Međunarodni praznik rada je nastao kao simbol borbe za radnička prava, u znak sećanja na masovne demonstracije radnika u Čikagu 4. maja 1886. godine. Tada su na stotine hiljada radnika izašli na ulice. Njihov zahtev je bio osmočasovno radno vreme. Same demonstracije su dobile mnogo veće razmere, u negativnom smislu. Demonstracije su 1. i 2. maja prošle bez incidenata, a 3. maja je izbila velika tuča u Mek Kormik Riperu, između radnika članova sindikata koji su sprečeni da idu na posao i onih koji nisu bili u sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih.
Prvi maj predstavlja i dan svetske radničke solidarnosti. Kao Međunarodni dan rada uspostavila ga je 1889. godine Prva internacionala. Tada je odlučeno da Prvi maj bude zajednički praznik svih zemalja, na kojem radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost. Od tada se u svim krajevima sveta obeležava ovaj datum, u spomen stradalima na Trgu Hejmarket. Prvi maj se proslavlja u svim krajevima sveta, a kod nas je poznat kao Prvomajski uranak.
Prvomajski praznik je dan kada se tradicionalno svake godine proslavlja na popularnoj lokaciji u Vojvodini, a to je
Nacionalni park – Fruška Gora
Fruška Gora je nacionalni park koji se nalazi u Sremu u Vojvodini. Proglašen je prvim nacionalnim parkom u Srbiji 1960. godine.
Prema legendi kada je Bog stvarao svet, Sremac je spavao. Bog je razdelio sva područja, dok se Sremac nije probudio. Nakon izvinjenja koje je uputio Bogu, on je odlučio da mu ustupi deo raja područje između Dunava i Save sa Fruškom Gorom.
U planinarskom smislu Fruška gora spada među naše najuređenije planine u Srbiji. Ima preko 30 obeleženih planinarskih staza. Posetiocima se nude brojne mogućnosti za planinarenje, a planinarske staze vode kroz prelepe listopadne šume i preko livada. Čuven je Fruškogorski maraton sa tradicijom dužom od 30 godina. Svakog maja, hiljade prijatelja prirode provodi divan dan šetajući, trčeći ili vozeći bicikl po Fruškoj gori.
Fruška Gora pored staza poseduje kulturnu vrednost zahvaljujući manastirima, čarobnim arhitekturama koje su od velikog istorijskog značaja, vinogradima, jezerima i vodopadima. Krije arheološke lokalitete iz praistorijskog i istorijskog perioda. Samo treba doći na Frušku Goru, zaviriti u magiju i upoznati se s njom. Uživati u prirodi koja je okružuje. Uživati u njenim čarima.
Fruška Gora je poznata po tome što ima izletišta, koja je svaka za sebe posebna. Izletišta na Fruškoj Gori su ušuškana u Fruškogorskoj šumi, stopljena sa prirodom i odišu smirenošću i spokojem. Postoji nekoliko izletišta na kojima možete da proslavite prvomajski praznik sa porodicom, prijateljima, rodbinom. Prvo ću da spomenem popularno izletište, a to je
Iriški Venac
Izletište Iriški Venac je najviši prevoj u Vojvodini, gde se seku Partizanski put i magistralni put Ruma – Novi Sad, spaja oko 20 kilometara udaljeni Novi Sad sa južnijim delovima zemlje. Prepoznatljivo obeležje ovog lokaliteta je spomenik “Sloboda” podignut u spomen žrtvama II Svetskog rata. U blizini spomenika počinje uređena kružna Edukativna staza (dužine 850m) sa tablama na kojima su predstavljene prirodne i kulturno-istorijske vrednosti područja. Pored Iriškog Venca, spomenula bi sledeće popularno izletište, a to je
Zmajevac
Izletište Zmajevac je jedno od izletišta koji se nalaze na najvišim delovim Fruške Gore, a sa njega se pruža predivan pogled na Srem. Nalazi se na raskršću Partizanskog puta i puta Vrdnik–Rakovac. Ovo izletište je opremljeno mnogobrojnim drvenim klupama i stolovima, od kojih su neki natkriveni kao pravi letnjikovci i potpuno usklađeni s okruženjem. Postoje i ozidana ložišta koja olakšavaju pripremu roštilja. Sledeće izletište koje je takođe popularno, a to je
Popovica
Izletište Popovica je jedan od planinskih vrhova Fruške Gore. Na njoj se svake godine u proleće održava Fruškogorski maraton. U ovom izletištu nalazi se malo mesto za kampovanje, jezero i veličanstven pogled na Novi Sad i Dunav koji vijuga severnim delom Fruške Gore. Prostranstvo Popovice omogućava svim ljubiteljima prirode da uživaju u pešačenju i trčanju. Spomenuću sledeću popularnu lokaciju za izletnike, a to je
Stražilovo
Izletište Stražilovo je vrh na Fruškoj gori, na 321 metru nadmorske visine. Poznato Fruškogorsko izletište je udaljeno četiri kilometra od Sremskih Karlovaca, a njegovom značaju najviše doprinosi grob poznatog srpskog pesnika Branka Radičevića. Ovde postoji i planinarski dom „Stražilovo” koje se nalazi na severoistočnom delu Fruške gore. Izgrađen je 1961. godine i tokom svog postojanja izrastao je u omiljeno mesto planinara, rekreativaca i ljubitelja prirode. Nudi mogućnost za planinarenje, trčanje i planinski biciklizam, sa velikim brojem dobro obeleženih planinarskih staza i puteva.
