu roda Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu koja je preduzela neophodne mere u skladu sa navedenom antidiskriminacionom politikom po osnovu roda.
U skladu sa antidiskriminacionim propisima Republike Srbije, Univerzitetska dečija klinika je tokom avgusta 2014. godine usvojila Odluku o finansijskoj nadoknadi troškova pratilaca pacijenata u kojoj se određuje da se kao pratilac pacijenta smatra roditelj / usvojitelj / staratelj / hranilac ili drugo blisko lice iz porodice, bez obzira na pol.
Bitno je istaći da je u 2016. godini Republika Srbija postala prva država van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti.
Navedeni indeks meri napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u sledećim oblastima:
- rad ( učešće u poslovima, podela poslova i kvalitet poslova koji obavljaju žene);
- novac ( ekonomska situacija žena i pristup finansijskim resursima);
- znanje ( dostignuća o obrazovanju, podele u stopama obrazovanja, konstantno učenje);
- trošenje vremena(usklađivanje između posla, brige o domaćinstvu i porodici, društvene aktivnosti);
- moć ( učešće u politici, društvena moć i ekonomska moć );
- zdravlje ( pristup zdravstevnim uslugama, zdravstveni status).
I pored dosadašnjih zakonskih obaveza, podzakonskih regulativa i postojećih dobrih praksi kompanija, i dalje je više nego potrebno da se korporativna znanja i prakse u Srbiji dodatno unaprede iz oblasti ženskih prava i rodne ravnopravnosti, kako bi to doprinelo izgradnji snažnog uzajamnog delovanja aktera iz različitih sektora, uključujući državni sektor i civilno društvo, koji će udruženim snagama aktivno delovati na planu promocije rodne radnopravnosti u svojim odnosima sa poslovnom zajednicom.
Nažalost ovo je tema koju prati veliki broj predrasuda i iste se moraju eliminisati, ili svesti na najmanju moguću meru. Isto će biti kao što sam napred navela putovanje bez tačnog datuma završetka, jer nažalost nejednakost postoji u našim umovima, uslovljena je postojećim načinima ponašanja i učaurenim običajima.
Rodnoj ravnopravnosti se treba pristupiti edukativno jer vrlo često se naravnopravnost nauči još u porodici, nakon toga se samo dešava nadogradnja loših uticaja na već postojeće plodno tlo za diskriminaciju svake vrste.
- delovi teksta se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije
- Naučni rad na temu Rodna ravnopravnost u upravljanju objavljen je od strane Advokatske komore Srbije 20.04.2017.
Bojana Bogojević
Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
Specijalista za korporativno upravljanje
1st UN Accredited Climate Change Teacher in Serbia
Član – Network on Gender Equality- European Institute for Gender Equality
Delovi profesionalni teksta su do sada na engleskom jeziku objavljeni u Italiji, Long Term Economy:
Delovi profesionalnog teksta do sad su objavljeni od strane sledećih portala:
Pravo i korporativno upravljanje : https://bojanabogojevic.wordpress.com/2015/04/04/rodna-ravnopravnost-u-upravljanju-i-primer-dobre-rodne-prakse-u-srbiji/
Centar za mame : http://centarzamame.rs/blog/2015/04/13/rodna-ravnopravnost-i-rodna-praksa-u-srbiji/
Advokatska komora Srbije: https://blog.aks.org.rs/rodna-ravnopravnost-u-upravljanju/
Moj pedijatar: http://www.mojpedijatar.co.rs/rodna-ravnopravnost-u-upravljanju-i-primer-dobre-rodne-prakse-u-srbiji/
Najbolja mama na svetu: http://www.najboljamamanasvetu.com/mame_pisu_post/rodna-ravnopravnost-u-upravljanju-i-primer-dobre-rodne-prakse-u-srbiji/
