Predškolstvo u Srbiji proživljava svoju revoluciju, za mene lično, prvu po redu. Za neke moje koleginice čak četvrte.
Jedno je očigledno, predškolstvo prolazi kroz period menjanja percepcije o detetu, njegovim sposobnostima, potrebama i ulozi društva u vaspitanju.
Zašto je ova tema bitna za Vas/ vas?
Ako imate dete predškolskog uzrasta, bitno je da znate kako će raditi ustanova kojoj ostavljate svoje dete. Koja će biti Vaša uloga u celom procesu vaspitanja i obrazovanja?! Koja je uloga društva?
Ako nemate naslednika koji odgovara opisu? Odgovor je jednostavan. Kakvu decu mi ( roditelji i radnici u vrtićima) odgajimo danas, takvu ćete penziju Vi imati „sutra“.
U svakom slučaju, o samim osnovama možete da saznate više ako posetite link, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/09/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf . Tehničke stvari neće biti tema ovog članka.
Ono čime ću se baviti je konstantno promišljanje koje su ove osnove donele mom okruženju i mojoj malenkosti. Sve to me je navelo da ceo koncept sagledam iz jednog malo drugačijeg ugla.
Da sagledam duhovne aspekte promene, što, smatram, ovaj koncept sam po sebi i zaslužuje.
“Duh” promene
U svetlu duhovnog puta koji prolazim kao pravoslavna hrišćanka, ceo koncept novih osnova opisujem u tri reči.
Ljubav, sloboda i zajednica.
U pravoslavlju, Bog kao apsolutna ljubav ( po meni najsažetije predstavljena u Simvolu vere) i apsoluta sloboda.
Zajednica, kroz koju hrišćanin uzrasta u svojoj veri. Zajednica u kojoj počinje i završava lični podvig.
A kako se ove tri bitne komponente mogu sagledati u
„ Godinama uzleta“???
„ Godine uzleta“ su otvoren i fleksibilan program, koji nam daje mogućnost da svoju praksu stavimo u zadati okvir.
Šta to znači???
Sam program nam daje vrednosti na koje moramo da se oslonimo. Teme istraživanja, resursi, stručnjaci koji će se uključiti, izvori znanja koje ćemo koristiti… sve to zavisi prvenstveno od interesovanja dece, zatim od dostupnih institucija, stručnjaka ( naučnici, umetnici, radnici u sektoru kulture, proizvodnje, poljoprivrede i td). Ovako koncipiran program nam omogućava da poštujemo autonomiju deteta, zaposlenih i same lokalne zajednice. Da gradim “realan program”.
(“Godine uzleta” 26 str.)
Realni program je oblikovan kontekstom predškolske ustanove odnosno konkretnog vrtića u kome se razvija. Kontekst čini određena kultura i struktura ustanove, neposredna zajednica i svi učesnici programa. Kulturu ustanove čini određeni sistem vrednosti, iskazane i podrazumevajuće norme, pisana i nepisana pravila, tradicija, očekivanja i obrasci odnosa po kojima ustanova funkcioniše.
Daje nam SLOBODU da biramo sadržaje i način na koji ćemo kod dece podržati potrebu za življenjem u zajednici. Slobodu da istražujemo, razvijamo, izrazimo sebe i svoje okruženje.
(” Godine uzleta” 31 str.)
Zajednica direktno, a preko porodice indirektno, oblikuje uslove i načine
odrastanja deteta. Za dete je zajednica pre svega njegovo neposredno okruženje –
porodica, susedstvo, rodbinski sistem, vrtić i druge ustanove i institucije koje ono posećuje i u njih se uključuje, poput doma zdravlja, prodavnice, otvorenih prostora (park, igralište, dvorište), igraonice, biblioteke, pozorišta za decu
Prostor za učenje i razvoj…
Veoma bitan faktor u novim osnovama predstavlja prostor u kom deca borave. Prostor treba da bude organizovan i opremljen tako da podržava dečju prirodnu potrebu za istraživanjem. Da pruži mogućnost „ iskustvenog učenja“. Slobodno i bez prepreka. Sloboda- osnov za kvalitet učenja, osnov za kvalitet stvaranja. Sloboda kao uslov za kvalitet detinjstva.
Odgovornost
(1KOR 6, 12).
„Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.“
Sloboda sa sobom nosi i odgovornost.
Učeći da biramo, da se zapitamo, da pokrenemo, uradimo, učimo i da prihvatimo odgovornost za reakcije na našeg delovanja. Učimo da jasno i glasno, kritički prihvatimo i izrazimo sebe i argumentovano izražavamo svoje mišljenje o okruženju.
Sloboda je veoma bitan faktor i onda kada živimo u skladu sa onim što nam je rođenjem dato.
