Kada si poslednji put napisala poruku, ne otkucala, baš napisala? Ne sporim da je kucanje brže, efikasnije i, upotrebom raznih cloud-a, omogućava da svoj tekst uneseš na telefonu, a zatim čitaš, ispravljaš, doteruješ na bilo kom drugom uredjaju. Zgodno, priznajem. Ali….
Šta se desilo sa onim lepim, slatkim nestrpljenjem otvaranja pisma? Zar ti ne nedostaje radost kad dobiješ razglednicu ili novogodišnju čestitku?
Ako i ti drugarici na rastanku lakonski kažeš “Kuckamo se!”, obavezno pročitaj zašto nam je pisanje rukom važno i potrebno.
Pisanje rukom u potpunosti angažuje i stimuliše mozak
Ako beleške pišeš rukom, činjenica je da ćeš zapisati manju količinu informacija za isto vreme, nego ako beleške kucaš. Medjutim, ako pišeš rukom, više informacija ćeš zapamtiti i razumeti. Angažovanje različitih centara u mozgu će ti pojačati konceptualno razumevanja teksta. Dakle, korisnost beleški za tebe se uvećava.
Koliko god da si verzirana u brzom pisanju, niko, pa ni ti, ne može da piše bez aktivacije mozga. Dakle, ono što čuješ mozak obradjuje, sažima i pretvara u reči koje za tebe imaju smisla. Sa druge strane, kucanje omogućava doslovno registrovanje onoga što smo čuli bez puno razmišljanja o informacijama. Ova puka transkripcija može dovesti do nedostatka smislenog razumevanja i primene informacija, mada ćeš možda moći brzo da otkucaš više reči.
Pisanje zahteva da koristiš više motoričkih veština i upravo te veštine kreiraju i aktivno koriste veliki broj moždanih veza i održavaju tvoj mozak aktivnim i duže mladim.
Kakva interesantna misao – pisanje rukom kao novi anti-age tretman!
Pisanje rukom oslobadja i podstiče kreativnost
Obzirom da pisanje aktivira različite delove mozga, angažovanost mozga je mnogo veća nego kod kucanja. I to te otvara za kreativnost, daje ti prostor za nove ideje.
Pisanje rukom je manje restriktivno od kucanja. Kakva je to lepota i radost dopisivati, podvlačiti, žvrljati po papiru i napisanom tekstu olovkama različitih boja. A tek rukom nacrtani emoji i stikeri! Imate prazan papir, olovku i nema ograničenja gde i kako možete da pišete.
Korišćenje olovaka različitih boja je svojevrstan sistem kodiranja za organizovanje misli i povezivanje apstraktnih celina.
Neki uspešni pisci su mi rekli da izbegavaju da kucaju svoj tekst direktno u laptop, iako je to nužno u završnoj verziji teksta, zbog dalje obrade, pripreme za štampu ili objavu. Razlog je što su utvrdili da im pisanje olovkom po papiru pomaže da se oslobode distrakcije digitalnog sveta. Prilikom kucanja postoji tendencija da uredjujemo tek uneti tekst; prirodna ljudska znatiželja “Samo da vidim kako izgleda”. To “samo” je dovoljno da ti prekine tok ideja. I to može biti kontrproduktivno za kreativni proces. Savet koji sam ja dobila, i delim ga sad sa tobom glasi “Zapiši na papir svoje ideje i misli kako dolaze, neprekinute, a uredjivanje teksta ostavi za trenutke kada se ideje same zaustave.”
Postoje i suptilni aspekti pisanja rukom, koje je svakako više “umetničko” nego kucanje. Rukopis svake osobe je potpuno ličan, tako da zapisivanjem svog teksta dajemo mu i svoj vrlo ličan pečat. Rukopis je jedinstven za svakog pisca, za razliku od slova koja su odredjena pravilima jezika.
Pisanje rukom ima terapeutsko dejstvo
Kada si neraspoložena, tužna, pod stresom, zapravo, kada se nalaziš u bilo kom neprijatnom emocionalnom stanju, materijalizovanje misli pomoću pisanja može biti neverovatno delotvorno.
Pisanje rukom, posebno pisanim slovima, je ritmično, zahteva fokus i pomaže ti da svoje nesredjene misli uvedeš u smirujući tok. Pošto zapisivanje reči izaziva i njihovo povezivanje, problem koji je uzrok tvog osećanja možeš lakše spoznati i obraditi.
Dok nas tehnologija i okruženje teraju da radimo što brže i intenzivnije, pisanje rukom nam daje tako potrebnu kartu za ulazak u ravnotežu. Upravo ova karaterisitka pisanja čini pisanje sjajnom aktivnošću za pripreme za spavanje.
Umesto tablete za spavanje, spremi se za spavanje, lezi u krevet, uzmi svoju beležnicu i napiši pola strane teksta, bilo kog. Na primer, šta ti je u proteklom danu bilo najlepše. I uspavaj se lepim rečima.
I, najvažnije….
Rukom pisane poruke prijateljima i dragim ljudima, vrlo su intimne i lične na način koji e-mail i odštampani tekst ne mogu u potpunosti da zamene. Ništa osim rukopisa ne može u potpunosti da predstavi i prenese raspoloženje i ličnost pisca. Rukom pisana poruka ima dušu i toj duši treba dati vazduha da diše.
Učini več danas nešto lepo za sebe – napiši sebi pismo. Dugačko ili kratko, organizovane ili fluidne strukture, ozbiljno ili šaljivo, banalno ili dubokoumno. Uzmi olovku koja ti je pri ruci ili neku za tebe posebnu. I pusti ruku da pretoči ono što misliš u ovom trenuku u niz prelepih, povezanih slova. Nema “ružnog” rukopisa, jer svaki rukopis je tvoj i samo tvoj pečat. Udahni svome pismu dušu i pošalji ga sebi. Redovnom poštom. Adresiraj i zalepi markicu. I posmatraj šta će se desiti kada dobiješ svoje pismo kroz nekoliko dana.
Veruj mi, iskustvo će biti divno!
Za tvoj uspeh,
Mila
