U svetu je proglašena pandemija. Strah je teška reč a ja sam svesna količine straha koju reč “pandemija” u sebi nosi. U ovakvim situacijama, strah je sasvim opravdan ali iracionalnom strahu nema mesta. Za sebe mogu reći da se ne plašim skoro ni malo. U mojoj glavi nema mesta za reči kao što su “strah i smrt…”, u mojoj glavi je reč “ljubav.” Pre nego što osudite razmislite samo malo. Da je svako voleo sebe i da svako ima obzira prema drugome kao prema sebi da li bi do ovoga došlo? Da svetom vlada ljubav a ne strah da li bi došlo do ovoga? Odgovor je da ne bi!
Nama treba ljubav i sve što se ikada dešavalo u svetu i sve što će se ikada desiti samo je priprema da svako od nas doživi ljubav.
Postoji mnogo veći problem od svake bolesti a to je naša percepcija. Kroz istoriju se izmenilo toliko bolesti, a naša percepcija je ostala ista. Opstali smo posle mnogih bolesti i mnogo bolesnih ljudi. Opstali smo ali isti. A to nije bio cilj. Cilj je bila ljubav, međusobna. Zar posle Hitlera nismo shvatili kakvo ne želimo da bude naše društvo? Zar posle ratova nismo shvatili da oni ne donose pobedu, već naprotiv, samo obostran gubitak? Zar posle mnogih bolesti nismo shvatili njihove uzroke i otkrili nove lekove? Posle svega smo shvatili šta je prevencija. U ovoj situaciji prevencija je ljubav.
Važimo za najnaprednije društvo u istoriji, zar ne? Šta nas to čini naprednim? Samo ne govorite da su to moć, novac, fabrike i firme. Jer to je ono što nas dovodi u ovakve situacije. Napredni smo zbog ekonomije koja ne može da nam obezbedi ni ono osnovno kada nam je potrebno. Napredni smo zbog zgrada koje su više od naše svesti, a koje se prve isprazne kada je stanje ovakvo. Napredni smo zbog “brzog” života u kom se najbrže širi ono što je loše. Da li shvatate da bez čoveka ništa nema vrednost? Kome u ovom trenutku znači diploma ako može izgubiti život samo ako ode po nju? Kome u ovom trenutku znači novac ako mu neko drag umire od virusa koji se odjednom pojavio pred nas tako nespremne? Kome vredi avionska karta u biznis klasi ako se u međuvremenu zatvori granica? Shvatate li? Bez nas ljudi sve je ništa!
Ne verujete ljudima kada vam kažu da je virus tu sa razlogom. Ne verujete jer mislite da je jedini razlog smrt. Baš to je percepcija. Ali veoma uska i površna. Ja pripadam šačici ljudi koja u svemu vidi dobro. Ako ne verujete, opet razmislite. Šta ako ljudi napokon shvate da su nemoćni jedni bez drugih? Šta ako shvate da je odgovornost njihov deo posla? Zapravo već smo deo shvatili. Shvatili smo da nismo spremni. Nismo spremni za nešto što od nas očekuje da se držimo zajedno. Nismo spremni za nešto čemu je ljubav protivmera. Shvatili smo da nema empatije, solidarnosti i ljubavi. I baš zato što toga nema, ima njihovih suprotnosti. One ne mogu postojati istovremeno. Kada ima straha, nema ljubavi, ali kada ima ljubavi nema mesta strahu.
“Sve nas ovo uči ali pitanje je ko je željan znanja.” – Jelena Brkljač
Postoje dve strane, ljubav i strah. Ono što je najpotrebnije jeste BALANS. Nijedna krajnost nije dobra. Volite ali bez (iracionalnog) straha jer je jedino tako i moguća ljubav. Plašite se ali samo toliko da preuzmete odgovornost i da sačuvate vaš život. Posle toga strah postaje samo izbor. Svet se savršeno poklapa sa našim izborima. Šta birate danas?
