Kažu da je razlika između optimiste i pesimiste u tome što probleme, kako ih nazivaju pesimisti, optimisti vide kao izazove. Dakle, stvar je u percepciji, u tome kako se doživljava realnost. To je jedna ista realnost, viđena iz različitih uglova. Da li možemo naučiti našu decu da razviju pozitivan odnos prema životu? Odgovor je da i sa time treba početi još od malih nogu.
O navikama i uverenjima
Naša uverenja i naše navike su veoma važne za pozitivan odnos prema životu. Uverenja čine sve ono što smo tokom detinjstva upijali od roditelja i ljudi u našoj okolini.
Navike se uče i stiču tokom života. Kada se jednom ustale, one postaju model prema kom oblikujemo sopstveni život. Zbog toga je mnogo teže promeniti ustaljenu naviku, nego stvoriti novu. Ali, to ne znači da je nemoguće.
Ako već znamo da se jednom stečene navike i uverenja teže menjaju, zašto ne bismo deci omogućili da steknu one navike i uverenja, koja im mogu pomoći da lakše koračaju kroz život. One koje im mogu pomoći da razviju pozitivan odnos prema životu i onome što ih u njemu čeka. Koje će od njih stvoriti ličnost, spremnu da prigrli život kao svog najboljeg prijatelja, umesto da ga doživljavaju kao neprekidnu borbu sa neprijateljem.
Naučite dete da voli i prihvati sebe
Da bi dete, moglo da zavoli život i sve ono što ga čini, ono mora da voli i prihvati sebe. A da bi to moglo, ono mora da oseti da je voljeno, poštovano i prihvaćeno od strane svojih roditelja i drugih, za njega, važnih ljudi. Pažnja i ljubav koju mu poklanjate svakodnevno, su njemu jasan pokazatelj da je vredno i voljeno baš takvo kakvo je. A to je važna stvar. Biti voljen i prihvaćen u potpunosti je početni korak na putu razvijanja pozitivnog pogleda na život.
Pokazujte ljubav svom detetu. Saslušajte ga kada vas nešto pita ili vam pokazuje. Ostavite po strani telefon, pogledajte ga i čujte. Ako ste zaista u nekoj gužvi tog trenutka, kažite mu da nemate vremena sada, ali da jedva čekate kada završite to što ste započeli, da vidite šta je to napravilo, nacrtalo, naučilo i sl.
Nemojte se pretvarati da ga slušate ili gledate, dok gledate u televizor ili telefon, jer ono to vidi. Ignorisanje je najbolnija stvar za dete. Budite iskreni sa decom. Ona sve razumeju, vide i shvataju. Deca su iskrena bića. Ona ne mogu da sakriju svoje emocije. Stvarajte sa njima odnos poverenja, razumevanja i prihvatanja. Jedino će tako i ona razvijati takve odnose sa drugima, a to je vrlo bitna stvar za stvaranje poverenja prema životu.
Svaki neuspeh je prilika za uspeh
Ukazujte im da ne postoje greške. Postoje samo životne lekcije koje nas uvek nečemu uče. One nas podstiču da napredujemo i da budemo bolji nego što smo bili pre. Kada dete pogreši, to nije neuspeh, već prilika za sledeći uspeh. To je prilika da se bolje upozna sa samim sobom. Da otkrije šta je to što dobro radi, a šta treba da menja ili na čemu još treba da radi. Kada otkriva samog sebe, dete je onda spremnije i da prihvati sebe u potpunosti. Iz svake greške koju napravi, pomozite mu da izvuče nešto dobro. Čemu mu to služi? Da je znalo ovo što sada zna, da li bi uradilo nešto drugačije, šta bi menjalo? Podstičite ga da shvati da će uvek biti prilika u kojima će moći da primeni ono što je sada kroz tu određenu sitaciju naučilo.
Emocije
Učite decu da se nose sa svojim emocijama. To ne znači da ih prikrivaju, već da ih uspešno izražavaju. Dopustite im da budu besna, ljuta, tužna, neraspoložena. Ne postoje dobre i loše emocije. Naše emocije su prirodna reakcija na dešavanja u našoj okolini. Ako naučimo decu da ih prepoznaju i postanu svesna svojih emocija, onda će ona biti spremnija da izađu na kraj sa njima. Emocije su odraz našeg unutrašnjeg ja i pokazuju nam u kojoj smo meri u skladu ili neskladu sa situacijom koja ju je izazvala. Kada prepoznamo emociju, bićemo spremniji da izaberemo naredni korak u našem ponašanju, želimo li ostati u toj situaciji ili što pre izaći iz nje.
Kada se dete nađe u nekoj stresnoj situaciji, pokušajte primeniti sve one aktivnosti koje mu mogu pomoći da umiri sebe. To mogu biti različite aktivnosti u kojima uživa, poput: crtanja, slušanja muzike, igranje sa igračkama, čitanje knjige, šetnja, odlazak napolje da se igra i sl. Te aktivnosti treba da mu pomognu da se umiri ili izbaci višak energije. Trenutno usmeravanje pažnje na ono u čemu uživamo, pruža nam priliku da, kad se vratimo na rešavanje problema, čitavu situaciju sagledamo iz drugog ugla i u skladu sa tim pronađemo rešenje.
Odlazak u svoju sobu i trenutno osamljivanje deteta nakon stresne situacije može isto biti dobra prilika da dete povrati svoj mir, razmisli o nastalom događaju i šta može da preduzme da reši nastalu situaciju. Ovo itekako može biti korisno u situacijama kada dolazi do sukoba sa roditeljima. Ali je, isto tako, vrlo korisna i za vas, roditelji, kada mislite da ostajanje u sukobu može imati više štete nego koristi.
Preuzimanje odgovornosti za sopstveno ponašanje
Veoma je važno da dete nauči da preuzme odgovornost za ono što čini. To postižemo ukazivanjem na posledice ponašanja. Kada je svesno pozitivnih i negativnih posledica određenog ponašanja, dete će biti spremnije da donese odluku šta će uraditi u nastaloj situaciji. Donoseći odluku kako će postupiti, ono svesno prihvata i posledicu koja ide uz taj postupak. Na taj način shvata da je ono kreator sopstvenog života i da mu on nije nametnut, već da uvek postoji izbor, a šta će izabrati, ostaje na njemu. Učenje odgovornosti možda je i jedna od najvažnijih lekcija u životu.
Pružajući mogućnost detetu da odlučuje o onome što se njega tiče, prilika je da dete razvije odgovornost i za sopstveni život. Time shvata da nikakve spoljne okolnosti ne oblikuju njegov život, već način kako će se prema njima ono ophoditi i šta će ono sa njima uraditi. Na njemu je odluka šta će izabrati.
I tu dolazimo do suštinske razlike između optimiste i pesimiste. Isti limun gledaju i jedan i drugi. Samo što će jedan od njega napraviti limunadu, a drugi se pitati zašto nije slatko grožđe.
Da li ste se nekad zapitali zašto u ovoj čuvenoj rečenici, stoji baš limun, a ne neko slatko, sočno voće? Zato što život nije samo slatko, život je isto tako i gorko i kiselo, i sivo i žuto. I tako i učite svoju decu. Život je sve to. Nemojte od njih kriti život. Ona su i došla na ovaj svet da bi ga otkrila, a na vama je da im pokažete tu njegovu pravu stranu.
Uostalom, ako može od nečega tako gorkog i kiselog da se napravi nešto tako dobro i osvežavajuće, kao što je limunada, možete li zamisliti šta sve može da se napravi od svih tih izazova koje nam život pruža? Razmislite o tome.
