Toliko toga smo čuli o piramidama – a opet, možemo li da tvrdimo da o njima mnogo i znamo?
Uz sve što (mislimo da) znamo o piramidama – lako je zaboraviti koliko su neobične i izuzetne. Pa, da se podsetimo činjenica koje smo svi smetnuli s uma.
Kada su izumrli runasti mamuti, piramide u Gizi su već bile stare više od 500 godina.
Kleopatra i Julije Cezar su vremenski bliži današnjem vremenu i izgradnji Burdž Kalife nego piramida u Gizi.
Postoje tri piramide na visoravni Giza, koja se nalazi na zapadnoj obali reke Nil, u severnom Egiptu, nedaleko od Memfisa, koji je bio glavni grad starog Egipta kada su izgrađeni. Najveća i najstarija izgrađena je za manje od trideset godina, oko 2570. pre nove ere za vreme faraona Keopsa. Druga je izgrađena za Keopsovog sina, Kefrena, i niža je samo nekoliko metara. Treća i najmanja je tada izgrađena za Mikerena, Kefrenovog sina. Tri monumentalne grobnice za tri generacije iste porodice. U blizini se nalazi još mnogo grobnica za razne članove kraljevskog dvora, Sfinge, još nekoliko hramova i ostaci svojevrsnog radničkog grada, uključujući kuće, radionice, pekare, kuhinje, pivare, bolnicu i nekropolu.
Keopsova piramida, poznata kao Velika piramida, bila je najviša građevina na svetu više od 3.800 godina – to jest, sve dok toranj Linkolnove katedrale u Engleskoj nije izgrađen 1311. I sa više od 6 miliona tona bila je najteža građevina koju je čovek ikada izgradio – još uvek je treća, iza Kineskog zida i brane Tri klisure. Samo malter korišćen za izgradnju Velike piramide teži je od pola miliona tona, što je više od ukupne težine Burdž Kalife. Osim toga, Velika piramida je skoro u potpunosti čvrsta – unutra ima samo uska okna i tri male komore. Izgrađena je od ogromnih blokova lokalnog krečnjaka iz Gize, iako je njegova spoljašnjost nekada bila prekrivena uglačanim belim krečnjakom koji je tamo transportovan iz obližnje Ture, a unutrašnjost uključuje blokove granita težine do 80 tona prevezenih iz Asuana, udaljenog više od 800 kilometara.
Preciznost piramida je takođe izuzetna. Na tehničkom nivou, njihovo zidanje je zapanjujuće ispravno, ali još je neverovatnije da su sve četiri strane Velike piramide skoro potpuno iste dužine – variraju ne više od 60 milimetara. Ne treba zaboraviti da su sve tri piramide poređane prema tačkama kompasa — unutar jedne desetine stepena savršene geografske preciznosti. I ako ove činjenice nisu bile dovoljno impresivne, stvarna konstrukcija piramida – specifičnosti načina na koji su blokovi vađeni, transportovani i podizani na svoje mesto – ostaje čudo koje tek treba da u potpunosti razumemo. Ali to su samo činjenice o piramidama u Gizi; možda je interesantnije šta one zaista znače. Jer ono što gradimo izražava naše prioritete, kako naše društvo funkcioniše i ko ima najveću moć.
Razmislite o tome na ovaj način: koje su najveće zgrade u savremenom svetu? Po obimu su to fabrike (fabrika Boeing Everett je trenutno broj jedan) i distributivni centri. Po ukupnoj površini to su aerodromi i tržni centri. Po visini to su neboderi mešovite upotrebe, mada u njima obično dominiraju kancelarije, posebno u vezi sa finansijama. Pentagon je do ove godine bio najveća poslovna zgrada na svetu; pretekla ga je Berza dijamanata Surat u Indiji. Po kapacitetu? Pa, postoje sportski stadioni, od kojih je najveći stadion Narendra Modi u Indiji, sa zvaničnim kapacitetom od 132.000 posetilaca. Konačno, nijedan kompleks ne može da primi veći broj ljudi od Mesdžidul-Harama (Svete džamije) u Meki, koji ima kapacitet od 4 miliona vernika. Dakle, najveće zgrade u 21. veku su skoro sve povezane sa industrijom, finansijama, maloprodajom, transportom i razonodom – uz posebno izdvajanje najvećeg religijskog svetišta. Ovo je tehnološki napredno, industrijsko, visoko potrošačko društvo u kojem preduzeća imaju veliku moć i u kojem su želje i zahtevi javnosti veoma važni. Poređenja radi, tokom srednjeg veka ništa nije bilo ni približno blizu katedralama po veličini ili složenosti, iako su zamkovi i tvrđave takođe bili daleko veći od svega ostalog. Možemo izvući osnovni zaključak da je religija bila od ogromnog i centralnog značaja, da je crkva kao institucija bila veoma bogata i da je vlast zapravo bila rasprostranjena među naslednim plemstvom, a ne u potpunosti koncentrisana samo na monarha, da ne pominjemo političku i duhovnu moć koju je takođe imala crkva. A šta je sa piramidama?
