Osim što nisu nimalo prijatne, briga i tuga iscrpljuju um, time i organizam, što dovodi do raznih problema. To može biti hormonalni disbalans, koji je u osnovi raznih bolesti, a ono što je sigurna posledica preterane brige jeste loš imuni odgovor. Odbrambena snaga našeg organizma biva iscrpljena i ne možemo izaći na kraj sa raznim faktorima rizika koji prete da naruše naše zdravlje. Zato je od ogromne važnosti ponašati se odgovorno i svesno prema sebi. Dovoljno je da ne ugrožavamo prirodni životni ritam i mehanizam samoodrživosti koji svako od nas ima. Lujza Hej ističe značaj pravilne ishrane u jednakoj meri kao i značaj brige o duhovnom stanju. Nije dovoljno pravilno se hraniti, a da pritom naša mentalna higijena ne postoji. Svesni smo postojanja štetne hrane, tako treba osvestiti i prisustvo štetnih misli koje svi mi u toku dana generišemo. To su negativne, uznemirujuće misli, koje izazivaju osećanje nemoći, bezizlaza i besmisla. Najgore je dozvoliti da nas mrak sopstvenih misli proguta toliko da ne vidimo nikakav tračak svetlosti. Kada smo utamničeni, odvojeni smo od drugih, u mraku sopstvenih strahova ne vidimo pruženu ruku prijatelja, ne čujemo poziv koji bi nas vratio na svetlost, ne osećamo dodir po ramenu koji bi nas ohrabrio i dao nam snagu da krenemo iz lavirinta.
Kako ostati prisutan, otvorenih čula i onda kada se osećamo loše, razočarano, obesmišljeno, krhko i sićušno. Najpre se vratiti u SADA, biti prisutan u trenutku. Ne juriti u prošlo, prohujalo vreme jer ta “šetnja” uznemiruje, izaziva misli koje bude brigu, besmisao. Ne juriti u budućnost sa strahom u srcu, jer ona je neizvesna, njen oblik tek treba graditi, a on zavisi od toliko faktora, međutim, u velikoj meri od naših trenutnih misli i dela. Ako u nju gledamo sa strepnjom i strahom, prepuštajući se mislima koje obeshrabruju, oblikujemo zastrašujuću budućnost mračnih boja. Odlazak u prošlost – može, samo kao neka vrsta sentimentalnog putovanja, podsećanja na lepe trenutke koji greju dušu i dovode do lučenja hormona sreće. Ili onda kada treba obraditi neku lekciju, nešto kroz šta smo već prošli i što nam sada može pomoći da brže i lakše pređemo novi nivo u našem životu. U budućnost idemo samo kroz viziju lepih događaja, samo kad maštamo o uspehu, sreći, putovanjima, novim poznanstvima. Znajte da ste na dobrom putu ukoliko vam misao o vremenu koje tek dolazi izaziva lepe i prijatne senzacije, to je vizualizacija i ona je moćan alat za kreiranje željene budućnosti. Da bismo mogli da uživamo dok maštamo o budućnosti, moramo znati da zaustavimo nemir i brigu, jer samo smiren um može kreirati pozitivne slike. Da bismo se opustili i oslobodili negativnih misli, potrebno je probuditi veru u sebi, neko bi rekao boga. Vera u višu silu, boga, u majku prirodu, anđele, na nama je da odaberemo svoje božanstvo. To je sposobnost da budemo iznad situacije, da nadrastemo sopstvenu tugu ali i sreću, da zauzmemo višu poziciju sa koje imamo širu sliku, jer kako ćemo inače znati da li je trenutna tuga zaista ponor ili samo stepenik bliže cilju!
Ne postoji jedinstveno rešenje za brigu i gubitak smisla, ali postoje mali koraci koji dovode do velikih promena, ukoliko posvećeno radimo na njima.
Prisutnost – Budimo uvek prisutni u trenutku, i kada smo sami i kada smo okruženi drugima. Trik je u primećivanju okoline, sitnica oko nas, na drugima. U slušanju sagovornika. Ne dozvolimo mislima da nas guše i prave pometnju u umu. Fokusirajmo se na svaki trenutak i posvetimo mu pažnju, u njemu se mnogo toga krije, šansa da budemo bolji, srećniji. Tako ćemo sprečiti um da nas uvlači u svoje zamke šaljući nas u prošlost po negativna iskustva ili u budućnsot – u iskonstruisane događaje koji se verovatno nikada po tom scenariju neće ni desiti.
Fizička aktivnost učiniće nas prisutnijima, probudiće osećaj snage i moći dok istrajavamo u borbi sa sopstvenim limitima. Nakon uspešnog treninga osetićemo se kao pobednici. Svedočićemo sopstvenoj promeni. Divićemo se kako nam koža blista nakon treninga, kako nam srce uzbuđeno poskakuje sada zbog relanog, fizičkog umora, a ne usled preterane brige. Poželećemo i da se zdravije hranimo jer dobar trening poziva na posvećenost zdravlju. Dobra ishrana i dovoljno vežbe doprineće kvalitetnom snu, koji je osnova zdravlja.
Uživanje u umetnosti i kulturi – odlazak na predstavu, u biskop, na izložbu, gledanje kvalitetnih emisija, čitanje dobrih knjiga i časopisa, druženje sa dobrim ljudima… Naći čemo ih samo ako se otvorimo za prijateljstva. Treba verovati da dobri ljudi postoje, nisu se svi urotili protiv nas, iako nam ponekad deluje da nema ljubavi na svetu…
Pitanje da li mogu nekome poboljšati život, učiniće trenutnu promenu u našem umu, pomerićemo fokus sa svojih briga. Osećanje empatije budi i osećanje zahvalnosti za šansu da budemo korisni drugima. Zašto ne bismo bili osoba čije prisustvo čini atmosferu za stepen prijatnijom, veselijom, boljom. Zašto ne bismo nasmejali nekog dobrom pričom ili anegdotom, ponudili kafu ili čaj nekome ko nema vremena da sam skuva. Možemo pokloniti knjigu ili ponuditi bilo koju vrstu pomoći, saslušati nečiju priču, pružiti ruku, uputiti nekoga na pravi smer…
