”Deca u kontaktu sa prirodom otkrivaju svoju pravu snagu.” Maria Monessori
Od kojih biljaka u prirodi može da se kuva čaj? Kako se rađa leptir? Koliko je godina imalo drvo kada je postalo panj? Da li mahovina može da nam pokaže strane sveta? Gde žive veverice? Sa kog drveta nikada ne opada lišće? Od čega se pravi papir? Šta radimo sa smećem kada se nalazimo u šumi? Kako rastu pečurke? Kako se pravi herbarijum? Kako pčele prave med? Da li je potok dete mama reke? Koliko latica ima cvet kamilice? Na kom drvetu raste žir? Koliko strana sveta ima na livadi? Gde spavaju ptice? Da li svaka biljka ima koren? Zašto svitac svetli? Šta može u prirodi da se jede, koje plodove biljaka koristimo u ishrani?
Šta vam govore ova pitanja? Da li ste znali da je priroda jedna velika, velika riznica znanja ?!
Jeste, u prirodi možemo dete da naučimo :
– da broji – šišarke, latice cveća, grančice, drveće, stabljike poljskog cveća, pečurke, ptice, korake od jednog stabla do jezera na primer…
– da razlikuje boje, koje je boje lišće drveća, koje je boje određeno cveće, i sl.
-da se uči lepom ponašanju, kako se postupa prema životinjama, biljkama,a kako se postupa prema smeću koje napravimo dok smo u prirodi
-da nauči šta su biljke, a šta životinje
-da dete naučimo da pliva ako smo na nekoj obali, i imamo mogućnost da se kupamo u reci, jezeru ili na moru, ili da preskače vijaču
-i što je najlepše dete učimo da prirodu voli, i da razvija svoju radoznalost i kretivnost.
Deca u prirodi mogu da smanjuju svoje strahove od pojedinih životinja, razvijaju orjentaciju u prostoru, i potpuno na jedan neopterećujući način nauče puno toga o svetu u kojem žive. Odlazak u prirodu možemo da iskoristimo na razne načine, da napravimo izlet – piknik, da se igramo loptom, frizbijem, da crtamo, da čitamo, da trčimo,da naučimo da razlikujemo crvukt ptica, prikupljamo biljke za čajeve za zimski period… Boravak u prirodi za svako dete predstavlja jedinstven doživljaj, u prirodi možemo da kampujemo, slavimo rođendan ili da jednostavno čitamo knjigu, napravimo kolibu ili neki vid zaštite od sunca i kiše, da ložimo vatru, spremamo hranu…
Ako su deca na većem kalendarskom uzrastu, tj starija od sedam godina mogu se uključiti u kativnosti koje sprovodi Savez izviđača Srbije. Biti izviđač je vrlo zanimljivo. Idealno je za decu čiji roditelji nemaju vremena da im posvete vreme u prirodi. Deca koja postanu izviđači uče puno toga, jer je uloga izviđača obrazovno vaspitna, tako da deca razvijaju i grade vredonosni sistem, stiču brojna znanja koja nisu samo vezana za prirodu već uopšte za život. Pored toga imate mogućnost da decu pošaljete u brojne kampove u prirodi gde će se družiti sa drugom decom i naučiti nove veštine. Jedni od najlepših kampova za decu za koje sam ja čula jesu “Uprirodi se” koji se nalazi na Fruškoj Gori i sportski košarkaški kamp za decu “Na koš si do snova” , ima ih još, izguglajte, sigurna sam da ćete naći bar nekoliko opcija u koje ćete se zaljubiti zajedno sa decom.
Igra u prirodi stimuliše kreativnost. Robin Mur
Priroda je idealna za igranje dece. Deca u prirodi kroz igru se sjajno zabavljaju, a kada se osećaju oduševljeno razvijaju svoju radoznalost, potrebu da uče, da otkrivaju, postaju kreativnija. Deca sakupljaju kamenčiće i grančice interesantnih oblika koje kasnije mogu da boje i na kojima mogu da crtaju i sami stvore ukrase za svoje sobe. Pored toga kada decu izvedemo u prirodu omogućavamo im da zavole fizičke i sportske aktivnosti, a one jačaju imunitet kod dece. Boravak u prirodi omogućava širok spektar korisnog za razvoj i napredovanje dece :
- Igranje u prirodi smanjuje napetost i rasterećuje a kada smo manje rasterećeni lakše nadograđujemo i negujemo odnos poverenja sa decom, slobodniji smo i raspoloženiji, više se smejemo i zajedno uživamo a za decu uprvo takve vesele situacije predstavljaju predivne aktivnosti u kojima se grle, pokazuju ljubav, primaju ljubav, razvijaju humor a samim tim i bliskost
- Igranje kod dece povećava njihovu upornost, deca se u prirodi lakše trude, više puta pokušavaju da savladaju neku veštinu, na primer da preskaču vijaču ili sakupe što veći broj biljaka.
