Albert Ajnštajn je rekao da je genije sačinjen od samo 10% talenta, a ostalih 90% je naporan rad. U svakom od nas čuči po jedan Novak Đoković ili Albert Ajnštajn. Potražite genija u sebi!
Sećate li se kakvi ste bili kao dete? Sačinjeni od mašte i snova, verovali ste da je sve moguće. Neki su sanjali da će postati astronauti, vatrogasci, policajci, doktori, kuvari i učiteljice. Ima među nama i onih koji više od svega žele da budu mali ljudi sa velikom misijom. Ljudi sa velikim LJ.
U 6. razredu osnovne škole sam počela da treniram tenis, i maštala sam da postanem Ana Ivanović. Taj san je kratko trajao. Komšinica se žalila mojoj mami kako joj smeta kad lopticom udaram o njen zid i tu se moja karijera okončala. Nije samo komšinica bila problem, ja sam imala previše godina da bih se ozbiljno posvetila tenisu, a bitna stavka bile su i finansije. Tenis je skup sport i zahteva ogromna ulaganja. Danas ga igram samo rekreativno, i često mi se desi da se zapitam šta bi bilo da sam verovala u sebe, ali onako do daske?
Knjige su moja velika ljubav. U 7. razredu osnovne škole rešila sam da napišem roman. Iskucala sam nekoliko stranica, pročitala ih i bacila u kantu za smeće. Stavila sam tačku na još jedan san, smatrajući da nisam dovoljno dobra. Odakle meni uopšte ideja da sam sposobna da napišem roman? Posedovala sam samo maštu i ništa više…
Odustaneš jednom, odustaneš drugi put… U međuvremenu odrasteš i suočiš se sa realnošću. Razmišljaš o svojim željama i snovima. Da nisam malo preterala u maštanju? Možda treba da izaberem nešto realnije? Šta fali onom poslu u osiguravajućoj kompaniji koji su mi ponudili?
Ovako stoje stvari. Tom poslu apsolutno ništa ne fali. Verovatno bi mnogi bili zahvalni na ukazanoj prilici. Zahvalna sam i ja, da me ne shvatite pogrešno. Trenutno je takva situacija da ljudi prihvataju bilo koji posao koji im obezbeđuje egzistenciju. Međutim, to nije ono čime želim da se bavim i imam osećaj da idem protiv sebe…
Potiskujemo svoje želje i snove, smatrajući da nismo zaslužili neobičan, nego sasvim običan i prosečan život. A onda se jedan deo nas pobuni. Sve nam je teže da se koncentrišemo na ono što radimo, misli nam lutaju u pravcu snova koje smo pustili niz vodu, noću se vrtimo po krevetu i ne možemo da zaspimo. Imamo osećaj da smo izneverili sebe, da smo pristali na manje od onoga što zaslužujemo. Srce uvek zna, i ovakve propuste nam ne prašta. Ne prašta nam što smo lako odustali, što nismo verovali, što nismo dali sve od sebe i borili se do poslednje kapi znoja, do poslednje napisane rečenice.
Šta treba da se desi da počnemo da verujemo u sebe? Zatvorili smo sami sebe u teglu i čvrsto zavrnuli poklopac. Talenat nam je dat sa nekim razlogom, a ne da venemo zajedno sa njim.
Morate postati svesni razgovora koji svakodnevno vodite sami sa sobom. Ništa se neće desiti sve dok vam se ne smuči da vam bude muka od svega. Sve dok se ne umorite od sebe neće se desiti nikakva promena.
Ključne stvari za uspeh!
Vera u sebe
Radi se o nekoliko stvari, ali je vera u sebe na prvom mestu. Ukoliko vi ne verujete u sebe kako očekujete da drugi ljudi poveruju u vas? Ukoliko ne verujte u svoje sposobnosti i talente nećete nigde stići. Svaki dan, bez izuzetka izađite na teren i dajte sve od sebe. Verujete da možete, da imate sve što vam je potrebno.
Uz veru neizbežno ide i ljubav. Ona strast koja vas tera da ranom zorom napuštate krevet, da se prvi pojavljujete na terenu, da vam ništa ne pada teško. Ljubav nas tera da prevaziđemo sebe, da prevaziđemo potrebu da se dokazujemo drugim ljudima. Samo tada smo zaista uspešni. Majstori svog zanata se prepuštaju onome što rade, gube se u onome što rade i doživljavaju takozvani “flow”. Odredište više ne postoji, put je taj koji je važan.
Ako želite da igrate tenis poput Novaka Đokovića ili da slikate poput Pikasa morate naučiti da uživate u procesu, i da proces i ljubav prema onome što radite sami po sebi postanu cilj, a ne trofej, slava ili novac.