Svake godine Planinarski dom „Stražilovo” je domaćin nekolicine međunarodnih i mnogobrojnih nacionalnih i regionalnih takmičenjima iz orijentiringa i MTB biciklizma, kao i planinarstva. U okviru doma instaliran je prečistač otpadnih voda, prvi na teritoriji Nacionalnog parka Fruška Gora. Za zagrevanje potrošne vode koriste se solarni paneli, a rekonstruisan objekat je u skladu sa svim normama održivog zgradarstva. Ovo mesto nudi mnoštvo mogućnosti za odmor i pravo je mesto za avanturiste i ljubitelje prirode.
Dan kada bi trebalo da se čuva priroda
Pored toliko lepih izletišta koje sam opisala, koja su veoma posećena za Prvomajski praznik, uvek se nađu neki koji ne poštuju prirodu. Kao da nisu pročitali šta piše:
Nažalost, taj dan prirodna bogatstva Fruške Gore budu uništena, zagađena i ugrožena zbog nebrige od strane nekih kojima nije stalo do očuvanja prirode. Bacaju smeće na zelenoj površini, peku prase uz spomenik ”Sloboda” kao da im ništa nije sveto.
Ovo je tužna slika. Ovo je slika koja nam govori da ti isti ljudi budu kažnjavani zbog vandalizma, plate novčanu kaznu i nastave sa nepočinstvima. Da ne pričam o tome kako neki sklope ringišpil i pretvore taj dan u vašar. Neki se napiju i ponašaju se kao da su sami, preglasno pričaju, puste muziku do te mere da ni sami sebe ne čuju šta pričaju. Neki kradu sto i drvene klupe. Tuga. Koliko god da čuvari Nacionalnog parka i policija kontrolišu bezbednost na prilazima izletišta Fruške gore pružaju sve informacije o pravilima ponašanja, to ništa ne pomaže.
Zamislite samo kada na Frušku Goru dođe preko 30.000 posetilaca, iz svih krajeva Srbije i inostranstva. Zamislite samo koliko neki neće da pokupe smeće iza sebe i ostave ga na zelenoj površini. Zelenilo, trava i cveće ostanu prekriveni smećem. Još im na ulazu budu dodeljene kese za smeće i flajeri sa ucrtanim mestima gde ga mogu odložiti.
Pravila ponašanja na Nacionalnom parku- Fruška Gora su sledeća:
Zabranjeno je:
Paljenje vatre osim na uređenim ložištima.
Bacanje smeća van mesta određenih u te svrhe.
Upravljati motornim vozilima van javnih puteva.
Kampovanje i logorovanje na mestima koja nisu namenjena u te svrhe.
Pravljenje buke.
Branje biljaka i gljiva.
Hvatanje, uznemiravanje, povređivanje i ubijanje životinja.
Sakupljanje fosila i minerala. Uništavanje biljnih i životinjskih staništa.
Unošenje i puštanje alohtonih vrsta.
Uništavanje i odnošenje jaja životinja iz divljine.
Zagađivanje okoline hemijskim, biološkim i ostalim otpadom.
Ostale aktivnosti koje bi mogle narušiti prirodne vrednosti parka.
Uništavanje materijalnih dobara i šume.
Preporučuje se:
Prilikom odlaska iz prirode pokupiti otpatke i poneti ih do najbližeg mesta predviđenog za odlaganje.
Prijavljivanje nedoličnog, neodgovornog i nedozvoljenog ponašanja pojedinaca nadležnim službama.
Prijavljivanje uočenih divljih deponija nadležnim službama.
Prijavljivanje narušavanja prirodnog okruženja u bilo kom obliku nadležnim službama.
