Kirsten Acuna iz Los Anđelesa posetila je prestonicu Francuske tokom jula. Zapravo, ovo je bilo njeno prvo putovanje u intostranstvo, van granica Sjedinjenih Američkih Država.
Kirsten kaže da je šokirana činjenicom koliko se neke stvari u Evropi i Americi razlikuju – od javnih toaleta, preko semafora, do metroa. Ona je za Business Insider opisala kako je doživela Pariz i po čemu se ovaj grad toliko razlikuje od Los Anđelesa.
Sunce zalazi tek posle 22 sata
Najveća stvar koja se tiče mog prilagođavanja boravku u Parizu je činjenica da dan traje skoro do 23 sata. U Los Anđelesu sunce zalazi oko osam uveče, dok se u Parizu smrkava posle 22 časa.
Tih dodatnih par sati učinili su da se osećam bezbednije i da mogu da ostanem napolju malo duže i istražujem Pariz, do kasnih sati. Doduše, morala sam da promenim, to jest prilagodim i svoj raspored obroka.
Parižani su mi rekli da je zima u Francuskoj potpuno suprotna, sa izuzetno kratkim danima. Sunce izlazi oko devet a zalazi već u 16.30. Pored toga, često pada kiša.
Aerodrom ima “drop off” parking mesta
Ako ste ikada vozili nekoga naglavni aerodrom u Njujorku ili Los Anđelesu, samo da ga odbacite ili dođete po njega, onda znate koliko je teško ući i izaći dok pokušavate da zaustavite auto na nekoliko sekundi kako biste ubacili/izbacili kofere.
Zato sam bila prijatno iznenađena saznanjem je da aerodrom Šarl de Gol rešio svoje putnike ovog nepotrebnog stresa. Kada sam se vraćala za Ameriku, vozač koji me je dovezao imao je 10 minuta besplatnog parkinga tako da sam mogla nesmetano, bez žurbe i stresa, da izađem iz auta i uzmem svoje stvari, a ne da razmišljam da li će neko da mi trubi.
S druge strane, on nije mogao da razume zbog čega sam toliko šokirana i istovremeno srećna.
U metrou postoji zaštitno staklo koje sprečava putnike da propadnu na šine
Godinama sam živela u Njujorku i prilično sam upoznata sa metro sistemom. Vozila sma se metroom u Nju Džersiju, Čikagu, Los Anđelesu i još nekim gradovima. Često možete da vidite ljude koji skaču na kolosek, pogotovo ako im nešto ispadne.
Bila sam zapanjena kada sam videla zaštitno staklo! Vrata se otvaraju tek kada se otvore i vrata voza. Ovo bi trebalo da bude obavezna inovacija u svim metroima, kako bi se spasili ljudski životi.
Ono što me je još iznenadilo su karte, koje su bilo toliko male da bih ih mogla vrlo lako izgubiti ako nisam bila oprezna. Pored toga, ljudi u metrou se opušteno voze pored otvorenog prozora, što obično ne možete da vidite u Njujorku.
Ekstra semafori za bicikliste i motocikliste
Jedna od prvih stvari koju sam primetila čim sam stigla u Pariz jesu maleni, dodatni semafori koji se nalaze svuda po gradu. Motori, bicikli, mopedi, skuteri i ostala slična vozila česta su u Parizu koliko i automobili.
Tek kada sam počela da obilazim grad peške, shvatila sma da su ti malecni semafori namenjeni upravo vozačima dvotočkaša.
Staze za pešake nemaju brojač
U Njujorku i Los Anđelesu obično na svakom pešačkom prelazu imate brojač koji vam govori koliko vremena vam je potrebno da pređete ulicu. U Parizu ih nisam videla ni na jednom mestu.
Kada vam se upali zeleno svetlo imate veoma malo vremena da pređete ulicu pre nego što se ponovo uključi crveno i automobili počnu da jure prema vama.
Amerikanci, pogotovo u LA i NYC, ne moraju dvaput da razmisle pre nego što krenu da pređu ulicu jer u svakom trenutku mogu da vide koliko sekundi je ostalo do ponovnog paljena crvenog svetla.
U Parizu nikada nisam znala kada će se svetlo promeniti i to me je nateralo da budem obazrivija, što posebno cenim.
Hotel u kom sam odsela koristi prave ključeve
Kada sam dobila ključ sa velikim priveskom umesto kartice, isprva sam bila zbunjena. Kao u romanu.
Takođe, desilo mi se par puta da sam zaboravila da zaključam sobu jer danas se u hotelima pretežno koriste kartice i navikli smo da se vrata automatski zaključaju čim ih zatvorite.
Morate da platite korišćenje javnog toaleta
U Njujorku znam gde se nalaze najbolji javni toaleti (npr. onaj kod Brajant Parka), i ne plaćaju se. Kada sam se uputila u javni toalet blizu Notr Dama iznenadila sam se jer su mi tražili da platim dva evra da bih ušla. Nisam imala sitno a očajnički mi je trebao toalet.
U hotelskim kupatilima dobijate i higijenske kesice
Bila sam šokirana kada su oba hotela u kojima sam odsela u kupatilu imala higijenske kese za odlaganje iskorišćenih tampona i uložaka. U SAD sve što možete da vidite su male kante za smeće u javnim toaletima, a u hotelskim sobama još nisam ni videla ništa slično. Ovaj mali znak pažnje učinio je da se osećam “vidljivijom”.
Alkohol je dozvoljen na javnim mestima
Ni u ludilu nisam očekivala da ću, dok ležim na travi ispred Ajfelove kule čuti ljude koji viču: “Pivo! Vino!”
Za razliku od SAD, u Parizu možete slobodno da ponesete alkohol i pijete ga na javnom mestu. Videla sam gomilu ljudi kako ćaskaju sa svojim prijateljima uz bocu vina na popularnim turističkim lokacijama duž Sene.
Kad god sam bila na oblai Džersija, ljudi su sa sobom vukli frižidere pune vode i sladoleda – ali nikako alkohola.
Foto: J C; Earth; Sirisvisual; Julian Dik on Unsplash
