Obeležena je Dečija nedelja. U vrtiću su im organizovali sjajne aktivnosti a mi se kući radujemo njihovom prepričavanju dožljivljaja toga dana. Krenuli su sa programom Godine uzleta o kome bih pisala u posebnom postu. Spoj organizovanih aktivnosti i načinu pristupanja njima, verujem da će mnoge mališane inspirisati i motivisati. Zašto jedno i drugo, zar to nije isto?
Naslov posta je u stvari sjajan podnaslov u knjizi Safari Duha knjiga o mudrosti odgoja. Izdvojiću svega par rečenica na koje ću se nadovezati. Teško je izdvojiti ključne i napraviti sažetak jer je knjiga jedna prava riznica mudrosti.
Motivisati možemo rečima a inspirisati i rečima i delima. A primer je najjača odgojna metoda.
I zaista, pre nego što sam ovo i pročitala i naišla na nekoliko mesta na ovu drugu rečenicu, dugo sam razmišljala i posmatrala moju porodicu i porodice koje poznajem dugi niz godina i pokušavala da uočim neke pravilnosti i metode vaspitanja koje su, po meni, dale dobre rezultate. Šta je to uticalo da neko postane dobar, uspešan, empatičan a šta da neko donosi izbore koji su ne samo loši po njega, nego i društvo?
Jedino do čega sam došla je upravo to, BITI primer. Kada sam postala majka, postala sam mentor ali sam i dobila najboljeg mentora ikad. Počela sam mnogo više da brinem o sebi i radim na sebi. Svesna sam da imam izuzetnu ulogu i da određeni broj godina moji postupci, misli i dela ostavljaju trag i definišu jedno novo biće. Počela sam da menjam sve ono što ne bih volela da vidim kod svog deteta i edukovala se o postupcima koji izgrađuju osobine od najmanjeg uzrasta.
Do sada sam bila 100% ubeđena da smo mi kreacija naših okolnosti, tj. okolina u kojoj smo rođeni i porodica u kojoj živimo. Smatrala sam da ne postoji nasledno ponašanje (ne nužno od roditelja), odnosno da već beba ima određene karakterisitke ponašanja. Često čujemo kako se dete rađa sa karakterom. Sada već pomislim da su u pravu. Prosto nekad ne verujem koliki bunt može neko dete (čitaj moj F) da ima u porodici u kojoj nema vikanja, rasprave i batina. Da li je to karakter ili ipak nešto na čemu se radi malo dublje o meni? Generalno, kada vidim neko potencijalno problematično ponašanje, uvek se zapitam šta se u tom trenutku događa sa mnom? Kakvo moje ponašanje, ton, ekspresije lica koje dete vidi? Da li se trenutno borim sa nekim izazovom? Da li sam nenaspavana (ovo je sigurna sam najčešći problem koji se često zanemaruje)?
I to je prvi korak ka rešenju. Međutim, naša intuicija može da nam ukaže na nešto ali većina nas nije u stanju samo njom da se vodi i da može da reši situaciju. Tu na snagu stupaju stručni saveti koji bi trebalo da se potraže. Savet kojoj sama sebi dajem je taj da se pažljivo bira kome se priča određeni izazov. Da li ta osoba može da da rešenje koje je validno po vama? Da li možda samo da je pitate usputno za iskustvo a prava pitanja i strahove čuvati za stručnije osobe? Uvek tražite bar dva mišljenja. I tu opet na snagu stupa intuicija. Ja to rešavam tako što popričam sa partnerom i onda zajedno se zapitamo šta nam ona govori u skladu sa činjenicama koje smo prikupili. Ne sećam se da smo pogrešili.
Ako bih birala jednu stvar samo koju ću naučiti dete, to bi bila ta, da sluša svoj unutrašnji glas kada istraži sve činjenice.
I dalje radim na mnogim izazovima, moje dete daleko je od mirnog i, po nekima, poslušno (pošto neki mešaju poslušnost i pokornost). Ali meni je to u redu i volim kod njega što je bunilica (naš interni izraz). Ja mu to kažem svakog dana, da volim takav kakav je ali da granice postoje kada je u pitanju hrana i spavanje. Često zaboravim koliko je on u stvari mali jer sa njim pregovaram kao sa odraslom osobom mnogo puta. Iznova me inspiriše da učim i pronalazim načine kako zajedno da dolazimo do rešenja i odgovora. Svaki put mu pričam kako smo mi tim.
Zaista ima razlike u motivaciji i inspiraciji. Svi danas pominju reč motivacija. Sada kada dublje razmišljam o njoj, motivišem se da bih završila ili došla do neke stvari. I kada je dobijem, to je to, stop. A inspiracija pomera granice milimetar po milimetar. Kada se setite inspirativnog govora osobe ili teksta, da li dobijete ideju za akciju? Ja da…otvara se nova dimenzija mogućnosti za mene.
Svakome ko ima ili planira decu, visoko preporučujem ovu knjigu, riznicu mudrosti koji svaki roditelj ima u sebi samo je Ana pretočila u reči. Ne samo da će vas podsetiti ko ste i da ste prvo vi bitni u celoj priči, već će vas inspirisati za akcije, pozitivnu disciplinu, razumevanje i ljubav.
Da rezimiram sa još jednom rečenicom iz knjige:
O motivaciji je reč kada imate ideju i nosite je sa sobom kroz dan a o inspiraciji je reč kada ideja nosi vas.
A moj F je moja inspiracija što postajem bolja osoba svakog dana i realizujem mnoge ideje <3
Za sada drugo dete, A, opisujem rečenicom – dušu da odmoriš sa njim <3
