Za samopouzdane osobe možemo reći da se osećaju dobro u svojoj koži, da se osećaju dobro same sa sobom. Sigurna sam da ćemo svi znati da prepoznamo samopouzdanu osobu kada je sretnemo na ulici ili kada stupimo u kontakt s njom. Da li se samopouzdanje kod dece uči ili nasleđuje i ako se uči, na koji način?
Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, važno je osvrnuti se i na dečji razvoj. Poznato je da bebe započinju svoj život doživljavajući sebe kao centar univerzuma. Sve što uče i opažaju tokom prvih meseci svog života, one nastoje da prilagode i usklade sa sobom. Sve se svodi na one akcije koje joj pričinjavaju zadovoljstvo. Za tek rođene bebe možemo reći da se osećaju dobro u svojoj koži.
Ali šta je onda sa nekim srednjoškolcem nezadovoljnim svojim izgledom ili petogodišnjim detetom koje stidljivo sedi i samo posmatra svoje drugare dok se igraju? Gde je nestalo to bebino samopouzdanje, taj dobar osećaj u sopstvenoj koži sa kojim dolaze na ovaj svet?
Za samopouzdanje kod dece veliki značaj ima i njihovo vaspitanje. Iako danas mnogi činioci učestvuju u vaspitanju dece i ne može se reći da su roditelji jedini odgovorni u procesu vaspitanja, oni su ti koji i dalje imaju najveću moć, pa tako i u razvoju samopouzdanja kod svoje dece. Šta je to što roditelji mogu da pruže detetu kako bi nastavili da neguju kod njega taj dobar osećaj u sopstvenoj koži i tako razviju samopouzdanu ličnost?
Ljubav
Sigurno jedan od najvažnijih uslova da bi dete razvilo ljubav prema sebi jeste da roditelji otvoreno i često pokazuju ljubav prema svom detetu. Svi roditelji vole svoju decu. Mnogi će reći da se to podrazumeva. Ali umesto da se nešto podrazumeva, recite to i pokazujte im koliko ih volite. I volite ih bez uslovljavanja. Nemojte tražiti od njih da se lepo ponašaju da biste ih voleli. Volite ih zbog onoga kakva jesu, a ne zbog onoga kakva biste vi želeli da ona budu.
Deci je potrebno da ih stalno vole. Iako su se ružno ponašala, recite im da vam se ne dopada njihovo ponašanje, a ne ono što ona jesu. Ponašanje je jedno, a ličnost je nešto drugo. Kada kažete da nije dobro, time mu stavljate do znanja da ne volite ono što ono jeste. Umesto toga, recite mu da se nije lepo ponašalo i da nije lepo to što je uradilo. Recite mu ako ste ljuti zbog toga, ali da to ne znači da ga manje volite, samo ne volite kako se ponaša. Na taj način i ono shvata da je ponašanje ono što treba da menja, a ne sebe.
Osećaj sigurnosti i bezbednosti
Deca moraju da se osećaju sigurno i bezbedno da bi razvila pozitivan stav prema sebi. Ovo se odnosi i na njihov fizički i emotivni svet. Ona moraju da znaju da ćete biti tu za njih bez obzira šta se desilo i kako su se ponašala. Nemojte pretiti odlaskom od kuće svaki put kada urade nešto ružno. Strah i uznemirenost su sigurno nešto što neće pomoći njihovom samopouzdanju, pa ih zato nemojte ni podsticati. Stavite im do znanja da ste tu, čime im dajete prostor da i kada pogreše, mogu to i da isprave, a tako uče da se nose sa daljim izazovima u životu.
Budite oslonac i podrška svojoj deci
Vrlo je važno da dete ima oslonac i podršku u svojim roditeljima. Deci je potrebno da ih ohrabrite, da ih pohvalite i nagradite za postignuti uspeh ili uloženi napor. Naravno, nagrade ne moraju uvek biti materijalne prirode. Bez obzira da li rade dobro ili greše, deci je važno pružiti jasnu povratnu informaciju, ukazati im šta je bilo dobro, gde su grešila, na čemu treba da rade. Tim jasnim i preciznim informacijama, dajemo im priliku da sagledaju svoje ponašanje i menjaju ono što žele kako bi postala veštija i samim tim sigurnija u sebe.
Budite model po kojem uče
Najbolji način kroz koji deca uče jeste učenje po modelu ili ugledanjem na uzor. Zato pokazujte i razvijajte kod sebe one socijalne veštine, vrednosti i sve ono što želite da vidite kod svoje dece. Nemojte na njih prenositi svoje strahove i brige. To ne znači da ne treba da ih imate, već im budite primer iz kog će naučiti kako se sa tim brigama i strahovima treba nositi.
Približite im sredinu u kojoj odrastaju
Dopustite svojoj deci da budu u kontaktu sa drugom decom, drugim ljudima, članovima šire rodbine, ljudima u svojoj okolini. Kroz odnose sa drugim ljudima, razvijaju poverenje i sigurnost u okolinu, što itekako utiče na samopouzdanje kod dece. Učite ih kako da se ponašaju prema: prodavačici u prodavnici, komšiji, članovima uže rodbine i sl.
Stvarajte im prilike za razvoj
Obezbedite im prilike koje mogu doprineti razvoju njihovih potencijala, kao što su odlasci u muzeje, galerije, biblioteke i druge institucije kulture. U sredinama u kojima su ti kapaciteti ograničeni, pružite im druga sredstva koja mogu doprineti razvoju njihovih mogućnosti, na primer: knjige, sportske aktivnosti, edukativne sadržaje na internetu, igračke i sl. Naravno, ova sredstva nisu suštinska za razvoj samopouzdanja ali mogu pomoći deci da upoznaju svoja interesovanja, svoje snage, ali i slabosti.
Razviti samopouzdanje kod dece sigurno nije lak zadatak za roditelje. Da bi roditelj odgovorio na potrebe svog deteta prvo mora i sam da bude spreman da se menja. A kada su roditelji spremni da uče, menjaju se i rastu uz svoju decu, tada pružaju priliku svojoj deci da postanu samopouzdane ličnosti.
