Jedna od najvećih polemika koja se već godinama vodi između stručnjaka raznih profila i između roditelja jeste da li deci treba dozvoliti da koriste mobilne telefone i na kom zrastu deca treba započeti sa njihovim korišćenjem? Mišljenja su podeljena, brojni su argumenti i za i protiv. Preterivanje vodi ka patologiji, i posledicama a umerenost podiže kvalitet života na viši nivo. Izgleda jednostavno a da li je zaista tako u svakodnevnom životu?
“S jedne strane imaju te igrice, taj neki svet koji im pričinjava zadovoljstvo, a sa druge strane imaju realan svet, koji im je nezanimljiv. Pošto im je on dosadan, oni, i tako mali, jedva čekaju da se vrate tabletu, da gledaju te sadržaje koji im pričinjavaju zadovoljstvo. Zbog te nezainteresovanosti za spoljni svet, deca počinju da se ponašaju kao da su autistična” – Zoran Milivojević-
Da li se slažete sa mišljenjem psihoterapeuta Zorana Milivijevića? Šta vi mislite o tome da li deca trebaju da koriste mobilne telefone? Ja se ne bih u potpunosti složila sa gospodinom Milivojevićem. Slažem se da nije dobro preterivati sa korišćenjem telefona ali umereno i pravilno korišćenje telefona je deci svakako korisno. Realan svet deci nije nezanimljiv ukoliko im omogućimo da ga bolje upoznaju sa jedne strane i da u njemu budu aktivni istraživači a sa druge strane korišćenje telefona i interneta jeste realnost u savremenom dobu i ne treba eliminisati njihove dobre strane. Prvenstveno su roditelji ti koji deci trebaju da obezbede potrebno znanje kako bi deca mogla da se osećaju prijatno u svetu u kojem žive i da se upoznaju sa svim olakšavajućim mogućnostima u njemu a telefon, tablet i kompjuter su svakako jedan od njih.
Činjenica je da deca već na nižem kalendarskim uzrastima imaju prilike da drže u svojim rukama mobilni telefon. To nije čudno, a ni tako strašno kako pojedini stručnjaci tvrde. Deca istražuju svet koji ih okružuje i imaju potrebu da vide, dodirnu, opipaju, drže u rukama sve one stvari koje opažaju u svom okruženju. Radoznalost ih vodi ka tome da saznaju više. Deca su u svojoj prirodi radoznala i najnormalniji proces predstavlja dobijanje odgovora na njihovu radoznalu prirodu. Sam proces upoznavanja okoline, učenje i sticanje znanja označava napredovanje a napredovanje ne treba sputavati. Sve ono šta deca zapažaju u svom okruženju a šta im nije jasno treba da im se objasni. Deca vole da slušaju, da znaju, a najlakše uče po modelu, dakle uče gledajući mame i tate, a mame i tate koriste mobilne telefone. Roditelji koriste mobilne telefone da fotografišu svoju decu, razgovaraju mobilnim telefonima pred decom i deca registruju automatski mobilni aparat kao nešto šta je sasvim u redu držati u rukama pa je sasvim prirodno da i sama požele da ga dodirnu, drže u svojim rukama i istražuju čemu on sve služi. Dešava se da roditelji dozvoljavaju deci da gledaju crtane filmove ili određene video klipove na tabletima, računarima, i mobilnim telefonima. Deca i sama posmatrajući svoje vršnjake posežu za igranjem igrica, i mobilni telefoni u njihovom ličnom doživljaju dobijaju status igračaka koje su potpno u redu. Ima i onih roditelji koji koliko god da se trude da udalje mobilne telefone iz okruženja u kojem deca odrastaju u tome ne uspevaju. Nemoguće je uskartiti im da se upoznaju sa njima i potpuno neadekvatno onemogućiti im da se informišu i da više znaju. Kao što dete treba da zna da veš mašina služi za pranje veša, šporet za kuvanje hrane, isto tako deci treba objasniti da telefon služi prvenstveno za razgovore sa drugim ljudima koji nisu u našoj blizini, video pozive, fotografisanje, snimanje, i dobijanje brzih informacija putem interneta. Nije neprihvatljivo da dete razgovara telefonom sa bakom, dekom, ili jednim od roditelja koji je odsutan od kuće. Razgovori detetu omogućavaju da održava blizak odnos sa osobama koje voli i deluju na njega umirujuće. Načini razgovora su različiti a razgovor telefonom je samo jedan od njih.
Moje mišljenje je da deca na nižem kalendarskom uzrastu trebaju da koriste mobilni telefon, tablet, i računar isključivo uz nadzor roditelja, i sa vremenskim ograničenjima i to prvenstveno za razgovore, gledanje crtanih filmova, slušanje pesama, fotografisanje, i igranje igrica odgovarajućih za uzrast. Sve navedene aktivnosti deci omogućavaju nadogradnju fonda stečenog znanja. Roditelji su ti koji će birati i nuditi sadržaje sa kojima će se deca upoznavati putem savremene tehnologije.
