Već prva priča kojom mlada književnica Ana Miloš otvara svoju novu zbirku “Kraj raspusta i druge priče”, uvlači nas u neku vrstu oneobičenog doživljaja stvarnosti glavne junakinje dok traži spas od nepodnošljive težine novih okolosti, u dubinama šume, daleko od ljudi i onoga što u njoj nakon porođaja oni pobuđuju. A to su – nimalo prijatna osećanja, pa čak i kad se radi o njenoj majci koja po prirodi stvari pokušava da istanjene veze sa ‘novom’ ćerkom opsesivno održi.
Za današnjeg čoveka ovaj beg u šumu mlade majke sa tek rođenim sinom u prostor neprijateljske divljne, bez struje, gotovih namirnica i komfora gradskog života (koji nas nekada i umrtvljuje što je možda i jedna od važnijih poruka priče), značilo bi definitivno sumasišavši potez koji može ugroziti i sam detetov život. Ipak, šta je normalno a šta nije u današnjem svetu kada čovek često živi po inerciji, održava kontakte i veze sa svima (iako često vrlo neprijatne i uznemirujuće) radije nego sa sobom. Ovaj beg došao je kao odmak, kao prilika za uspostavljanje vertikale u narušenoj arhitekturi identiteta koji dobija novu ulogu, ulogu majke. Približavanje divljoj ženi u sebi koja bi da se oslobodi nataloženih strahova, kroz spoj sa neistraženom prirodom, možda kao sa neistraženim delom sebe… A onda podsetnik – čovek ipak ne može opstati izolovan, van sistema i društva. Bolest deteta vraća ih u svet iz koga su se izmestili a to znači i ponovno oživljavanje starih veza, i neki stari – novi život, ali želimo da verujemo – oplemenjen svešću da postoji i neki drugi, dublji svet postavljen iz više dimenzija od onog koji nas svakodnevno melje svojom rutinom…
Nadrelani okvir priče Pet ćerki Miloša Adamovića neočekivano nas navodi na iskonski strah čoveka od smrti, prikriven bizarnim i fantastičnim elementima priče odnosno karakteristika likova. Ta nit suočavanja sa smrću proteže se dalje kroz priče ove zbirke dobijajući različita obličja u atmosferi teške depresije, anksioznosti, gubitka smisla, neprihvatanja realnosti i emocionalnog zamrzavanja…
Priča Srećna banana bavi se na drugačiji način erosom i tanatosom, njihovim rizičnim prožimanjem u odnosima koji nisu iskreni – otvoreni, pa se manjak reči odnosno verbalne komunikacije teži nadomestiti poboljšanjem seksualnih veština… Svakako to nije put do emocionalnog zadovoljenja i vodi do novih i dubljih nesporazuma…
Usamljenost dominira u priči o putovanju oca i ćerke nakon smrti majke koju iščitavamo indirektno kroz dijaloge, reakcije likova i njihove međuodnose. Ipak, jedino olakšanje nudi ljudski zagrljaj zasnovan na ljubavi, i nikakva supstitucija u vidu čisto telesnog zadovoljenja tu nije moguća…
U drugom delu zbirke upoznajemo nove likove žena i devojaka, neobične ali ipak jako prisustne, otvarajući nam sasvim drugačije dimenzije njihovih života (nama uglavnom nevidljive). To je recimo radnica u teretani o čijem životu u teretani čitamo kao iz dnevnika, na momente smešno, na momente tužno… Posmatramo kako se transformišemo u odnosu na ulogu u koju ulazimo, pa i sami sebi bivamo manje ili više vidljivi, materijalizovaniji.. Ili kako se jedna anksioznost može zameniti drugom i da li se može isključiti ako sebe prestrojimo? Ljubav dveju žena isto tako ispunjena nesigurnostima kao u bilo kojoj heteroseksualnoj vezi, sa svim svojim falinkama i nesavršenostima kao jedan isečak slike grada koji se ne vidi a tu je među nama.
Autorka progovara iz svog autentičnog ugla i o današnjim društvenim anomalijama koje, iako nas srozavaju, nastavljamo da negujemo sve više ih produbljujući kao što je to slučaj u priči o rijaliti ličnostima i imitaciji života transponovanjem realnih slika života koji to nije.
Mnoga pitanja otvorila je ova mlada autorka svojom zbirkom, stilom i rečima koje umeju i te kako da nas dotaknu i pokrenu na traganje, na kopanje duboko podrivenih dilema, kriza i strahova.
Preporuka s moje strane!
S ljubavlju,
Irena.