Starogrčki istoričar Herodot primetio je da su piramide u Gizi dokaz koliko je jedan vladar Kufu – odnosno Keops, kako su ga Grci zvali – morao biti tiranski. U njegovoj rodnoj Grčkoj najveće zgrade su bili hramovi za javno bogosluženje; Velika piramida je bila spomenik samo jednom čoveku, i to je šokiralo Herodota. Sve najveće zgrade 21. veka su korisne. Oni imaju jasnu i neposrednu svrhu, i obično onu koja koristi – u nekom smislu – mnogim ljudima. Fabrika proizvodi stvari koje svi koristimo, distributivni centar organizuje našu onlajn kupovinu, kancelarija je radno mesto, a stadion je mesto gde idemo radi zabave. Naše najveće zgrade su intimno i neodvojivo povezane sa zapošljavanjem i potrošnjom. Sa druge strane, piramide su bile grobnice za faraone i trebalo je da traju zauvek. Drugim rečima, nisu imali neposrednu upotrebu ili svrhu, barem za žive. Oni su služili samo jednoj osobi: faraonu — njegovoj porodici i najbližim pristalicama, iako su bili sahranjeni u blizini, a ne unutra — na njegovom putovanju kroz zagrobni život. Dakle, ovo nije isto što i velika i raskošna kraljevska ili predsednička palata; takve zgrade su dizajnirane da se koriste kao sedište vlasti i administracije — od strane nekoliko narednih generacija ili vođa. U međuvremenu, svi resursi i rad koji su uloženi u izgradnju piramida, koje su bile bukvalno planine koje je napravio čovek, bili su za dobrobit samo jednog faraona, nakon što se njegov život završio. Da li to znači da su Keops i njegovi potomci bili tirani? U nekom smislu, da. Ali postoje dokazi da oni koji su gradili piramide nisu bili, kako je Herodot mislio, robovi, već su bili bliži regrutovanim radnicima i slobodno zaposlenim zanatlijama koji su bili pošteno plaćeni za svoj rad. Jer nije Keops imao samo totalnu političku moć; on je takođe bio duhovni vođa svojih podanika, tako da je njihov rad u osnovi bio religiozan – možda im je čak “pomogao” da obezbede bolji zagrobni život. Niko nije mogao da odbije Keopskovu želju da izgradi najveću grobnicu u ljudskoj istoriji, jer je on bio bogom određen posrednik između bogova i ljudi; nikakav propis koji bi ga zaustavio, jer je njegova volja bila zakon; nije imao ograničenja za svoje troškove, jer je ubirao poreze i posedovao svu zemlju u kraljevstvu.
Koliko god moćni najbogatiji i najuticajniji ljudi sveta sada izgledali, ništa od toga se ne može porediti sa moći faraona poput Keopsa; moć koja je bila politička, finansijska, pravna, vojna i duhovna — apsolutna. I tako su piramide uvid u društvo suštinski i skoro nepomirljivo drugačije od onog u kome sada živimo, do najranijih epoha ljudske civilizacije, mnogo pre demokratije i vladavine prava, kada je jedan čovek mogao da vlada kao bog i da ima planine izgrađene da služe kao njegov lični, večni spomenik na zemlji.
Vidi i: Konačno otkriveno kako su Egipćani sagradili piramide
Tekst: Original / izvor Cultural Tutor
Foto: Unsplash / Alessandro Zanini
