Ako vas činija iz koje se puši vruća supa ili čorba asocira na tradicionalni ručak – niste jedini. Supa je jedno od najstarijih i najuniverzalnijih jela na svetu.
“Svaka kultura ima neku svoju vrstu supe pa možemo reći da ovo jelo ima drevne korene“, kaže Dženet Klarkson u svojoj knjizi “Supa: Globalna istorija”.
Ranije su ljudi krčkali sve – od oklopa kornjače do bambusa – i posluživali ih u metalnim posudama počevši od Bronzanog doba. I zato svaki put kada nekome poslužite supu, vi u stvari nastavljate vekovnu tradiciju, dodaje Klarksonova.
Ukoliko ste i vi ljubitelj ovog drevnog jela, možda će vas zanimati na koji način se supe pripremaju u drugim krajevima planete.
Banga – Nigerija
Voće sa uljane palme daje masnoću supi koja sadrži svežu somovinu, govedinu i suve morske plodove. Jelo je toliko popularno da u prodavnici imate da kupite gotove “banga” začine koji čorbi daju crvenu boju.
Fo – Vijetnam
Supa se satima krčka sa cimetom, zvezdanim anisom i drugim toplim začinima koji daju divnu aromatičnu osnovu za ovu supu sa nudlama. Iako restorani danas nude široku paletu ukusa, originalna fo supa pravi se sa goveđim mesom. Do 1930. godine služila se sa parčićima sirove govedine, blago skuvane u supi. Danas je goveđi fo i dalje najomiljenija verzija u Vijetnamu.
Boršč – Ukrajina
Supa od goveđeg ili svinjskog mesa sa paradajzom i cveklom, koji joj daju karakterističnu crvenu boju. Često se poslužuje s pavlakom. Osim što je omiljena u Ukrajini, ova supa je popularna i širom istočne Evrope. Iako se specijalitet pripisuje ruskoj kuhinji, ova tvrdnja je često osporavana, a ukrajinski kuvari pokrenuli su kampanju da se ovo jelo svrsta u Uneskovu svetsku baštinu.
Bujabes – Francuska
Mediteransko jelo koje vodi poreklo iz Marseja. Šafran, maslinovo ulje, komorač, beli luk i paradajz stapaju se sa svežom ribom iz mora. Prema Povelji Bujabes iz 1980. koju su potpisali lokalni kuvari da osiguraju kvalitet supe, najautentičniji recept mora da sadrži najmanje četiri vrste morskih plodova izabranih sa liste koja uključuje rakove i grdobinu.
Kaldo verde – Portugal
Tanko narezano zeleno povrće stapa se sa krompirom i lukom u tradicionalnoj supi koja vodi poreklo iz portugalske regije Minjo. Ova regija bila je poznata po vinu, ali je supa kaldo verde postala kulinarska zvezda i možete je poručiti svuda – od luksuznih kafića do tradicionalnih restorana. Postoji nekoliko verzija ovog jela, a često se u supu dodaje ćorizo kobasica koja daje poseban šmek.
Gaspačo – Španija
Hladna supa od povrća tipična za Andaluziju. Klasična verzija sadrži paradajz, krastavce, beli luk i maslinovo ulje a uz jelo se često služe krutoni. Ovo jelo su na Pirinejsko poluostrvo doneli Arapi, pre nego što su Španci probali paradajz. Originalni gaspačo bio je mešavina hleba, belog luka i maslinovog ulja koji se zajedno istucaju u avanu, a onda preliju sirćetom.
Supa od kikirikija – Zapadna Afrika
Gusta supa od kikirikija sa mesom ili ribom popularna je širom zapadne Afrike. Verzije se kreću od gambijske domode (nacionalno jelo) do nigerijskog jela sa lisnatim zelenim povrćem. Bez obzira na zemlju, ove supe su kremaste, bogate i slane.
Supa od jogurta – Turska
Kuvani pirinač ili ječam dodaju zrnastu slatkoću kremastoj supi od jogurta. Postoji verovanje da ovo jelo štiti od prehlade tokom zime, čak se u nekim turskim bolnicama supa od jogurta služi za oporavak pacijentima. Kao začin dodaje se samo sušena nana, a supa se služi sa lepinjom.
Foto: Melissa Walker Horn / Unsplash
