Kada bi vas pitali koja je najveća životna investicija u koju ste uložili, šta biste odgovorili? Naizgled lako pitanje, ali odgovor iziskuje vreme za razmišljanje. Mnogima će na pamet prvo pasti materijalna dobra poput nove kuće, stana, automobila… Neki će ipak kopati dublje unutar sebe tražeći smisleniji odgovor. Suština je da nema veće investicije od ulaganja u obrazovanje, što se poistovećuje sa ulaganjem u sebe.
Postavlja se pitanje šta zanči uopšte danas biti obrazovan čovek?
Ranijih godina su se pod obrazovanjem smatrala znanja potrebna za život i profesionalnu delatnost. I to je nekako bilo dovoljno. Postojali su ljudi, čuvari podataka, koji su imali zadatak da prenesu određena znanja.
Međutim kako se svet menjao, i kako smo evoluirali, najviše zahvaljujući savremenoj tehnologiji koja se uvukla svuda i informacionoj revoluciji, došli smo do toga da obrazovanje kao takvo počinje da zastareva. Sve ono što smo nekada davno učili više ne važi ili je potpuno nepotrebno. Informacije kojima raspolažemo postale su nedovoljne.
Danas kada govorimo o obrazovanju, ne povezujemo ga više samo sa mladalačkim dobom. Ljudi zrelih godina, iako školovani i ostvareni, kreću donekle ispočetka. Doškolavaju se, upisuju druge fakultete, usavršavaju se kroz kurseve i sertifikate, uče druge jezike. Prilagodjavamo se brzom razvoju društvenog sveta koji menja ne samo profesionalnu sferu, već i sve druge.
Obrazovanje se proširuje ne samo na važne istorijske datume, matematičke teoreme, već na sposobnost brzog mišljenja i delanja. Kojom ćemo brzinom prihvatiti sve promene i uplivati u iste. I čini mi se da počinje da zavisi od naše volje i želje da učimo, kao i radoznalosti. Da se više ne zadovoljava i ne meri samo sa onim uspehom biti „dobar u školi“. Već da je potrebno konstantno učenje.
Promene su vidljive, od načina komuniciranja do napretka nauke. Kao što Aristotel kaže, u prirodi nam je da težimo ka znanju. A danas, više nego ikada, smo u prilici da učimo nove stvari. Svakodnevno stičemo nova saznanja i veštine. Svaki dan je prilika za učenje ukoliko smo otvorenog uma. Bez obzira na starosnu granicu, jer odluka o učenju zavisi isključivo od nas. Da li ćemo se zadovoljiti stečenim tradicionalnim školskim obrazovanjem?
Mi smo ti koji biramo sadržaje na kojima će nam fokus biti, na koji način ćemo provesti slobodno vreme, literaturu koju ćemo čitati. Mogućnosti je mnogo, na nama je da ne budemo lenji, da nas ne bude sramota što nešto ne umemo ili ne znamo, već da budemo radoznali, što bi se reklo gladni znanja i obučavamo se. Data nam je ta izvanredna moć, zašto je ne bismo iskoristili?
Ulaganje u obrazovanje ne mora uvek da podrazumeva skupo. Uokvireno u školsku klupu i predavača. Dovoljno je da iskoristimo resurse savremene tehnologije u punom kapacitetu. Da držimo oči i uši otvorene. Upoznajemo ljude, osluškujemo, čitamo. Da sami pretražujemo informacije i ohrabrimo se da ih primenjujemo stvaralački. Ali pre svega da se ne opiremo zahtevima vremena.
Prednost ovog ulaganje je što na taj način ulažemo u sebe, menja se naša svest, više samopuzdanja imamo, lakše se povezujemo sa drugima, bolje komuniciramo, veće su nam šanse za uspeh.
