Ko o čemu, opet ja o učenju… započela sam super priču i krerala dečiju slovaricu koja će uskoro biti u prodaji. Paralelno se edukujem na koje sve načine deca mogu da nauče bilo šta, pa samim tim da to preslikam i predložim lakše i zabavnije učenje slova i čitanje. Prošle godine sam napisala prvu verziju priručnika za online učenje za studente ali većina tehnika može da se primeni i na naše malce.
Učenje je nauka, neko je samo dao naziv i deklarisao ih kao tehnike učenja. Volim da uporedim sa terminom kvalitet. Postoji cela jedna nauka/oblast koja se bavi kvalitetom proizvoda. I učenje i kvalitet su takođe filozofska pitanja, mnogi filozofi koji su se bavili ovim temama su davali razičite definicije. Šta je još zajedničko? Zajednički je taj subjektivni osećaj i individualnost da svako od nas različito percepira i definiše kvalitet kao i da svako na diferencijabilan način ‘bolje’ uči i pamti informacije.
Htela bih dodatno da istaknem da se nedovoljno ili uopšte ne radi na edukaciji kako učiti u školama. Moramo prvo deci pokazati načine na koje mogu da nauče nešto a ne samo zahtevati da dete zna napamet lekciju. Pa onda da svako od nas isproba i usvoji najbolju tehniku za sebe ili za određeno gradivo. Cilj je da se sa manje vremena i uloženog napora dobiju bolji rezultati a samim tim izbegava se frustracija ili odbojnost prema nekim predmetima i generalno učenju. Sećam se da mi u osnovnoj školi nije bio jasno zašto nas ‘teraju’ da različite oblasti učimo na isti način? Ne može se približiti matematika, geografija, biologija i istorija istom metodom.
Elem, kako pripremam pisani materijal za sajt i društvene mreže, naišla sam na stilove učenja. Navode se 3 dominantna stila: vizuelni, auditivni i kinestetički. E sad, ranije sam čitala i slušala da su to 3 tipa ličnosti a sada nailazim na termin stil učenja. Odmah bih da napišem moje viđenje da treba razlikovati Tehnike učenja i navedene Stilove učenja.
Sećam se da su na mom fakutetu pre par godina držali radionicu za zaposlene ljudi iz Bosch-ovog HR i da su pričali o tipovima ličnosti. Dobili smo zadatak da na radionicu donesemo nešto kako bismo se predstavili na najjednostavniji način, da li je to slika, pesma, predmet… I tada sam prvi put slušala o ta tri tipa ličnosti. Ja sam donela sledeći crtež
Nekako na ovoj slici sam ja kao dualna ličnost gde u isto vreme smatram da žena može sve: da bude dama, naučnica, majka, party girl i istovremeno ratnica na svim poljima u zavisnosti od situacije ili ko se nalazi na drugoj strani stola. I ovim potezom sam spala u vizuelni tip ličnosti. Takođe jedna od karaktersitka vizuelnog tipa je bila da kada ti ja nešto objašnjavam, ja gledam u stranu ili na gore jer vizualiziram tu situaciju ili tematiku (neki bi to pomešali da ako ne gledaš sagovornika – da lažeš npr). To se isto poklopilo kod mene. U suštini bilo mi je zanimljivo i istraživah dalje o ovome. Svakako, svi smo mi i drugi tipovi ali obično je jedan dominantan. Razmišljajući dalje o mom načinu učenja, nisam došla do zaključka da imam neko fotografsko pamćenje ili da lakše/bolje učim kroz vizuelni prikaz nečega. Više volim da čitam tekst i slušam predavača nego prezentacije. Čak i You Tube tutorijali mi nisu generalno primamljivi. Inače, napravila sam osnovni kurs za mašinsko 3D modeliranje u Solid Works bazirano na tekstu koji objašnjava pored sliku. Inače svi tutorijali vezani za tu tematiku su drugi pravili u obliku videa. A meni je recimo bilo lakše/prirodnije/bolje da tekstom opišem korake nego vizuelno prikažem i (auditivno) ispričam. Tako da tu mi se već nešto nije poklapalo i uzela sam kao rezervu to o tipovima ličnosti.
A evo na šta sam sve naišla istražujući temu za nevedene Stilove učenja:
Teorija stila učenja je sledeća: različiti učenici imaju različite načine učenja a njihovo učenje bi moglo da se poboljša usaglašavanjem nečijeg predavanja sa onim preferiranim načinom učenja.
Ako u razredu ima 30 učenika, da li treba 30 različitih pristupa predavač da ima ili da ih podeli u tri gupe prema stilu učenja ili jednostavno tu svoju oblast na najbolji način (odabirom jednog od predloženih stilova npr.) predstaviti svima?
