Kada čujete Alhemičar, da li je i vama prva asocijacija Paulo Koeljo? Ili vam njegovo ime ipak više ide uz Veroniku koja je odlučila da umre, Pobednika koji je sam, Jedanaest minuta, Anđela Čuvara ili pak Špijunku? Možda su vam zvučniji naslovi poput Alefa, Zahira, Priručnika za ratnika svetlosti ili Bride? Ako nijedan od ovih romana još uvek nije stigao do vas, zasigurno ste imali priliku da se sretnete sa njihovim glavnim mislima, jer Paulo Koeljo je najčitaniji autor današnjice, pisac sa najviše pratilaca na društvenim mrežama o čijem se privatnom životu, uprkos tome, veoma malo zna.
Njegove misli su uvek jednostavne, a duboke. Jasne, a tajnovite. I nije se malo puta desilo da njegov citat koji se dugo deli na društvenim mrežama, tek nakon nekog vremena za mene dobije pravi smisao.
Nekada je potrebno vreme kako bi stvari čuli na pravi način. Zbog toga neke, već viđene citate, volim iznova da čitam i proživim. Jer nismo iste osobe kada ih čitamo po prvi, drugi ili sedmi put. Svaki put oni daju nov smisao našem iskustvu.
Čini se da je Koeljo jedan od onih koji se nisu morali prisećati svog životnog poziva. Od ranog detinjstva je znao da je pisanje njegova svrha, ali uprkos toj sigurnosti u svoj talenat, nije mogao bezbrižno da mu se posveti.
U rodnom Brazilu, za njegove roditelje je bilo nezamislivo dopustiti sinu da se bavi zanimanjem u kojem nisu videli budućnost. Zbog njegove upornosti da se posveti pisanju, čak tri puta su ga hospitalizovali u dečiju psihijatrijsku kliniku. Koeljo danas govori da su oni za njega samo želeli najbolje te da im oprašta, a na temelju iskustva boravka u psihijatrijskoj ustanovi, 1998. godine nastaje knjiga “Veronika je odlučila da umre”.
Njegova mladost je bila prilično burna. Pored rokenrola, šezdesetih godina je uživao u hipi pokretu koji je bio aktuelan u Brazilu. Kao hipik putovao je u Južnu i Severnu Ameriku, Afriku i Aziju, a doživljaje sa ovih putovanja je delimično opisao u svojoj poslednjoj knjizi “Hipi”, 2018. godine.
Za one koji stavljaju vremenska ograničenja na svoje snove, biće posebno interesantno to što je prvu knjigu objavio sa 35 godina. “Arhivi iz pakla” su, ipak, prošli prilično nezapaženo. Roman koji mu je doneo svetsku slavu izdao je u svojoj četrdesetoj godini. Reč je o čuvenom “Alhemičaru” koji, tek nakon svog drugog izdanja, postaje planetarni vodič na putu do snova milionima ljudi širom planete. Danas je Alhemičar najprodavanija knjiga u istoriji, kao i najprevođenija knjiga živog autora čime je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.
Karakteristično za njegovo pisanje je to što čeka januar svake neparne godine kako bi započeo novi roman – i to nakon što vidi belo pero, znak da je vreme da započne.
Danas, u uslovima izolacije usled korona virusa, na njegovom blogu je dostupno besplatno preuzimanje njegovih knjiga.
U nastavku, izvojila sam svoje omiljene, Koeljove misli – iz preko 30 različitih romana u kojima kao da između redova čitaocima poručuje da nisu usamljeni ni u jednom iskustvu kroz koje prolaze.
Ako želite da budete uspešni, morate da poštujete jedno pravilo – nikada ne lažite sebe.
Bez obzira na to šta radi, svaka osoba na svetu igra glavnu ulogu u istoriji sveta. I normalno, ona ne zna da je to tako.
Važno je dopustiti nekim stvarima da odu, da nestanu. Pustiti ih i rešiti ih se. Ne očekujte da vam se vrate, da vam priznaju napore, otkriju da ste genijalac i shvate vašu ljubav. Zatvarajte krugove. Ne zbog ponosa ili oholosti, već zato što se to više ne uklapa u vaš život.
Godine mogu da uspor hod samo onima koji nikada nisu imali hrabrosti da idu vlastitim koracima.
Da bi verovao u vlastiti put, ne moraš da dokazuješ da je tuđi pogrešan.
Đavo obitava u detaljima.
Evo prvog uputstva vitezovima: izbrisaćeš sve ono što si do sad zapisao u svesci svog života: nespokojstvo, nesigurnost, laž. A na njihovo mesto upisaćeš reč HRABROST.
Život je kratak ili previše dug, da bih sebi mogla dozvoliti taj luksuz da živim loše.
Zagrljaj znači: ti me ne ugrožavaš, ne bojim se biti tako blizu tebe, mogu se opustiti, osetiti se kao kod kuće, zaštićen sam i neko me razume. Tradicija kaže da svaki put kada nekog iskreno zagrlimo, dobijemo još jedan dan života.
I zaista, čitav problem – onda kada je već rešen – izgleda veoma jednostavan. Velika pobeda koja nam se danas čini lakom bila je rezultat čitavog niza malih pobeda koje su prošle nezapaženo.
Ja pišem iz duše. To je razlog što kritičari ne mogu da me povrede, jer to sam ja.
Kada se čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred veliko grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste sva prošlost i sva budućnost gubi značaj i samo postoji taj trenutak.
Leti se bori s opremom i tehnikom koje su različite od zimskih. Budući da je fleksibilan, ratnik svetlosti ne procenjuje svet na osnovu pojmova “ispravno” i “pogrešno”, već na osnovu “najprikladnijeg ponašanja u određenom trenutku“.
Ljubav ne postavlja suvišna pitanja, jer ako počnemo da mislimo, počinjemo i da se plašimo.
Možeš provesti ceo svoj život kriveći svet, ali su tvoj uspeh i neuspeh su samo tvoja odgovornost.