Različitost
Svedoci smo vremena u kom, bez obzira na napore da se to promeni, svaka različitost biva napadnuta od strane većine.
Ta „većina“, nalazeći se u istoj ravni, na istoj talasnoj dužini, ne prihvata ništa „što ne pripada masi“. Ovde na scenu dolazi ljubav prema bližnjem.
Svako kome je dato da probleme rešava otežano ili pak olako, ne uklapajući se u šablon, bude etiketiran i odbačen.
„Godine uzleta“ daju osnovu da stvorimo društveni poredak koji će prigrliti različitost. Pružiti ništa sem ljubavi za „bližnjeg svoga“. Za one koji se suočavaju sa poteškoćama i onima čija darovitost daje mogućnost celom društvu da napreduje. Ta darovitost, izuzetno retko bude prepoznata na ranom ( ili generalno predškolskom i školskom) uzrastu i ne pružimo detetu dovoljno podrške. Tako nastaju ožiljci ne prihvatanja i ne razumevanja. Oni ostaju bez obzira na to što darovitost sa sobom nosi i upornost i doslednost. Nosi snagu da se različitost „podnese“.
Dobijamo priliku i da shvatimo suštinu „podrške etničkim manjinama“.
Kako to kultura „naših bližnjih“ može da oplemeni i naš duhovni i kulturni život?
A kakva je uloga zajednice?
Kažu da je nekada potrebno „celo selo da bi se sačuvalo jedno dete“. U ovom slučaju to „celo selo“ je zajednica stručnjaka iz različitih oblasti. Naša lokalna zajednica postaje naš resurs. Dobijamo mogućnost da decu nauče i upute na to gde je „izvor znanja-saznanja“.
Na ovaj način deci dajemo mogućnost „smislenog učenja“. Deca se bave stvarima koje ih zanimaju, a odrasli im pomažu da ih istraže. Tako stvaramo „ zajednicu koja uči“ .
Zajednicu u kojoj svaka individua u skladu sa svojim kompetencijama daje doprinos istoj .
“Društvo buduće” kom stremimo…
Novi naraštaji treba da visoko pozicioniraju različitosti kao kvalitet društva i iz nje crpe duhovno bogatstvo (bogatstvo duha nasuprot materijalnom).
Kada podvučemo crtu, moramo biti iskreni i reći da zaista sve ovo zvuči kao utopija.
Kao savršeno društvo u kom ćemo se voditi pravim vrednostima. Gde će ljudi voleti i poštovati jedni druge. Gde će stručnjaci raditi zajedno. Bez trunke sujete i zavisti, sve u cilju vaspitanja i obrazovanja.
Društva koje će dete sagledati kako to programske osnove predviđaju ( pogledaj str.5, http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/09/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf).
Polet ili pad
Moram da priznam da, dok svojim kolegama pričam o osnovama, sama sebi zvučim kao Vladica iz „Varljivog leta 68“. Kao ona koja „tako prožima“.
Međutim, nisam sigurna da ćemo uspeti suštinsku i duboku promenu da napravimo ukoliko ne promenimo stanje svesti nacije. I ovde mi se nekako prepliću razmišljanja o veri. Vera nam nudi izlaz iz besmisla, ali nas naša propadljiva priroda ljudska nekako stalno vraća i odvraća.
Iznova vidim želju da se promeni i svest o tome da su „samo dela ljubavi“ ona koja će ostati. Onda me uplaši realnost u kojoj ljudske slabosti iznova blokiraju naš uzlazni put. Nemogućnost da saosećamo, da shvatimo prolaznost svega.
Srbi su hrišćanstvo primili u 9. veku , a do današnjih dana nismo u potpunosti iskorenili paganske običaje. Kakva je tek onda, izvesna budućnost „Godina uzleta?!
U svakom slučaju, reforma će biti sprovedena. Praktičari će morati da rade u odnosu na nove osnove, jer tako kaže zakon, ali meni ostaje jedno neizostavno pitanje. Da li ćemo uspeti da promenimo svest o tome šta su prave vrednosti? Da li ćemo uspeti da prigrlimo različitosti i da „ volimo bližnjeg svoga“?
Čitajući svoj tekst primetila sam da često pominjem „dobijanje prilike“. Verujem da je to jedini odgovor koji za sada imam. Dobili smo priliku. Hajde da se potrudimo da je iskoristimo.
Vladeta Jerotić je rekao da lični podvig počinje onda kada su naši bližnji drukčijeg verovanja, mišljenja, pogleda na život, ponašanja.
Svi smo pred ličnim podvigom i moramo da menjamo prvenstveno sebe imajući u vidu dobrobit celog društva.
„ Trudim se radi drugoga usled čiste ljubavi i ništa drugo nemam u vidu“ ( Starac Pajsije)
