Kvalitetan odnos na relaciji deca-roditelji praćen uzajamnim poverenjem, razumevanjem, ljubavlju i poštovanjem je najbolja osnova za detetovo napredovanje. Dobar odnos sa roditeljima za dete predstavlja bazu sigurnosti kako emotivnu tako i kognitivnu. Da bi kvalitet bio trajan obostrana iskrenost u odnosu sa decom je neophodna.
Na portalima o roditeljstvu imate dosta tekstova o laganju kod dece a tako je malo tekstova o laganju kod roditelja. Da li roditelji lažu svoju decu i zbog čega? Kada roditelji govore neistinu? U kojim situacijama roditelji lažu pred decom a u kojim lažu svoju decu?
Hajde da malo porazgovaramo o tome kada roditelji lažu
- U situacijama kada se dete razboli pa ga roditelj odvede na pregled kod lekara, posle kojeg treba da primi injekciju ili uradi neku intervenciju, šta se detetu najčešće kaže? Uglavnom dete dobije poruku: “Neće ništa da te boli.” Da li je to ispravno? Možemo li detetu reći na primer umesto toga : “Zaboleće te, ali će brzo proći.”
- Ako deca prolaze kroz neku problematičnu situaciju u vrtiću ili u školi ili kroz druženje sa vršnjacima najčešće čuju “Da će sve biti u redu” ako kažemo “Ja ću ti pomoći da smanjimo osećaj neprijatnosti.” onda je svakako detetu lakše.
- Ako dete dobije ocenu u školi koju doživi kao manju i roditelj to podrži rečima “Odlično si to uradio, učiteljica je loše ocenila” ne možemo reći da smo ispravno postupili ali ako kažemo “Pohvalno je što se trudiš, ako budeš bolje savladao gradivo sigurno ćeš dobiti bolju ocenu.” Poruka je jasnija i motiviše dete da nastavi da radi a ako se držimo prve opcije dete se može obeshrabriti u daljem učenju.
- Dešava se da roditelji u prodavnici kada dete želi neku igračku takođe kažu : “Nemam sada novca.” a dete zna da ga imate. Ako kažete : “Igračka je divna, hajde da kupimo ono zbog čega smo došli.” mnogo je prikladnije.
- Ništa manje važno jeste izbegavanje laganja drugih pred decom na primer komšiju koji nas zove da odemo na kafu a mi onda pred decom izgovorimo: “Ne mogu danas dogovorili smo se sa kumovima da izađemo do grada” a to ne uradimo ako kažemo :“Više bi nam odgovaralo da se vidimo na kafi u petak .” to je već bolje.
- Šta nikako ne bi trebali da radimo? Nikako ne bi trebali da tražimo od dece da lažu za nas drugog roditelja na primer: “Ni slučajno nemoj da ti izleti pre tatom da sam kupila cipele.” Ili na primer da supruga lažemo pred detetom: “Nisam ja kupila cipele, dobila sam ih od majke na poklon.” I naravno nikada ne bi trebali od deteta da tražimo laže za nas, na primer: “Ako te tata pita da li sam pušila sa Jelenom na kafi, molim te reci da nisam. Ako ti izleti da sam zapalila cigaretu vikaće na mene.” Ukoliko dete uvlačimo u ulogu neiskrene osobe ne možemo da očekujemo da dete bude iskreno prema nama, jer ga učimo svojim primerom da se laganjem održava skladan odnos među ljudima što nije istina.
