Imam osećaj da sam oduvek živela na način da me zanima više stvari odjednom, da sam radila na više stvari paralelno i da u trenutku dve različite misli mi padnu na pamet. Verujem da imamo bar 10 domaćih izraza za ova stanja, ali meni se sviđa reč multitasking, opisuje toliko toga u samo 12 slova. Da li je to dobro, šta mi je to donelo?
Do pre par godina je ova ‘veština’ bila u potražnji što se tiče poslovnih prilika. U svakom trenutku smo okruženi različitim informacijama koje od nas zahtevaju odluke u mili sekundama da smo vremenom automatizovali naše ponašanje. Primer u saobraćaju. Ukoliko ste vozač, osvestite trenutak vaše vožnje. Čini mi se da 90% naše pažnje je zaokupljeno mislima šta treba da uradimo taj dan, zašto idemo gde smo krenuli i sl. a perifernim vidom detektujemo semafore, pešake i menjamo brzinu u odnosu na vozilo ispred nas. Setite se i razmislite sledeći put kada se nađete za volanom koliko stvari mi u jednom momentu radimo. Kada bismo nekoliko dana uveče zapisali svaki bitniji događaj toga dana, zapitali bismo se kako je moguće da smo doneli toliko odluka a kojih smo bili svesni. Kolika je i kako naša RAM memorija funkcioniše. Koji to mehanizmi su sve uključeni u tok razmišljanja? U knjizi Danijela Kahnemana ‘Misliti brzo i sporo‘ je predstavljena ideja o dva sistema: sistem 1 koji je tzv. brzi sistem reagovanja, instinktivan i najviše je u upotrebi kod donošenja odluka. I sistem 2 koji je spori sistem, analitičan i zahteva određeni ‘proračun’ koji bi trebalo da daje racionalniju sliku situacije i značajno opravdanije odluke. Danijel je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, i ovo je definitivno preporuka za čitanje za svakoga ko želi da demistifikuje ljudske odluke.
Moje mišljenje je da je multitasking urođen kod žena a da posebno dolazi do izražaja kada postanu majke i tada kreće glavna borba između želja, potreba, mogućnosti i urođenih osećanja. Kako sam se ostvarila i u ovoj ulozi, mogu da pričam iz ličnog iskustva da sam razmišljala o potencijalnim rešenjima kako uklopiti majčinstvo sa svakodnevnim obavezama i poslom. Izuzetno je bitna prisutnost roditelja tokom odrastanja a paralelno sa tim je jednako bitno da taj roditelj bude srećan i svoj. Pred kraj prošle godine sam dobila sjajno pitanje šta bi trebalo pre uraditi: postati roditelj ili ostvariti se u karijeri. Iz ovog ugla imam savršen odgovor ali opet može da zavisi od situacije do situacije. Ukoliko ste našli sjajnog partnera, koliko god bili inteligentni, ambiciozni, motivisani i uspešni, nakon dobijanja svog potomka dobićete najmanje dva puta više energije, motivacije i brzinu za završavanje obaveza, izgradićete karijeru mnogo brže jer ono za šta vam sada treba 8 sati radnog vremena, završićete za 4 i kraće 🙂 Daleko mudrije ćete ceniti svoj minut, znati ga kreirati, umnožiti i naplatiti. Jer svaki minut koji niste proveli sa vašim detetom je izuzetno skup. E tu kreće pravi multitasking koji neretko dovodi do burnout-a. Zato treba biti pažljiv i truditi se biti prisutan u trenutku i postaviti prioritete.
Moje iskustvo
Pre par godina sam došla do jedne spoznaje koja me je obrnula nekoliko puta oko moje ose. Dobila sam pohvalu od poznanice i pitanje kako uspevam sve da radim. U to vreme paralelno sam išla na posao, pisala doktorat, počela da se bavim fotografijom, kreiram sajt, pišem priručnik i ne znam šta sve još. I u tom trenutku sam shvatila i odgovorila joj: baš zato nisam još uvek završila ništa. I to me je ‘oduvalo’, ta spoznaja da sam na sve strane, da sve jednako volim a ne dajem se ni jednoj u potpunosti nego skačem sa jedne na drugu kako mi ‘dođe’. I onda sam čvrsto rešila da se posvetim samo jednoj za početak i da ne prelazim ni minut na drugu dok ovu ne završim. I uspela sam 🙂 Bilo je trenutaka kada posegnem za nešto drugo ali odluka je bila jača jer sam znala šta me čeka ako ‘popustim’.
Pre par meseci sam uradila test The Four Tendencies i ispadoh Questioner gde sam dobila odgovor zašto još uvek nemam završenih gomilu započetih projekata. Jedan od razloga je zato što mi questioneri konstantno tragamo za najideanijim rešenjem i preispitujemo odluke i to se naziva analysis-paralysis. Jedno od rešenja je da se postave tačni rokovi. Kod mene je urodilo podom. A počela sam da se vodim ‘Bolje završeno nego savršeno‘.
Iako je dobro i preporučljivo fokusirati se na jednu radnju i da to zaista donosi sjajne rezultate, prihvatam i volim moj mutlitasking život, želju za više, sve(ne)moguće ciljeve i za ovu godinu biram reč ACCOMPLISHED gde ću finiširati započete projekte na najbolji mogući način. Radujem se.
