Svi smo svesni situacije u kojoj se svet danas nalazi i ja ne želim da pišem o strašnim brojkama i dijagnozama zato ću sa vama pričati o onome što čini život.
Do ove godine smo svi jurili po gradu kako bismo postigli sve obaveze i kako bismo obavili sve poslove koje smo sebi zadali. Trčali smo na fakultet, posao, na kafu sa prijateljem, u supermarket, kod kozmetičara, pa na trening i sve te obaveze smo doživljavali kao naš život. Onda je usledila pandemija koja nam je pokazala da je sve to nevažno, a najvažnija stvar pored zdravlja jeste ljubav.
Usporili smo tempo, sada samo odlazimo u nabavku i na posao, odmorni, lepi i čisti ipak ležemo i budimo se sami. Budimo se uplašeni. Uplašeni za čitav svet, za nas, za naše bližnje. Nespokojni smo i shvatamo da nam nešto fali. To „nešto“ je ljubav.
Fali nam ljubav! Dok smo jurcali obuzeti tim dnevnim obavezama nismo ni primetili da nema ljubavi. Ljubav se ne može kupiti u supermarketu, niti može kozmetičar da nam je ugradi.
Zašto nam fali ljubav?
Zašto ljubav nije prva na našim „to do“ listama?
Hej, pa čekaj, ljubavi ni nema na našim „to do“ listama…
Ljubav nije samo ljubav između partnera, ljubav su osećanja prema životinjama. Ljubav je briga za naše roditelje. Ljubav je spokoj u duši. Ljubav je kada voliš sebe. Ljubav je kada voliš život.
Pandemija je pored zastrašujućih brojki donela i jedno predivno saznanje, a to je da je ljubav potrebna svakom ljudskom biću ma gde, kada i u kojim okolnostima da je rođeno.
Ja vam ne mogu dati formulu za ljubav, jer je ni ja nemam. Mislim da niko nikada nije napravio formulu za ljubav.
Sve polazi od nas.
Roditelji nauče dete da nije lepo lagati i da to ne treba da se radi. Roditelji nisu naučili drugare svog deteta da nije lepo lagati da ne bi njihovo dete lagalo.
Isto tako je i sa ljubavlju.
Morate da stvorite ljubav u vama i da volite sebe. Tek nakon toga će drugi primetiti tu ljubav koja je u vama pa će vas zavoleti.
Ljubav prema kojoj treba da težimo:
- Ljubav koju pas pruža vlasniku.
- Ljubav koja je spona između vernika i religije.
- Ljubav koju roditelj daje detetu.
- Ljubav kakvu momak iskazuje devojci.
- Ljubav koja je nežna kao dodir penkala i papira.
- Ljubav koja je snažna kao sidro koje drži čamac na jednom mestu.
Posle nekog vremena kada utonemo u ljubav i uzmemo naš rokovnik shvatamo da se i ljubav našla na „to do“ listi. I to je veliki napredak! A još veći je kada ljubav dođe na prvo mesto na „to do“ listi.
Za sve je potrebno vreme, sada kada nas je pandemija naterala da usporimo naučili smo koliko je ljubav značajna za jedno ljudsko biće. I kao što smo proteklih meseci brinulli o sebi i bližnjima tako treba da nastavimo i kada se sve(t) vrati na staro, u normalu. Pre nego što ponovo krenemo da jurcamo kako bismo obavili sve svoje obaveze odvojimo vreme za igru sa psom, za poruku „Kako si? Volim te!“ koju ćemo uputiti svojim bližnjima, odvojimo vreme za sebe, za ono što je naš hobi i za ono što nam prija. Zaboravimo na pesimizam, mislimo pozitivno i pružajmo ljubav.
PS: Šaljem vam ljubav!