- Kada deca razvijaju upornost ujedno razvijaju i strpljenje a imati više strpljenja povećava toleranciju na različitosti, deca polako uočavaju razlike i sličnosti u prirodi, osećaj slobode a osećaj da nemaju ograničenja ih vodi ka napredovanju i mogu mnogo lakše da nauče i savladaju mnoge sadržaje za koje bi im trebalo više vremena kod kuće.
- Rešavanje problema kroz igru u prirodi deca doživljavaju kao rasterećenje a ne kao napor, lakše se solidarišu, udružuju jedna sa drugima, učestvuju timski u nekim aktivnostima, na primer prave od mahovine podlogu za sedenje, obeležavaju teren za igranje fudbala, zajednički određuju stazu kojom će trčati na sto meatara, možete organizovati skakanje u vrećama, ili omogućiti deci da prave hranilice za ptice i postavljaju ih na drveće a samim tim mališani uče kako da recikliraju na primer plastične flaše, kartonske kutije i iskoriste ih za hranilice
- Deca tokom igranja u prirodi uče da čuvaju okolinu, razvijaju poštovanje prema njoj, biljakam i životinjama, postaju nežnija i pažljivija prema živim bićima sa kojima se sreću, puževima, leptirima, biljkama…Kako se ponašaju u prirodi, taj model ponašanja preneće i kod kuće i u školi
- Deca u prirodi imaju veći apetit. Jeste li primetili kada ste na moru ili na nekom kupalištu da deca samoinicijativno traže da jedu dok kod kuće jedva pojedu deo servirane hrane. Iskoristite boravak u prirodi da deci poslužite hranu prema kojoj pokazuju otpor kod kuće. Servirajte namirnice koje deca baš i ne vole sa namirnicama koje najviše vole da jedu, napravite kreativnu kombinaciju i videćete kako neće pružati otpor. Izbegavajte paštete, i hranu iz konzerve, potrudite se da servirate što više povrća i voća, šargarepu, kelerabu, paradajes, krastavac, sezonsko voće još ako imate mogućnost da u prirodi uberete neke plodove na primer pečurke, kupine pa ih zajedno servirate pun pogodak. Deca će lakše steći zdrave navike u ishrani ako povremeno zajedno sa decom ručate i večerate ispod krošnje drveća nego za stolom u kuhinji.
- Boravak u prirodi je idealan da se roditelji i deca igraju zajedno, ponesite kockice za jamb, karte, riziko, olovke i papir za zanimljivu geografiju, papir za crtanje, ne ljuti se čoveče… Igrajte se, opustite i zabavite, razvijajte timski i takmičarski duh, načite decu da prihvataju poraz dostojanstveno bez ljutnje i omogućite deci da vas vide kako se vi ponašate kada gubite. Omogućite deci kroz porodično igranje da vas bolje upoznaju i da bolje upoznaju sebe.
“Deci treba sloboda i vreme za igru. Igra nije luksuz. Igra je neophodna. Kroz nestrukturisanu, otvorenu i kreativnu igru deca uče pravila sveta oko njih. Dok se igraju u prirodi, deca istražuju svim svojim čulima, otkrivaju novi život, stvaraju izmišljene svetove i medjusobno pregovaraju da bi stvorili okruženje pogodno za igru. ” – Kay Redfield Jamison –
Leto je idealno za igranje dece u prirodi, mada svako godišnje doba ima svoje prednosti i omogućava fenomenalne aktivnosti na svežem vazduhu i u slobodnom okruženju. Pošto je sada kraj jula meseca i za mesec dana kreću u školu, zaista bi bilo korisno da odvojite malo vremena ili jedan od predstojećih vikenda i odete zajedno sa svojom decom i prijateljima i njihovom decom negde gde dugo niste bili a gde ste se vi igrali kao deca, ili jednostavno odete da zajedno otkrijete neke nove predele koje do sada niste posetili.
Foto: Pinterest