Kada deca krenu u školu, od svoje sedme godine oni se već za vreme školskih časova upoznaju sa najmodernijim tehnologijama kako bi proces usvajanja znanja bio efikasniji. Važno je da znamo da ne trebamo nametati deci pravila ako ih i sami ne poštujemo. Sve ono šta tražimo od dece da usvoje kao pravila trebamo i sami da poštujemo i da im pokažemo sopstvenim primerom. Deci je važno objasniti sledeće:
- Pre nego što deci roditelji poklone telefonski aparat trebalo bi u imeniku ukucati važne brojeve telefona. Koji su to važni telefonski brojevi? Prvenstveno brojevi telefona mame i tate, brata ili sestre, bake, deke i svih članova porodice koje dete može u slučaju potrebe da nazove. Potom treba ukucati brojeve telefone policije, hitne pomoći, vatrogasne službe, škole koju pohađaju, taksija, udruženje za zaštitu životinja. Deci treba objasniti kada te službe mogu da se nazovu i čime se sve one bave. Potom trebamo da pomognemo detetu da nauči samostalno da ukuca brojeve telefona svojih drugara u imeniku, da brojeve telefona pronalazi u telefonu i da u slučaju potrebe zna da ukuca nove kontakte i kada nije kod kuće. Neophodno je dete nauči kako da telefonira osobama iz imenika, ali ne i manje važno da znaju da pošalju sms poruku. Tako će imati jasna znanja o tome kada će nazvati pomoć i od koga će tražiti pomoć u slučaju da im je ona potrebna.Telefon ima funkciju da osigura bezbednost a ne da je narušava.
- Decu treba naučiti kada se isključuje a kada utišava mobilni telefon, u pozorištu, bioskopu, crkvi, za vreme školske nastave i slično. Važno je da deca korišćenjem mobilnih telefona ne narušavaju pravila ustanova u kojima borave i kućni red koji treba poštovati. Korisno je decu upoznati sa posledicama nepoštovanja pravila, na primer da se u pozorištu remeti izvođenje predstave, da zvono telefona može dekoncentrisati glumce na sceni, narušiti tišinu u sali, naglasiti da je sala mračna i da se može dogoditi da telefon ispadne iz ruku, da se može polomiti ili trajno izgubiti. Ukoliko je potreba da se telefon koristi neminovna dete treba da izađe iz pozorišne sale i da telefonira tako da ne uznemirava glumce na sceni i osobe koje predstavu gledaju.
- Kada savladaju navedena znanja sledeće šta treba roditelji da nauče decu jeste da znaju da sačuvaju svoju privatnost u telefonskom aparatu, fotografije, poruke, kontakte i kako da postupe u slučaju da izgube mobilni telefon. Uporedo sa tim decu treba naučiti da poštuju privatnost mobilnih telefona svojih roditelja, braće, sestara, školskih drugova. Pošto svi mobilni telefoni imaju kameru, deca treba da znaju šta ne bi smeli da fotografišu, i kako da reaguju ukoliko njih neko fotografiše ili snima bez saglasnosti roditelja. Jasno i jednostavno deci roditelj treba objasniti vrste zloupotrebu korišćenja telefona kao i to koje osobe imaju pravo detetu da oduzmu mobilni telefon, da izvrše uvid u njegov sadržaj i u kojim situacijama mogu da pozajme na korišćenje svoj mobilni telefon drugim osobama.
- Pošto svaki mobilni telefon ima mogućnost korišćenja interneta, decu treba upoznati sa bezbednim načinima korišćenja interneta, i instalirati u njihovom telefonu program koji će obezbediti siguronosnu pretragu.
- Poželjno je da deca znaju kada, sa kojim ciljem se koriste društvene mreže i koje aplikacije mogu samostalno da skidaju sa interneta jer skidanje aplikacija zahteva otkrivanje podataka koje imaju u svom telefonu o sebi. Najbolje je da deca u prisusutvu roditelja skidaju aplikacije koje su im u telefonu potrebne ili da aplikacije skidaju roditelji dok ne odrastu toliko da samostalno prave izbore.
- Pre nego što deci roditelji kupe mobilni telefon neophodno je da se deca znaju vremensko ograničenje njihovog korišćenja sa pratećim pravilima kada je nepristojno koristiti mobilne telefone. Na primer kada se dete vrati iz škole, ostavi mobilni telefon u dnevnoj sobi na određenom mestu, da ne koristi telefon za vreme ručka, u toaletu, u večernjim satima pre spavanja, za vreme uspavljivanja ili za vreme igranja i učenja.
