Prvi napad panike imala sam sa 13 godina, kao posledicu konstantnog osećaja da mi se leđa lome pod pritiskom. Sve što je napisano dalje u tekstu je proverena metoda, lično iskustvo koje mi je, verujem, spasilo život.
Početak kraja uz novo disanje
Moja razredna, pomao upućena u ovo stanje, mi je odala jednu tajnu : «Staviš Naco jednu ruku na stomak, drugu na grudi i dišeš punim stomakom, polako, veoma polako.» Pokušala sam i prvi put osetila da se može disati stomakom. Pa zar je moguće da ne umem pravilno ni da dišem? I zaista, ovakvo disanje kroz stomak, osećajući kako mi se trbuh pomera, me je umirilo do te granice da je u mom telu ostao samo jedan prijatan i topao osećaj.
Ovo sam praktikovala svakodnevno, jer mi je očajnički trebala pomoć. Ujutru, uveče, pri svakom stresu, trudila sam se da dišem stomakom i da usmerim pažnju na disanje.
Kada bi krenule loše misli (praćene strahom, nelagodom, suzama i na kraju suicidnim mislima), ja sam se trudila da dišem. Kroz neko vreme, ovo je postala moja navika, ustaljeni refleks koji me je polako oslobađao.
Bezbroj puta sam zatražila da se ne probudim, a onda sam počela da verujem da postoji razlog zbog kojeg sam još uvek tu.
Moć molitve i rasterećenost
U međuvremenu sam otkrila snagu molitve. Zamišljala sam, kao što piše u Bibiji, da svoj teret stavljam na Isusova leđa i istog trena mi je bivalo bolje. Moje molitve su postale reči vere – «Ne znam kako, ali verujem da će biti bolje». Sećam se ovih reči jer sam ih iznova i iznova ponavljala. I jesam, verovala sam. Bezbroj puta sam zatražila da se ne probudim, a onda sam počela da verujem da postoji razlog zbog kojeg još uvek dišem…
Teret je nestajao. Ovo nije bila promena koja se desila u jednom danu. Ne sećam se koliko je tačno vremena trebalo da napadi panike nestanu, ali znam da sam se ja promenla onog trenutka kada sam prvi put probala tehniku disanja stomakom.
Iskustvo koje je donelo snagu
Danas, 10 godina kasnije, mogu samo da budem zahvalna. Zahvalna teretu koji sam osećala, mudrim rečima koje su mi poklonili, i sebi što sam tražila pomoć.
Danas takođe znam zbog čega disanje smiruje telo i nervni sistem jer sam pročitala more naučnih studija o tome. Ali ništa od ovoga ne bih znala da u jednom trenutku nisam jednostavno verovala.
Još jedna važna stvar: moja istrajnost da se oslobodim napada panike mi je ulila volju da se oslobodim svega što me guši.
