Napomena: uvodni tekst- Zašto stalno dobijaš iste rezultate?
Trik 1. Ućutkaj centar za strah.
Centar za strah se nalazi u delu mozga koji se naziva amigdala. To su dve međusobno povezane žlezde, veličine i oblika kao badem, koje se nalaze sa obe strane našeg mozga u blizini slepoočnica.
U njima su smeštena sećanja koja prouzrokuju naše strahove. Njihov zadatak je da šalju signal za uzbunu kada uoče bilo šta što misli da može da bude opasno po nas.
Ako uoči nešto što misli da je pretnja za tvoje zdravlje, sigurnost, podiže uzbunu.
Kada podigne uzbunu podiže visinu moždanih talasa i postavlja te u stanje reakcije na stres, ono što je interesantno za ovo stanje je da dok se nalazimo u njemu naš mozak je 50% manje efikasan.
To znači da nismo 100% svoji.
Što znači da pod stresom ne možeš da misliš racionalno, ne možeš da spavaš i najbitnije je da ti smanjuje imunitet. Opterećuje najbitniju komponentu koja ti je neophodna u trenucima kada si pod stresom.
Sada treba da odlučimo šta ćemo da radimo sa ovim centrom za strah.
Uobičajena naučena rekacija je stisni šake podigni ruke i napadni strah, box meč neka počne.
Za većinu žena i neke muškarce, to jednostavno ne funkcioniše.
Neke stvari jednostavno ne mogu na silu. Imamo opciju da se sakrijemo ili bežimo ali ni to ne pomaže a i nije baš zreo pristup odraslog čoveka.
Ono što želimo da uradimo je da ga utišamo, da ga smirimo kao što bi malo dete smirili ššššššššš, pomoći mu da se vrati na spavanje kao bebu koju je nešto uznemirilo u snu.
Kako umiriti centar za strah?
Centar za strah je aktiviran ekonomijom, virusom, tvojom nezdravom navikom u ishrani, stresom…. Stalno se aktivira.
Ono što hoćemo je kada se aktivira da ga utišamo tako što ćemo opustiti frekvenciju mozga, tako da možeš da razmišljaš, tvoj imuni sistem je jak, i možeš da se aktiviraš sa zdravim aktivnostima.
Zatvorene oči, naginjanje glave i duboko disanje signalizira mozgu da je sve ok.
- Zatvori oči,
- Zabaci nežno glavu u nazad i
- Diši duboko.
To je aktivnost koju možemo preduzeti odmah da bi se smirili.
Trik 2. Da li vas vaša zona komfora zakopava?
Vaša zona komfora je polazna tačka. Zamislimo je kao kocku u kojoj se nalazi naš mozak.
Naša polazna tačka može biti sićušna, ogromna ili bilo šta između ova dva.
Kada postavljamo novi cilj on se nalazi izvan polazne tačke u nekom nepoznatom prostoru. Kada god odlučimo da promenimo nešto mozak po automatizmu aktivira centar za strah.
Strah kaže: “Čekaj malo, pogledaj taj cilj, eno ga sedi tamo daleko od onoga što je naš poznati teren, van onoga u čemu nam je udobno.
Obrati pažnju ako ćeš uraditi nešto što nam nije blisko, što nam nije uobičajeno i normalno, suprostavićemo ti se.”
I tako kad kreneš van svoje zone komfora ka novom cilju koji ti se toliko sviđa i zbog kog će ti život biti toliko bolji, mozak viče STOP. Stop, to je nepoznato, to je drugačije, to je nesigurno.
Zato većina novogodišnjih rezolucija za tu godinu nestaju u roku od dve nedelje. Baš zbog ovoga zato što je cilj van zone komfora, mozak sabotira tvoju sposobnost da mu se približiš i ostvariš ga. I kako te odlično zna, smota te na brzinu.
Drugačiji pristup promeni
Moramo proširiti zonu komfora, promeniti ključno uverenje da kaže:
”Ovo nije nešto novo i drugačije što živi negde napolju ovo je ono ko sam ja.”
Ovim se vraćamo na polaznu tačku koja kaže da moramo promeniti ključno uverenje o tome ko si ti sada da sebe ne bi samosabotirao na svom putu.
Nastavak u narednom tekstu: 3 trika za identifikaciju prepreka koje ti mozak servira (2/2)
