Decembar kao karusel, sladak i lep, vrti svoj krug. Sija u punom sjaju i podseća da je vreme da svedemo račune. Jedan pogled u juče i čista računica. U koliko navrata nam je vazduh bio izbijen iz pluća, koliko puta smo se onako, iz srca, istinski smejali, a koliko plakali. Koje smo želje ostvarili, kojim odlukama dosledni ostali.
Nikada nisam marila za brojke, niti su mi išla sva ta množenja i deljenja, iako neki tvrde da je sve u životu čista matematika. Zato sam sa rečima na „ti“. Umem. Svoj na svome. Tako da su moje liste ciljeva, obećanja i želja već uveliko u ovo vreme nažvrljane, onako sa guštom i divljenjem. Lakoćom. I sve stavljeno na papir je uvek podvučeno moranjem. Ono „e ima da uradim to“. Sve sa rokom do kraja godine. Jer kako sa starim u novo. Bude toga ponekad i previše, da ne umem da se snađem. Baš kao da svakog časa može da mi isklizne iz ruku, ali neka. Ne kažu džaba da od viška glava ne boli. Ili ipak zaboli?
I klikne entuzijazam u telu, u duši, u srcu…I uvek je dobro i lepo kad zavrti novi krug. Nova godina. Poput nove šanse, prilike za „novo ja“. Sve do trenutka dok se papir negde ne zaturi, obično na mestima gde ni krpa za prašinu ne dosegne. Negde između očekivanog i realnog. Između juče i sutra, života svaki dan i onog neplaniranog što sa sobom nosi. I onda dođe ovaj trenutak, svetlucav decembar koji, verujem, mnoge kao mene na prečac uvuče u gomilanje misli. Šta sam, gde sam i ko sam. Koliko sam. Koliko su drugi. I gle, u džepovima starog. Šta sad?
Ne znam kako vi, ali kad se moj pogled susretne sa juče, u zenicama mi bljesnu samo oni trenuci malih i svakodnevnih radosti. Mojih radosti. Na kraju se ipak samo to računa. Shvatiš da, u stvari, ne moraš ništa, a možeš sve. I da to što nešto nisi, što su ti džepovi puni, ne znači da si odustao. Ide novi krug, i nema veze što ista melodija svira. Sa tobom ili bez tebe, ide. Ovo je možda prvi put da moj papir neće biti podvučen. Ne, nije mi ponestalo maštanja. Negde sam pročitala „ne požurujte sebe“ i ta rečenica mi se tako svidela, da sam počela da je živim. Ovaj put želim da uživam u vožnji. U svojoj ličnoj ludosti. A novi ciljevi, želje, odluke… Neka budu u trenutku, baš onda kada treba, u pravo vreme, na pravom mestu. Dokle god znam da je moj najbolji dan danas, verovaću sebi. I u redu je pružiti sebi predah i zaškiljiti na juče. Jer, baš kao na karuselu, you can’t get off.