Na temu pomenutih stilova učenja, postoje mnogi naučni članci i većina njih podržava ovu teoriju da oni postoje. Međutim nije naučno potvrđeno da ovi stilovi ‘rade’, da su primenjivi. Postoji dosta članaka koji se bave argumentvano i ekperimentalno opovrgavanjem ove teorije. Hajde prvo da prikažem šta koji stil podrazumeva. Ispod slike ima i link gde su taksativno izlistane karakterisitke.
Ukratko, vizuelni stil podrazumeva da najlakše učimo preko slika, prezentacija, bilo čega što ilustruje tematiku. Auditivni tip: učimo kroz audio zapise ili kad nekoga slušamo dok priča o određenoj tematici (dobri materijali su na primer podkasti). Kinestetički stil je učenje kroz iskustvo, da se fizički prođe kroz proces o kom se uči. Ovo su baš grube i kratke crte stilova, ali shvatili ste poentu.
E sad da se vratim na neke od argumenata zašto definisanje i primena ovih stilova ne radi. Zamislite sada da vas neko pita: Želim da te naučim nešto, ali na koji način bi želeo/la da ti to objasnim? Da ti nacrtam/vizuelno prikažem, ispričam ili da prođemo iskustveno kroz to? Šta biste mu odgovorili? Zar ne zavisi od toga ŠTA želi da vas nauči? Da li je to neka matematička operacija, da li je to spremanje novog jela, učenje novog programskog jezika, neka telesna vežba…? Zar bi za svaku nevedenu izabrali isti stil?
Niko od teoretičara koji tvrde da postoje ovi stilovi ne tvrdi da neko jedino može da nauči nešto samo tim i tim stilom nego da je jedan stil dominantiji. Ali ako se vratimo na prethodno pitanje, da li ova tvrdnja i dalje važi?
Kako sam čitala generalno o temi edukacije i sama se bavim njom, pored naučnih članaka, nailazila sam i u raznim dnevnim člancima (koja većina ljudi čita, posebno sa onim senzacionalističkim naslovima) kao i kursevima koje sada svako prodaje ili kod raznih couch-eva, da predstavljaju ovu podelu kao zvaničnu plus neke kvizove koji mogu da procene vaš stil učenja (npr. VARK – ovde ima i 4. podela READ/WRITE, e prema njima ja sam ta). E sad neko kada odredi kom stilu pripada, može da pokuša i veruje da samo na taj način može najbolje da uči. Jednostavno bude ubeđen. I tako može da ima kontra efekat od onoga što bi trebalo.
U studiji objavljenoj u časopisu Anatomical Sciences Education, Hussman i kolege (2018) su testirale stotine studenta gore pomenutim VARK testom. Došli su do zaključka da studenti ne samo da nisu učili na načine koji izgledaju kao da odražavaju njihov stil učenja, već i oni koji su svoje učenje prilagodili svom stilu nisu ništa bolje prolazili na testovima. U jednom delu se pominje i da je teško promeniti već stečene navike učenja ali i da ih promene, ne bi imalo uticaj.
Ja onda postavljam pitanje da li bi ipak imalo smisla od ‘malih nogu’ prilagoditi stilove učenja, da li bi dalo bolje rezultate? Onda bi značilo da ovi stilovi postoje.
U drugoj studiji navode da su studenti koji više vole vizuelno učenje mislili da će bolje pamtiti slike, a oni koji su više voleli verbalno učenje mislili da će bolje pamtiti reči. Ali te pretpostavke nisu imale nikakve veze sa ishodom kojeg su se kasnije bolje sećali – reči ili slike. U suštini, stil učenja je u ovom slučaju značio da su ispitanici više generano voleli reči ili slike, a ne da reči ili slike bolje funkcionišu za njihova sećanja.
U ovom članku imaju još neki pomenuti naučni radovi sa eksperimentima koji pokazuje da ne postoji korelacija između stila učenja i benefita primene tog stila kod studenata, kao jedan od rezultata članka The Myth of Learning Styles.
Dva glavna zaključka sa kojima bih se složila su sledeći:
- People have different abilities, not styles. Ljudi imaju različite sposobnosti, ne stilove.
- Learning styles might help you learn about yourself, but it might not help you learn. Stil učenja može da vam pomogne da naučite nešto o sebi ali ne može da vam pomogne da učite.
Na kraju bih da istaknem da su tehnike učenja po meni nešto drugo. Postoje definisane i predložene tehnike učenja a možemo i svako da kreira sopstvenu tehniku. Dakle to nije stil koji je generalan nego tehnike koje su prilagodljive.
Nadam se da će vam ovo baciti svetlo na to da kada naiđete na neku informaciju ili preporuku koju smatrate da je vama od značaja, malo dublje istražite pre nego što je u potpunosti usvojite. Svakako, na kraju krajeva ako za vas ima pozitivne benefite, ko kaže da spadate u eksperimentanu većinu? 🙂