„Svet odraslih mora da se preispita šta izjavljuje pred mališanima, jer čak i najbenignija, kako oni smatraju – ’bela’, laž može da ima posledice”
-Lesli Karver-
Pored navedenih primera roditelji “miniraju” potrebu dece da govore istinu i kada ih kritikuju dok slušaju decu šta su zaista uradila, u najvećem broju to se dešava kada dete uradi neki nestašluk. Ako dete na primer dobije slabu ocenu, ako se potuče sa drugarom, ako uradi nešto bez odobrenja roditelja i slično. Roditelji u tim situacijama najčešće deci upućuju poruke koje izgovore impulisivno a kako bi te iste poruke izgledale ako ih izgovore sa više strpljenja videćemo u sledećoj tabeli:
| Mama, rekla je učiteljica da joj se javiš. Potukao sam se sa Milošem. | Samo praviš neke gluposti, poludeću zbog tebe, sramota me više da idem u školu. |
| Mama rekla je učiteljica da joj se javiš. Potukao sam se sa Milošem. | Hvala ti što si mi rekao istinu, volela bih da porazgovaramo o tome, i da zajedno pokušamo da rešimo problem. |
| Mama da li si bila na roditeljskom sastanku? | Jesam i kada sam videla jedinicu iz matemitake samo što nisam u zemlju propala. |
| Mama da li si bila na roditeljskom sastanku? | Jesam, videla sam ocenu iz matemitike, volela bih da porazgovaramo o tome šta nisi naučio. |
| Bio sam kod Nikole. | Od sutra nema izlazaka ispred zgrade i nema telefona jer tebi telefon ne služi ničemu. |
| Bio sam kod NIkole. | Zabrinuli smo se zato što se nisi javio, naljutio si nas zbog toga. Volela bih da se dogovorimo kada sledeći put želiš da ideš kod druga. |
Šta bi trebali da kažemo deci kada nam govore istinu?
- Jako mi znači što si mi rekao istinu, hvala ti.
- Ponosna sam na tebe što si mi ispričala da si pogrešila, hvala ti što si podelila sa mnom, volela bih da porazgovaramo o tome kako može ispravnije da se postupi.
- Razumem da nije lako razgovarati o tome, priznati krivicu znači da si hrabar. Hvala ti. Stalo mi je da se osećaš bolje i da zajedno rešimo problem.
- To što želiš da priznaš učiteljici da si ti započeo svađu sa Milošem je zaista pohvalno.
- Svaki put kada priznaš istinu, i kada želiš da se izviniš postaješ bolji. Hvala ti što si iskren prema sebi i prema meni.
- Hvala ti što razgovaramo o tome. Ako mi ispričaš šta se zaista dogodilo osetićeš olakšanje. Volela bih da čujem gde si pogrešila.
- Dešava se svima da naprave greške, pohvalno je kada uvidimo gde smo pogrešili i da razmislimo o tome kako možemo bolje da se ponašamo u takvim situacijama.
- Sasvim je u redu što plačeš. Razumem te, teško je da priznamo da smo se loše poneli prema nekome. Ako kažemo istinu, onda ćemo se bolje osećati.
- Drago mi je što mi veruješ, i jako sam srećna što imamo poverenje jedna u drugu.
- Hvala ti što mi govoriš istinu, i što razgovaramo o osećaju stida i krivice.
- Hvala ti, potpuno je ispravno da mi ispričaš ako si loše postupio prema drugarici.
- Hvala ti što si mi rekao kako se osećaš. Želela bih da naučimo kako da savladamo ljutnju.
- Hvala ti što si mi rekao da si dobio dvojku. Iskrenost je važnija od ocene, lakše je popraviti ocenu nego pokvareno poverenje.
- Jako sam ti zahvalna što smo razgovarali o tome. Mislim da znam kako se rešava taj problem. Ako se izvinimo za loš postupak osećanje nelagodnosti će postati manje i brže će proći.
- Hvala ti što si uspeo da nam ispričaš šta se zaista dogodilo. Samo iskrenost može da nam pomogne da bolje rešimo problem. Razmisli, da li želiš još nešto da nam kažeš?
- Hvala ti što si podelila sa mnom osećaj nepravde i razočarenja. Nekada je teško da ispričamo kako se osećamo i šta se zaprvo dogodilo, ali je jedino ispravno.
- Hvala ti što si mi objasnio gde si pogrešio. Šta ti misliš o tome, kako je ispravnije postupiti?
- Hvala ti što si priznao da si zaboravio pribor za likovno. Ako Ivan ne želi da ti pozajmi flomaster, da li je ispravnije da ga uvrediš ili da kažeš učiteljici da si zaboravio flomastere kod kuće?
Svaka od ovih rečenica deci pruža podsticaj da budu iskrena prvenstveno prema sebi, potom prema roditeljima i svim ostalim osobama sa kojima deca ostvaruju komunikaciju i grade lične odnose. Jedan od najboljih podsticaja predstavlja reč “hvala” i svaki put trebamo da se potrudimo da je provučemo kroz poruku koju šaljemo detetu. Možda ne možemo baš to uvek, ali vredi potruditi se i pronaći način da detetu objasnimo da iskrenost predstavlja olakšanje i omogućava da ispravno rešimo problematičnu situaciju. Umesto reči hvala možemo da kažemo i sledeće:
-Jako mi znači što razgovaramo.
