Rock ‘n’ Roll je muzički pravac koji se pojavio u Americi kasnih četrdesetih i ranih pedesetih godina XX veka. Razvio se iz bluza, kantrija i gospela. Za veoma kratko vreme je evoluirao, doživeo ekspanziju i stekao svetsku slavu.
Detalji nastanka nisu najjasniji. Kako je Toni Cajiao, urednik najčitanijeg britanskog rokenrol magazina “Now Dig This!”, rekao: “To je jedna od onih debata koje će trajati večno. To je jedno od onih pitanja na koje nema odgovora. Bilo bi lepo od mene da vam kažem da je prvu rokenrol ploču snimio Fred Blogs, ali je to zaista nemoguće reći. Nikada, zapravo, nećete dobiti pravi odgovor.“
Podeljena su mišljenja o prvom izvođaču ovog muzičkog pravca. Za neke je taj izvođač bio Bil Mur, zatim Luis Džordan, Artur Kolins, Roj Braun i mnogi drugi. Većina deli mišljenje da je Ajk Tarner sa najvećim hitom iz 1951. godine, “Rocket 88” uveo elemente rokenrola. Međutim, začetnikom ovog muzičkog pravca smatra se ipak disk džokej Alan Frid koji je prilikom svog nastupa 1951. u Klivlendu, počeo da meša zvuk bluza i kantrija za prisutnu publiku. Kako bi opisao muziku koju je proizveo, upotrebio je frazu Rock ‘n’ Roll. Najveća prihvaćenost dogodila se nakon što je Bil Heli sa svojom pratećom grupom “The Commets” izveo pesmu “Rock Around the Clock”, tinejdžersku himnu koja je učinila rokenrol svetskim fenomenom.
Klasični rokenrol se svirao na jednoj ili dve električne gitare (jedna vodeća i jedna ritamska), bas gitari i bubnju. Četrdesetih i pedesetih godina su se koristili klavir i saksofon kao vodeći instrumenti, ali su već sredinom pedesetih bili zamenjeni. Nastao je prvi muzički pravac koji se snimao u studiju, pre nego što su pesme izvođene uživo, što je kasnije imalo za posledicu da su muzičari komponovali dela koje je bilo nemoguće izvesti uživo.
Najveće ostvarenje bio je devetnaestogodišnji vozač kamiona, Elvis Prisli, koji je 1954. godine snimio pesmu “That s allright mamma” i preokrenuo društvene norme u Americi,a kasnije i u ostatku sveta. U godinama rasizma, bio je belac koji je pevao i svirao crnački bluz i gospel, dok su njegovi pokreti na sceni pedesetih godina ocenjeni kao izuzetno vulgarni. Međutim, mladić iz Misisipija proglašen je kraljem, zulufi i kožna jakna ušli su u modu, a njegova muzika izmenila je lice tadašnje popularne muzike zauvek. Pobio je sve rekorde u prodavanosti ploča, dok se uticaji njegovog stvaralaštva osećaju i danas. “Pre Elvisa ništa nije postojalo” izjavio je Džon Lenon jednom prilikom, a njegov uspeh potvrđuje podatak da se od 2000. do 2005. godine Elvis nalazio na prvom mestu Forbsove liste preminulih zvezda sa najvišom zaradom.
Sa ogromnom popularnošću i komercijalnim uspehom Elvisa, 1956. godine rokenrol je postao kamen temeljac muzičke industrije u Americi. Iste godine, Dik Klark vodio je jedan od najpopularnijih televizijskih programa “Američki podijum”. Svrha emisije bila je pokazati tinejdžerima kako da plešu uz novu vrstu muzike čiji su oni bili miljenici i koju su radio-stanice svakodnevno puštale. Okarakterisana od strane starije generacije kao “đavolja muzika”, narednih 10 godina popularnost joj je rasla sve do kraja veka, kada je zlatno doba rokenrola bilo na vrhuncu, okupljajući obožavatelje različitog uzrasta širom sveta.
Elvisa su zatim zamenili Bitlsi, dečački bend iz Liverpula, koji je ostavio najdublji trag u eri rokenrola…
