„Gledaš kroz ružičaste naočare“. Koliko puta ste se vi našli u situaciji gde čujete pomenutu rečenicu da neko upućuje vama, jer ja jesam. Više puta. Samo što moje ružičaste naočare nisu filter za ulepšavanje stvarnosti, viđenje stvari onakvih kakve nisu i ukrašavanje istih. Ružičaste naočare kroz koje gledam predstavljaju moje emocije koje predodređuju moje opažanje onoga što me okružuje. Ono što svesno biram da opažam kao što je sreća, radost, harmonija, mir… I što je svakako postao moj manir. Većina nas emocije deli na pozitivne i negativne. Što nije uvek jednostvano, jer mi se u praksi više puta pokazalo da iz ljutnje, koju svrstavamo u „lošu“ emociju, uradim produktivnu stvar sa dobrim posledicama. Saveti jesu da se fokusiramo na „dobre“ emocije, one pozitivne. Šta u stvari znači birati emocije? Kako se emocije biraju? Da li se pod tim smatra da treba da budemo srećni čak i onda kada se tako ne osećamo? Kada sam se prvi put susrela sa svim ovim pitanjima, ovo mi je više zvučilo kao zavaravanje, usiljenost, udaljavanje od sebe. Kada sam tužna, biću tužna. Kao večiti tragalac za odgovorima, razmišljanjima, svog unutrašnjeg ja, onog što me pokreće, nisam sebi ostala dužna u pokušaju da razumem kako da biram radost i negujem emocije.
Priroda nam je dala taj dar da imamo emocije. I svakako da treba da ih prigrlimo, i dozvolimo sebi sva emotivna stanja. Ima dana kada ćemo ustati iz kreveta, slučajno udariti nožni prst od isti, i to će biti trenutak u kojem ćemo nesvesno odrediti sopstveno raspoloženje za taj dan. Okruženje će nam biti sivo, verovatno će nam smetati buka, gužva u saobraćaju, nećemo primetiti da sunce sija, i pažnju će nam odvlačiti sve ono što nam smeta. Nervozni, ljuti, zabrinuti opazićemo da nam je takva okolina. Naša emocionalna stanja utiču na naše misli, i u zavisnoti od toga iznosimo sud o svetu. Kao što imamo tu moć da biramo svoje misli, takođe možemo i emocije i osećanja. Kada kažem „biramo“ ne mislim da treba da idemo protiv našeg prirodnog stanja, da ih potiskujemo, već da uradimo sve ono što možemo i pomognemo sebi da se suočimo i izborimo sa istim.
Ono što je suština je da postanemo svesni svog raspoloženja i u sebi potražimo razloge zašto se osećamo tako kako se osećamo. Šta nas je dovelo tu gde jesmo. Oslušnemo svoje emocije i razumemo poruke koje nam šalju, šta se u nama dešava. Tek kada postanemo svesni, tada možemo da ih najpre prihvatimo, potom utičemo na njih menjajući ih, fokusirajući se na dobro. Samim tim dobijamo odgovore šta raditi, kao i način na koji ćemo razmišljati.
Zašto nam je ovo važno? Pozitivne emocije nas nikada neće dovesti do negativnih posledica. Izvor su zdravih i kvalitetnih odnosa sa drugima. Nama donose zdravlje i uspeh, život u miru sa sobom, život ispunjen ljubavlju. Spremnost da se lakše borimo sa teškoćama, prihvatimo sebe i druge. Dakle, usmerite svoju pažnju na njih i negujte ih. Pronađite šta volite da radite, ono u čemu uživate, okružite se ljudima koji su vedri, veseli, šetajte, boravite u prirodi, vežbajte, čitajte, slušajte muziku, zapisujte svoje emocije kada ste se i kako osećali…Jednostavno budite sa sobom na Ti i zadržite osmeh kao stil života.
