Sebi si najveća podrška i inspiracija
Nisi sama ni kad ti se čini da je duši tesno između zidova koji ne govore.
Seti se da, iako ne govore, oni ćute sve tvoje tajne, zablude, želje, strasti, strahove, tuge, radosti, razočarenja, ushićenja, promene i spoznaje, uvide, nadahnuća, prosvetljenja, nadu, veru, njihov povremeni odlazak, ali i povratak…
Seti se koliko si puta ostala bez osmeha ali se uvek vraćao.
Koliko si puta ostala bez cilja, ali se uvek ukazivao.
Koliko puta su se gasile iskre nade, ali su uvek zasvetlucale ponovo.
Koliko si puta pod nogama osetila pomeranje tla, i koliko je malo bilo potrebno da opet osetiš stabilnost i pustiš korak u novo polje mogućnosti.
Koliko si puta osetila hladnoću oštrice ljudske zlobe, sujete i nemilosrdnosti, ali sve to poništio bi univerzum nežnosti čiji dodir osetiš kad pogledaš u pupoljak cveta koji se otvara sa punim poverenjem prema svetu, tu pred tvojim očima, iako ga već sledećeg trenutka neko može otkinuti…
Zažmuri i zamisli najlepšu sliku stvarnosti.
Dozvoli veri da je obgrli i stavi je u ram tvoje budućnosti koja će govoriti u slikama na istim tim zidovima.
Biće to priča o veri i nadi.
Posvećeno svim ženama da nikad ne zaborave na svoju snagu, lepotu i nežnost koja hrani ovaj svet!
S ljubavlju,
Irena!
Naslovna fotografija: Pinterest