Mentalni sklop
Uz Novaka Đokovića često stoji epitet “mentalno čudovište”. Nedavno sam slušala podcast “On purpose” with Jay Shetty, čiji je gost upravo bio Novak Đoković koji je istakao koliko su vera u sebe, odgovarajući mindset i vizualizacija važni za uspeh. Zato verujete u sebe i kad niko drugi ne veruje u vas. Uvek se vraćajte na početak, na svoje “zašto”. Neka vam to bude baza i osnova za dalju nadogradnju.
Verujte u sebe i uvek se setite zašto ste izabrali tenis. Kada se na putu pojavi previše izazova i počnete da sumnjate u sebe, setite se ljubavi i strasti koje su vas pokrenule da se bavite ovim sportom.
Novak Đoković
Fokus i rad
Još jedna stvar koja vas vodi do uspeha jeste jasan fokus i puno rada, baš puno rada. Postoji takozvani mit o 10 000 časova. Da biste postali vrhunski sportista, muzičar, pisac, fizičar, matematičar…nepohodno je da 10 000 sati provedete vežbajući. Zamislite koliko je to prebačenih loptica preko mreže ili napisanih stranica. Međutim, nema koristi od mehaničkog ponavljanja, već neprestano morate da popravljate svoje udarce i rečenice kako biste se približili cilju.
Morate doterivati sistem tako što ćete pokušavati i omogućiti isprva veći broj grešaka dok podižete svoje granice. Izuzev sportova poput košarke i američkog fudbala koji daju prednost fizičkim osobinama kao što su visina i veličina, gotovo svako može da dosegne najviše nivoe efikasnosti pametnim vežbanje.
Anders Erikson
Novakov otac Srđan je jednom prilikom rekao kako je Novak na akademiji u Minhenu jeo tenis, pio tenis i igrao tenis! Kako moćne reči! Mene su naterale da se zapitam koliko sam ja zapravo posvećena onome što želim. Da li svako veče idem na spavanje i budim se sa istom željom? Da li dajem sve od sebe? Na šta sam fokusirana? Koliko sam daleko spremna da idem zbog svojih snova? Na koji način posmatram neuspehe? Da li me obeshrabruju ili učim iz njih?
Navike i rutine
Četvrta stvar ključna za uspeh jesu navike i rutine. Jedan od meni omiljenih citata kaže da mi biramo svoje navike, a zatim nam te navike određuju našu sudbinu. Možda sudbinu ne možemo da menjamo ali navike možemo. Danas vam se možda ne piše ili ne trenira, ali to je luksuz koji sebi ne možete da dozvolite ukoliko želite da se nađetu na vrhu.
Ne možete promeniti sudbinu ali možete svakodnevne navike, a one će postepeno promeniti tok vaše sudbine na bolje.
F.M. Aleksandar
Ako mogu Ajnštajn i Novak, zašto ne bih mogla ja?
Ne postoji nemoguće. Postoje samo ljudi koji ne veruju u sebe dovoljno. Tu se povlači crta, tu se pravi razlika. Ali nije dovoljno samo sedeti i čekati. Potrebno je ići u susret svojim ciljevima. Potrebno je napraviti taj mali prvi korak – mali ali značajan. Jer je za uspeh u bilo čemu potrebno da krenete. Mnoge stvari se rešavaju u hodu, uči se iz neuspeha i poraza, dorađuju se reči i udarci…
Put od 1000 milja počinje jednim korakom.
Stara kineska poslovica
Uvek verujete u sebe i svoje sposobnosti. Verujte čak i kada niko drugi ne veruje. Tako se rađaju šampioni!
Albert Ajnštajn je rekao da je genija sačinjen od samo 10% talenta, a ostalih 90% je naporan rad. Ako mogu Ajnštajn i Novak zašto ne bih mogla ja? Zašto ne biste mogli vi? Da dovoljno sam dobra, dovoljno ste dobri! Talenta vam je dat sa razlogom. Otkrijete taj razlog!
Hvala Katarini čiji tekst me naterao da potražim Novaka u sebi! Kad god sednem da učim i pomislim da nisam dovoljno dobra, da neću savladati gradivo, kad god pomislim da moji tekstovi nisu ništa posebno, ja se zagledam duboko u sebe i potražim onog šampiona koji je uspeo da savlada najteže ispite, koji je uspeo da napiše zanimljive i kvalitetne tekstove. Ja potražim Novaka i Ajnštajna koji čuče u meni, koji čuče u svakome od nas!
izvor naslovne fotografije: instagram
Predivno! Hvala tebi na ovako sjajnoj motivaciji – nikad dosta podsećanja koliko možemo 🙂
Paralela između sporta i pisanja baš pogađa tamo gde je potrebno kako bi bili posvećeniji…