Krajem 1963. godine, na muzičkoj sceni, pojavio se dečački bend iz Liverpula. Formirani kao “amaterska” grupa, Bitlsi su sa preko milijardu prodatih ploča u karijeri, ostavili najdublji trag u eri rokenrola. Kao i svi umetnici, ušli su na “mala vrata”, da bi vrlo brzo postali senzacija u Velikoj Britaniji (fenomen koji je britanska štampa nazvala “Bitlmanija”), a onda i širom zemaljske kugle. Svetsku slavu stekli su zbog kombinacije popularnosti, pozitivnih kritika i širokog uticaja na kulturu.
Predstavljeni kao bend koji propagira psihodelično ponašanje i loše utiče na omladinu, sa tri električne gitare i bubnjem, postali su i modne ikone 60-tih. Iako su nosili tipičan engleski stil – uske pantalone, u javnosti su bili osuđivani upravo zbog takozvanih buba frizura i načina ponašanja. Slatki dečaci ubrzo su pustili brkove i uneli novi ritam u muziku koja je osvajala svet neverovatnom brzinom.
Nekoliko godina ranije, tačnije, 1960. godine, u Kaliforniji se pojavio Hipi pokret, koji se prema navodima tadašnjih medija “bunio protiv potrošačkog društva u cilju stvaranja novog, zasnovanog na miru i ljubavi.” U vremenu kada je na političkoj sceni postojalo zaoštravanje blokovske podele sveta: hladni rat, Kubanska kriza, Berlinski zid, rasplamsavanje rata u Vijetnamu, itd., hipici su u kratkom roku uveli nove poglede na život.
Prvo veliko okupljanje “Human be in” održano je u januaru 1967. godine u Golden Stejt parku (San Francisko) nakon koga su stavovi i ciljevi pokreta bili jednoglasno usvojeni. Šezdesetih godina, bez upozorenja, hipici su preokrenuli modu naglavačke. Uveli su nove stilove i boje koji do tada nisu postojali. Pravilo je bilo da ne postoje pravila u oblačenju. Mini suknja je jedina stvar na koju su dizajneri mogli da utiču i to zato što se većina hipi odeće bazirala na tradicionalnoj nošnji iz Indije, Nepala, Centralne Amerike, Balija i Maroka. Modne ikone bile su rokenrol zvezde poput Dženis Džoplin, Rolingstonsa, Bob Dilana, Džimija Hendriksa i Bitlsa, koji su ideju o ljubavi implementirali kroz muziku na globalno poznatom festivalu Vudstok.
Ljudsko telo više nije bilo tabu, a Hipi pokret je bio neraskidivo povezan sa rokenrol muzikom koja je javno prezentovala izraz nezadovoljstva i nade za novu generaciju. Verovali su da će ljubav promeniti svet i dovesti do mira, čime su ozbiljno poljuljali dominantne društvene vrednosti.
Nedugo zatim, u Engleskoj se 1970. godine javlja prva grana rokenrola – pank rok koji je istinski zamenio Bitlse, da bi muzički pravci koji su usledili sa sobom iznjedrili nove modne ikone koje osvajaju Bilbordove top liste.
Sigurno je da će pojava hipija i njihovih muzičkih prethodnika zauvek ostati simbol jednog perioda – zlatnog doba 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, kada je ceo svet usvajao nove pokrete, jezik, stilove, frizure, odeću i životne ciljeve svojih idola.
Bitlsi ili Stonsi? Elvis Prisli ili Džimi Hendriks? Zaljubljenici u rokenrol će uvek biti verni jednom od ovih velikih izvođača. Međutim, svi će se jednoglasno složiti da je ovaj muzički pravac (i to ne samo kao muzički pravac) uticao na društvenu zajednicu jednog perioda – kada su se obarale jasno definisane društvene norme.
Iako je možda jednostavno objasniti uticaj ovog zlatnog doba na društvo, doba koje se upisalo u istoriju iz više razloga, zauvek će se provlačiti pitanje o nastanku rokenrola i njegovom tvorcu. Baš poput onoga “Šta je starije, kokoška ili jaje?”.
