“Ćuti, nemoj da se žališ! Imaš život kao iz snova… Da li si svesna bede u kojoj drugi žive pa se ne žale? Neko drugi bi pevao da je na tvom mestu. Prošetaj do bolnice da vidis kako je ljudima teško, pa ćeš biti malo zahvalnija!”.
Koliko često čuješ ovakve narative i zašto su destruktivni?
Svi mi u sebi imamo kritičara koji nas opominje: ”A šta bi bilo da si drugačije odreagovala?”
Osim njega, tu su i naši prijatelji i porodica koji, često nemajući zlu nameru, mogu “doliti ulje na vatru” govoreći nam:
- šta je sve moglo drugačije i
- opominjujući nas da ne budemo “nezahvalni”.
Slušajući te glasove mi možemo zapasti u krivicu… A činjenica je:
Možemo imati sve na svetu a da ipak budemo u nekom segmentu neispunjeni, ne zato što smo nezahvalni, već zato što imamo možda nezalečene rane.
To može biti:
- neka trauma iz detinjstva,
- nešto što nam je izrečeno namerno ili slučajno u prošlosti, a što je povredilo deo nas koji se zove naše unutrašnje dete
- ne mora nužno biti nešto mnogo veliko ili mnogo loše.
Jedna priča…
Podeliću sa tobom priču koju mi je jednom prilikom ispričala psihoterapeutkinja, a u kojoj je jedno dete bez ičije zle namere bilo povredjeno:
Junakinja priče je devojčica koja je naizgled imala “savršen” život. Pekla ju je krivica “jer je nezahvalna, a ima sve!”
Na jednoj psihoterapiji došla je do sećanja u kojem joj je mama (koja je jako volela) govorila “Ti si mamina jedina svetla tačka. Ti si mamino sunce, mamino sve!”.
Možda ćeš reći: “Stani, šta je ovde problem? Zašto je ovo destruktivno za dete?”
Devojčica je ove reči shvatila kao:
“Ako sam ja srećna i poslušna, mama će biti još srećnija. Ako sam tužna ili pogrešim, mama neće imati više ni jednu svetlu tačku. Ja ću biti kriva ako se njoj nešto desi. Zato MORAM biti srećna. Toliko joj dugujem”.
Ako bi se ikad usudila da bude tužna, tata je često znao da prokomentariše: “Sve imaš što poželiš, mnogo više nego tvoji vršnjaci. Nezahvalna si…”
Možda bi i ovde neko rekao:
Uh šta su meni moji sve govorili, pa mi ništa ne fali. Čemu bre tolika drama?
A da li nam ništa “ne fali”? Da li smo nezahvalni ako pokušamo da analiziramo i sagledamo neke postupke i događaje, ne da bismo nekog krivili
(jer svako je radio kako je najbolje umeo, sa informacijama koje je imao u datom trenutku),
nego kako bismo izvukli neku lekciju, kako bismo naučili da sutra budemo bolji i sebi i drugima?
Ova priča je samo jedan od naizgled bezazlenih primera zašto mi nikada ne možemo zamisliti kakve bitke bije nečije unutrašnje dete.
Možeš biti okružen/a ljubavlju, imati sve milione sveta, ali to nije dovoljno za sreću, dok god ne zalečiš svoje unutrašnje rane. I nebitno je ko je “krivac” zbog nastale rane, bitno je da osvestiš šta te to peče i da dozvoliš sebi da se isceliš.
Kako da se isceliš?
Nije sebično da staviš sebe na prvo mesto, da dozvoliš sebi da osetiš bez krivice rane koje te bole, stvari koje si potisnuola i da kreneš na put isceljenja istih.
Nije sramota da ka sebi i svojim greškama pošalješ osećaj ljubavi i razumevanja. Shvati da nisi mitsko biće, već čovek koji ima pravo na greške!
Sve sto se desilo, moralo je da se desi baš tako, da bi ti danas bila ono što jesi. Svaka greška, svaka rana te danas čini ovako posebnom, mudrom, jedinstvenom…
Uči da zavoliš sebe sa svim manama i vrlinama. Nijedan problem nije premali da bi razgovarao sa stručnim licem, psihoterapeutom ili duhovnikom. Budi otvorenog uma i spremna da upoznaš nove vidike, postaneš mudrija i naučiš nešto novo.
A šta kad je ipak kriv nego drugi?
Zapravo nebitno je ko je i da li je kriv! Nemoj dozvoliti da u nepovrat trošiš energiju na stvari i događaje na koje ne možeš uticati i na osobe koje ne možeš, niti treba da menjaš.
Shvati da je trenutno najbitniji projekat: TI!
Put promene leži u tebi i radu na tebi! Pokušaj da nikome ne budeš osuđivač, hejter i džangrizalo. Ne zato što to nije lepo, već osudom drugih nećeš nista postići, osim što ćeš sebi pokvariti raspoloženje. Nemaš prava da ikome sudiš, ali imaš prava da postaviš granicu onome što ti ne prija i okružiš se samo ljudima koji ti baš prijaju!
Nije sebično okružiti se samo ljudima koji ti prijaju.
Nečija energija ti jednostavno ne prija. To ne znači da taj neko ne valja i da nije dobar. To samo znači da nije dobar za tebe, u ovom trenutku. I to je sasvim ok!
