Bolni raspon problema i izazova zlostavljane žene, od sasvim očekivanih do onih nepretpostavljenih i nezamislivih, u sudaru sa spoljnim svetom nakon što ona odluči da napusti nametnutu izolaciju iz doma koji samo prividno liči na dom, a više na kuću traume i potpunog degradiranja mladalačkih, bračnih iluzija. Izbijanje u prvi plan najsvetije vrednosti zbog koje se živi i ide napred, a to je – dete i kako zaštiti taj mali život i omogućiti mu zdravu i svetlu alternativu u svetu koji ume i te kako sumoran da bude, počev od samog porodičnog doma. Ali i individuacija i razvoj ličnosti ubrzan okolnostima na koje se nekada ne može uticati, ali se može uticati na svesnije donošenje izbora šta se u takvim okolnostima čini najboljom odlukom za nas i naše dete.
Tako bi se ukratko mogla opisati nova Netflixova serija Maid (Spremačica) koja je premijerno prikazana 1. oktobra i privukla veliku pažnju, kako temom, dramskim materijalom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, tako i svim elementima dobre igrane priče, svakako tu podvlačim i uverljivost lika mlade majke Aleks (glumi Margaret Qualley) čiji zivot pratimo od noći kada sakuplja hrabrost da pobegne sa malom dvogodišnjom ćerkom što dalje od nasilnog ponašanja alkoholisanog muža..
Uverljivost priči dodaje i spoj majke i ćerke iz privatnog života sada pred kamerama, dve izvrsne glumice – Margaret Qualley koja će se tek dokazati u svetu glume i njene majke Andie MacDowell. Osim što neverovatno podsećaju jedna na drugu vizuelno, nasleđeni talenat je očigledan.
Radi se o limitiranoj seriji (dakle nastavaka neće biti) koja se sastoji iz deset epizoda koje ćete pogledati u jednom dahu. Mnogi od nas okrenuli su se malo više serijama u odnosu na film, jer nam nude mogućnost za bindžovanje (produženo zadovoljstvo u druženju sa likovima i njihovim situacijama) i time uvid u dublje nivoe priče sa opravdanim zadržavanjem na detalje (neretko izbegnute zbog ograničenosti trajanja filma) koji često bacaju novu svetlost na teme koje umemo da prenebregnemo ili olako shvatimo stavljajući u toku filma fokus na nešto drugo.
Ovde svaka epizoda problematizuje novu situaciju u borbi junakinje i okoline. Ona je sama. Uglavnom. Ili nam se tako čini u prvi mah, ali onda kao u modernoj bajci ova vredna spremačica zahvaljujući svojoj urođenoj dobroti i čistoj duši uvek naleti na nekog pomoćnika čiju pomoć najpre iz skromnosti odbija (loša slika o sebi, stalni osećaj da ne zaslužujemo bolje) da bismo na kraju ipak dobili zaokruženu i integrisanu mladu ličnost koja zahvaljujući uspešnim i hrabrim suočavanjem sa nemilosrdnostima života i propustima sistema, postaje samosvesna osoba konačno sigurna u svoju vrednost.
Iz mladalačke zanesenosti usledilo je grubo buđenje. Da li se zastrašujući scenario mogo predvideti – pitanje je kako to biva za one bez mnogo iskustva u emocionalnim odnosima a dodatno otežano usvojenim obrascima kada se radi o nekome ko i sam potiče iz disfunkcionale porodice (majka sklona bipolarnim poremećajima i otac zlostavljač o čemu kasnije saznajemo jer je ta činjenica bila dugo sakrivena u podsvesti glavne junakinje).
Ko je mlada Aleks čiji zivot pratimo dok u nama na momente sve kipi od besa na nepravde života i društva neosetljivog za one koji su zaista silom prilika i nimalo svojom krivicom ostali beskućnici, žrtve nasilja, siromasi i ljudi na margini?
Ona je izuzetno vaspitana mlada osoba, inteligentna, sa sjajnim talentom zahvaljući kome je trebalo da se nađe na prestižnom koledžu budući da je i dobila pravo na stipendiju. Ipak… život ide drugačijim tokom. Nakon što upoznaje i stupa u iskrenu i strasnu vezu sa mladićem takođe iz disfunkcionalne porodice (o kome kasnije saznajemo da ima problem sa alkoholom od svoje 9. godine), čitav njen zivot se okreće u sasvim drugačijem smeru. Ona to prihvata. Ona nije nesrećna, ogorčena i isfrustrirana devojka koja će se kajati zbog propuštenih šansi koje je neočekivana trudnoća donela. Ona odgovorno i svesno prihvata nove okolnosti i ulogu mlade majke. Ipak, dok se ona odlučno odriče svojih snova zarad porodičnog mira i ljubavi, njen partner i ne pomišlja da se odrekne svojih poroka. A onaj ko ne kontroliše svoje poroke ne kontroliše ni svoje ponašanje pa tako postaje emocionalni nasilnik nad njom.
Društvena angažovanost je dodatni kvalitet ove serije, i mi dobijamo jasne slike o tome koliko je nekada teško razlikovati nasilje od partnerskog odnosa koji je ispunjen usponima i padovima, svađama i neslaganjima. A uočavanje te distinkcije je često najvažniji korak u odmaku žrtve od nasilnika. Uviđamo koliko je teško biti sama a pritom majka i neko ko treba da osigura osnovne egzistencijalne potrebe, u smislu krova nad glavom, hrane… Koliko se težak fizički rad nipodaštava, loše plaća i koliko ljudi koji imaju jaku volju da radom dođu do prihoda (a ne krađom ili prošenjem) ostaju na margini i obespravljeni, poniženi od onih koji naprotiv ne znaju šta će sa svojim vremenom i novcem.
Aleks, glavna junakinja, ipak uspeva i to nekako sve iz drugog pokušaja. Još jedan dokaz koliko je nekada teško ali kad imamo cilj i jasan motiv, pritom naoružani svojim principima čestitosti i poštenja, druga šansa nas uvek čeka. Najveći pokretač je zauvek ljubav, čista i neuništiva baš kao ljubav majke i deteta koju smo u ovoj odličnoj seriji osećali sa svakom scenom.
S ljubavlju,
Irena.
Naslovna slika: Pinterest