Ukoliko deca dobiju odgovarajuće znanje i poštuju postavljena pravila korišćenje mobilnog telefona neće shvatati kao statusni simbol u vršnjačkoj grupi i zabavu već će na mobilni telefon gledati kao na pomagalo koje doprinosi kvalitetu njihovog svakodnevnog života.
Sada smo došli do toga koliko vremena deca treba da koriste telefon i internet i u koje svrhe. Moje lično mišljenje vezano za uzrast dece prikazaću u tabeli kako bi vam bilo preglednije:
| Deca uzrasta od 3 do 5 godina mogu da koriste telefone sa većim ekranom i tablet za: 1. Tablet i računar da za igranje igrica u skladu sa uzrastom u trajanju od najviše sat vremena dnevno i to u dva navrata, nikako u kontinuitetu i pod nadzorom odraslih. 2.Tablet i računar da i to za gledanje crtanih filmova u trajanju od najviše 15 minuta. 3.Za razgovore sa članovima porodice i vršnjacima u trajanju do najviše pet minuta pod nadzorom odraslih. 4.Za slušanje muzike mogu da koriste i telefon, i tablet i računar i to telefon u trajanju od 15 minuta, tablet 30 minuta a računar u trajanju od 45 minuta. Obrazloženje: Ekran telefona je manje veličine i igranje igrica na njemu zahteva napor koji može uzrokovati oštećenje vida, napetost zbog želje da uoče sve detalje na malom ekranu a napetost može uzrokovati nervozu i neprijatno emotivno stanje,nerviranje, i stres. Pažnja deteta na uzrastu od 3 do 5 godina nije duga i nema potrebe da se dete izlaže stresu i naporu da održava pažnju i koncentraciju. |
| Deca uzrasta od 5 do 7 godina mogu da koriste telefone sa većim ekranom i tablet za: 1.Igranje igrica u skladu sa uzrastom u trajanju od najviše sat i po vremena dnevno i to u dva navrata, nikako u kontinuitetu i pod nadzorom odraslih. 2.Gledanje crtanih filmova u trajanju od najviše pola sata. 3.Za razgovore sa članovima porodice i vršnjacima u trajanju do najviše deset minuta . 4. Za slušanje muzike mogu da koriste i telefon, i tablet i računar i to telefon u trajanju od 30 minuta, tablet 45 minuta a računar u trajanju od sat do sat i po vremena. |
| Deca uzrasta od 7 do 10 godina mogu da koriste telefone, tablet i računar znatno duže oko dva sata dnevno. |
| Deca uzrasta od 10 do 14 godina mogu da koriste telefone, tablet i kompjuter od tri do četiri sata dnevno. Oni su već na uzrastu kada kreću da koriste društvene mreže, prate određene kanale, uče iz sadržaja koje pronalaze na internetu, potpuno samostalno ostvaruju komunikaciju. Važno je da tinejdzerima objasnimo da budu obazrivi kada stupaju u kontakt sa osobama koje ne poznaju, i ukažemo im na rizike. Katarina Jonev je autor sjajne knjige ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje” koju vam iskreno preporučujem. U organizaciji “Fondacije Tijana Jurić” započeta je realizacija projekta „Bezbednost i odgovornost” koji će obuhvatiti 5.000 učenika i učenica osnovnih i srednjih škola, kao i 1.000 roditelja, staratelja i stručnih radnika. Cilj projekta je edukacija o bezbednoj upotrebi interneta kroz interaktivne radionice, predstave, tribine za roditelje, stručne radnike i radnice, kao i edukativnu igricu. Detaljnije o svemu možete da pročitate na sledećem linku : https://tijana.rs/poceo-projekat-bezbednost-i-odgovornost/ |
Kada je reč o sprečavanju preterivanja i zavisnosti mogu da nam pomognu pravila i granice koje postavljamo u porodici zajedno sa decom. Važno je da znamo da ne trebamo nametati deci pravila ako ih i sami ne poštujemo. Sve ono šta tražimo od dece da usvoje kao pravila trebamo i sami da poštujemo i da im pokažemo sopstvenim primerom. Pravila i granice postavljamo u dogovoru sa decom, na primer:
| Jedan dan tokom vikenda nećemo koristiti internet. |
| Telefon se ne koristi u večernjim satima, u krevetu kada krenemo na spavanje. Možemo da čitamo knjigu, da se spremamo za sutrašnji radni dan, odaberemo odgovarajuću garderobu, sredimo sobu, namestimo svoj krevet, obavljamo ličnu higijenu, proverimo spakovane knjige u rancu, isplaniramo trošenje dzeparca… |
| Telefon ne koristimo za vreme obedovanja, i za vreme odmora od 15h do 17h. |