-Meni je mnogo lakše kada znam šta se dogodilo.
–Razumem sada kada si mi ispričao zbog čega te kaznila učiteljica.
Poruke detetu da ga razumemo, da nam znači, da nam je lakše što razgovaramo iskreno sa njim su isto tako važne kao poruka zahvalnosti.
Kako se vi osećate kada vam se neko zahvali?
Reč hvala ohrabruje, podstiče, motiviše, otvara, čini da se bolje osećamo, smanjuje nesigurnost, ublažava negativna osećanja, povećava samopouzdanje, i što je najvažnije od svega reč “hvala” nas čini da se osećamo prihvaćeno a kada osetimo prihvaćenost, znamo da nismo sami i da imamo podršku u nastojanju da nastavimo da govorimo o onome šta želimo da ispričamo. Reč “hvala” zaliva osećaj sigurnosti a on sa svakim hvala raste i postaje veći. Kada raste sigurnost raste i samopouzdanje.
Pored svega navedenog odličan podsticaj kod dece da govore istinu jeste i da im dopustimo da se uključuju u odluke koje donosimo i da čujemo njihovo mišljenje o njima. Takođe decu ćemo podsticati da govore istinu svaki put kada ih podstaknemo da iznesu svoje mišljenje o nekim sasvim običnim stvarima, utisku posle gledanja nekog filma, o nekoj situaciji. Na taj način deci dajemo do znanja da su njihova osećanja važna i da je njihovo mišljenje važno. Kada dete oseti da su nama važna njegova osećanja i njegovo mišljenje lakše će izgovarati šta misli i šta oseća.
Navešću neke primere:
-Da li ti se dopada ovaj tepih?
-Šta ti misliš, da li trebamo da stavimo druge zavese?
-Volela bih da ti predložiš, šta da poklonimo baki za rođendan.
-Želimo svi zajedno da odlučimo, da li psa da poklonimo deki na selu?
-Da li bi voleo da odmor provedemo kod bake i deke?
-Šta ti se posebno dopalo u ovom filmu?
-Kako se osećaš posle treninga?
-Kako se osećaš posle utakmice?
-Kako se osećaš kada odeš spreman za školu?
-Volela bih da porazgovaramo o tome kakvi dečaci ti se dopadaju.
-Želim da mi ispričaš kako je proteklo danas druženje sa drugarima u školi.
Sve ovo vi već govorite vašoj deci zar ne? Uprvo zbog toga ovi primeri izgledaju tako jednostavno ali ono šta trebamo da znamo jeste uprvo to da razgovori o jednostavnim stvarima i situacijama podstiču kod deteta da iskrenost shvataju kao jednostavnost a ne kao komplikovanost. Suština je uprvo u tome, da deca nauče jednostavno i lako da kažu šta misle , žele i osećaju. Jednostavne teme olakšavaju razgovore, što više razgovaramo sa decom o jednostavnim stvarima, omogućava nam da lakše razgovaramo i o komplikovanijim temama.
Dakle da rezimiramo, deca će lakše govoriti istinu kada osete prvenstveno našu iskrenu sposobnost da ih razumemo, i da razumemo njihove reakcije i ponašanja, potom našu želju da im pomognemo. I na kraju ali ne i manje važno jesu osećanja zahvalnosti zato što nam dete govori istinu, praćena našom podržavajućom podrškom u rešavanju problema sa kojima se dete sreće i koji kod njega izazivaju nelagodu i neprijatnost koju želi da sakrije a laganje često bude način skrivanja neprijatnih osećanja. I naravno ono šta ne bi smeli da zaboravimo a to je da deca uče posmatrajući nas, i da je jako važno da i sami budemo iskreni.
Foto: Kristtin De Soto, Pexels
P.S.
Kako vi decu podstičete da govore istinu možete da napišete u komentarima ispod teksta i da tako dopunite moje izlaganje o ovoj temi i pomognete roditeljima da što jednostavnije i lakše odgajaju svoje mališane.
