Iako otpornost na insulin ranije nije bila toliko zastupljena, danas verovatno poznajete prijatelja ili člana porodice koji je razvio insulinsku rezistenciju. Otpornost na insulin može biti jako opasna jer povećava rizik za nastanak predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i niza drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani udar, moždani udar i rak.
Šta je zapravo insulin i šta znači insulinska rezistencija?
Insulin je hormon koji proizvodi vaš pankreas i koji pomaže da se glukoza (šećer) iz krvi koristi za energiju u ćelijama mišića, masti i jetri. Ako imate otpornost, tj. rezistenciju na insulin, vaše telo proizvodi dovoljno insulina, međutim, on se ne može efikasno koristiti. Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela postaju otporne na insulin. Umesto da se apsorbuje u ćelijama, glukoza se nakuplja u krvi, što može da dovede do predijabetesa.
Ko ima najveći rizik da ima insulinsku rezistenciju?
Osobe koje imaju genetske ili životne faktore koji povećavaju rizik za razvijanje rezistencije na insulin. Faktori rizika uključuju : gojaznost, starosnu dob 45 ili više godina, roditelj, sestra ili brat sa dijabetesom, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak, povećan nivo holesterola, istorija gestacijskog dijabetesa, istorija srčane bolesti ili moždanog udara, sindrom policističnih jajnika PCOS.
Osobe koje imaju metabolički sindrom – kombinacija visokog krvnog pritiska, povećanog nivoa holesterola i velikog obima struka – imaju najveću verovatnoću da razviju otpornost na insulin.
Pored ovih faktora rizika, i druge stvari mogu doprineti otpornosti na insulin a to su:
lekovi poput glukokortikoida, antipsihotici i lekovi za HIV, hormonalni poremećaji, poput Kušingovog sindroma i akromegalije, problemi sa spavanjem, posebno spavačka apnea.
Koji je uzrok insulinske rezistencije?
Istraživači nisu sigurni u potpunosti šta uzrokuje otpornost na insulin, ali smatraju da su višak kilograma i nedostatak fizičke aktivnosti glavni faktori.
Stručnjaci veruju da je gojaznost, naročito taloženje masnog tkiva u predelu stomaka i oko organa, koja se naziva visceralna masnoća, glavni uzrok otpornosti na insulin. Obim struka od 102 centimetara ili više za muškarce i 88 centimetara ili više za žene povezan je sa rezistencijom na insulin. To je tačno čak i ako vam se indeks telesne mase (BMI) nalazi u granicama normale. Istraživači su dugo mislili da je funkcija masnog tkiva samo za skladište energije. Međutim, studije su pokazale da masnoća u stomaku stvara hormone i ostale supstance koje mogu doprineti hroničnim ili dugotrajnim upalama u telu. Upala može imati ulogu u rezistenciji na insulin, dijabetesu tipa 2 i kardio-vaskularnim bolestima.
Nedovoljna fizička aktivnosti je takođe povezana sa otpornošću na insulin. Redovna fizička aktivnost izaziva promene u vašem telu koja omogućava održavanje ravnotežu nivoa glukoze u krvi.
Koji su simptomi insulinske rezistencije?
Insulinska rezistencija obično nema simptome, ali neke osobe mogu primetiti hiperpigmentaciju ispod pazuha ili na leđima i na naborima vrata, stanje zvano crna akantoza.
Kako mogu sprečiti razvitak insulinske rezistencije?
Iako ne možete da promenite faktore rizika kao što su porodična istorija, godine ili etnička pripadnost, možete promeniti način ishrane, fizičku aktivnost i težinu. Istraživanja su pokazala da gubitak od 5-7% početne telesne težine pomaže vašem telu da bolje reaguje na insulin. Preduzimanje malih koraka, kao što su zdrava ishrana i više kretanja, i dobijanje podrške od vašeg zdravstvenog tima, porodice i prijatelja, mogu vam pomoći da unesete promene u način života, koje mogu umanjiti vaše šanse za razvoj rezistencije, ili preokrenuti otpornost na insulin i predijabetes.
Za vise informacija, posetite website (informacije na Engleskom)