| Zabranjeno je unositi mobilni telefon u toalet. |
| Kada razgovaramo o temama koje se tiču porodice gasimo ili utišavamo mobilni telefon. |
| Posle 19 sati ne koristimo internet radnim danima. Isplaniraćemo druge aktivnosti, pozvaćemo baku na čaj, sredićemo kuhinju, oprati sudove posle večere, opeglati garderobu, napisati domaći, otići na trening, ili vežbati kod kuće, razgovaraćemo o tome kako smo proveli dan, ukoliko imamo neki problem pokušaćemo da nađemo najbolji način za njegovo rešavanje, kupićemo karte za bioskop, isplaniraćemo kako da provedemo vikend, napravićemo spisak filmova koje želimo da gledamo… |
Za sam kraj ovog izlaganja volela bih da porazgovaramo i o tome gde roditelji najčešće greše? Šta mislite? Da li se dešavalo da dete kaznite tako što mu zabranite korišćenje telefona ili interneta? Koliko je kažnjavanje na ovaj način efektno? Ako pođemo od toga da je telefon jedan od načina komunikacije, zabave ali i način da bezbednost dece podignemo na viši nivo da li je kažnjavanje putem zabrane primereno za dete, šta mislite. Ukoliko jasno postavimo granice i pravila za korišćenje telefona i interneta da li imamo potrebu da kažnjavamo dete na ovaj način. Zamoliću vas da razmislite o tome?
Sa druge strane da li se dešavalo kada je detetu dosadno, umesto da mu organizujemo slobodno vreme na neki kreativan način na koji će da započne odgovarajuću aktivnost shodno njegovim interesovanjima, i talentima, pribegnemo brzom instant rešenju tako što dozvolimo detetu da koristi telefon, igra igrice ili sedne za računar? Da li se dešavalo da dete više puta uporno traži telefon, ponavljajući naredbu da mu dozvolite samo nešto da vidi ili samo malo da se igra a da vi u početku detetu kažete “ne” međutim posle ponavljanja njegovih zahteva popustite i jednostavno mu dozvolite da se igra telefonom i tako se umiri? Šta radimo? Koristimo telefon kao sredstvo za umirenje deteta? Kakve poruke šaljemo detetu u ovim slučajevima?
| 1.Uskraćivanje interneta i telefona je kazna. Kada ne koristiš telefon i internet ti si kažnjen. |
| 2.Telefon i internet služi za igranje. |
| 3.Kada si uporan, i kada ponavljaš zahteve dobićeš ono šta želiš i nije strašno ako to može da ti nanese štetu. |
| 4.Igranje igrica me smiruje. |
| 5.Ponavljanje zahteva krši pravila i postavljene granice. |
Ukoliko isključimo ovakve oblike ponašanja u vaspitanju dece mi deci šaljemo sledeće poruke:
| 1.Umesto kazne dete trebamo podsticati da poštuje pravila, da kada ne koristi telefon i internet dobije poruku : Ti poštuješ pravila i granice. |
| 2.Telefon i internet ne služe samo za igranje. Moje pravo na igranje roditelji poštuju tako što mi omogućavaju da naučim neku novu društvenu ili sportsku igru i odlično se zabavim. Ja umem i mogu da se zabavim na razne interesantne načine. |
| 3.Upornost ne treba da mi nanosi štetu. |
| 4.Telefon ne treba da mi služi za smirenje. |
| 5.Ponavljanje zahteva ne može da krši pravila i postavljene granice. |
Evo nas, na internetu, čitamo blog i pitamo se šta da radimo?
Kako pravilno da se ponašamo?
Čini nam se da što više čitamo sve manje postajemo sigurno u to kako da postupamo?
Šta da usvojimo a šta da eliminišemo?
Na samom kraju, tu smo da zajedno razmislimo o tome da li nam je sadržaj ovog teksta bio koristan i šta možemo da primenimo u svakodnevnom životu sa ciljem da imamo jasnije stavove vezane za korišćenje telefona i interneta i da donesemo odluke koje neće oslabljivati već jačati naše porodično funkcionisanje i doprinostiti stabilnosti u odnosima između svih članova porodice. Najvažnije od svega deci ćemo omogućiti da odrastaju u skladu sa savremenom tehnologijom na način koji neće umanjiti kvalitet njihovog odrastanja i napredovanja a telefone i internet će koristiti tako što će čuvati svoju bezbednost i zdravlje baš kao i vi. Izgleda da je rešenje uprvo to da znamo više, da se upoznamo i sa dobrom i sa lošom stranom nove tehnologije, i da budemo prisutni i svesni toga da umemo da napravimo prave izbore zajedno sa svojom decom.
