Šetnja sa dinosaurusima, surfovanje na talasima u Australiji, ronjenje na 50 metara dubine i razgledanje korala koje možete, gotovo pa da pipnete – sve to je moguće ako imate odgovarajući VR set. A odskora, i to zahvaljujući domaćem startapu, moguće je na ovaj način i videti brojne postavke iz muzeja širom sveta, a sve to iz svoje fotelje
Virtuelna realnost je nikad stvarnija. U poslednje četiri godine broj ljudi koji koristi VR setove je sa 200.000 porastao na 171 milion! Ova tehnološka niša postala je industrija vredna 162 milijarde dolara, realnih, ne virtuelnih.
Virtuelna realnost je donedavno bila rezervisana za filmove naučne fantastike, a danas za 200 evra i vi možete imati svoj set koji vas vodi direktno u neku video-igru, film, razgledanje svemira ili krajeva sveta do kojih biste inače teško došli. Koncept virtuelne realnosti je zapravo krajnje jednostavan – onaj koji je dostupan potrošačima je napravljen u vidu kacige ili naočara u kojima su smešteni odvojeni displeji za svako oko kao i senzori koji prate pokrete vaše glave. Kako vi pomerate glavu, tako vidite širi deo slike, baš kao što činite u pravom životu. Opciono, VR setovi imaju kontrolore, pre svega oni koji su namenjeni za video-igre a zavisno od njihove preciznosti i naravno kvaliteta sočiva varira kvalitet (i cena) samog VR seta.
Oculus ima popularni Rift, HTC i Valve Vive, Sony je među vodećima na tržištu sa svojim PlayStation VR, a Samsung je dodao i odvojene kontrolore svom Gear VR. Google u ovoj oblasti ima Daydream a Microsoft jednu kombinovanu platformu koja polako počinje da osvaja tržište. Tako da bojazni nema, ima puno opcija za sve kojima trenutna realnost nije dovoljno uzbudljiva.
Na VR-All-Art platformi mogu da senađu identične kopije postojećih galerija ili potpuno izmišljeni prostori, a galerije koje ne postoje u stvarnom svetu pružaju mnogo više prostora za manevrisanje
U čemu je tajna? Vrlo jednostavno – VR setovi ispunjavaju glavni zadatak svakog gedžeta, ekstremno su zabavni! Osećaj kada ih koristite je neverovatan. Sve što vam se odvija pred očima, stvari koje vidite, izgledaju intenzivnije i relanije nego u pravom životu! Imate konstantnu potrebu da nešto pipnete, da osetite sve njegove dimenzije i uverite se da je stvarno tu.
Realnost situacija u koje vas animacije vode su takve da ako se nalazite na ivici provalije zaista mislite da ćete pasti preko ivice i videćete, adrenalin i te kako proradi. Uz VR možete da uđete u igru i stvarno osetite kako je igrati iz prvog lica… A tako je i sa muzejem. Razgledajući postavke možete prići delima slavnih umetnika mnogo „bliže“ nego što biste to bili u prilici da učinite u pravom muzeju, pre svega zbog gužve koja se obično stvara ispred najpopularnijih ostvarenja.
O virtuelnim muzejima pričali smo sa Vitomirom Jevremovićem, osnivačem projekta VR-All-Art, koji je za Original otkrio kako se rodila ideja o ovom načinu predstavljanja umetnosti:
“Galerije i muzeji neprestano traže nove načine za prezentaciju svojih sadržaja. Nakon rada na nekoliko muzejskih postavki u virtuelnoj stvarnosti, otvorio se put ka prezentaciji umetnosti u ovom novom medijumu. Vremenom, kroz razgovor o ovoj ideji sa domaćim i inostranim galerijama, došli smo do zaključka da virtuelni izlagački prostori nisu samo luksuz, već i potreba, ne samo radi animacije posetilaca, već i za kustose i radnike u kulturi. Naime, virtuelna realnost pruža mogućnosti za arhiviranje prethodnih izložbi, proširenje prostora, kreiranje novih sadržaja, sve ono što u realnom životu iziskuje novac, vreme, logistiku i ljudske resurse. Kroz eksperimentisanje sa novim načini-ma izlaganja, došli smo do zaključka da zapravo možemo da napravimo „alat“ za lakšu organizaciju za galeriste, ali i kompletno iskustvo za kolekcionare i ljubitelje umetnosti. Tehnologija se brzo menja i ono što je neupitno je da je bu-dućnost virtuelna. Za nekoliko godina telefone i televizore zameniće naočare koje ćemo nositi svakodnevno, a ispred nas će se odigravati pomešane stvarnosti sa hologramima, avatarima i stvarnim objektima. Smatram da je takva budućnost pred nama, tako da je važno da je prigrlimo i krenemo da je ostvarujemo.”
Ideja za ovaj projekat nastala je, kako otkriva Jevremović, pre dve godine, a na pitanje koliko vremena je bilo potrebno od ideje do realizacije, kaže:
“Projekat ovakvih razmera, koji teži da ima uticaj na celoj planeti, razvija se i unapređuje konstantno. Ideja je nastala pre dve godine, a realizacija se odvija od samog starta, uz uvek prisutne promene radi prilagođavanja realnim potrebama. U razvoju VR-All-Art platforme nailazimo na različite prepreke – koje galerije imaju najviše potrebe za inovacijama? Kako pristupiti kolekcionarima koji čuvaju dela vredna nekoliko miliona dolara? Umetnički svet je zatvorena i nepristupačna celina, te ukoliko ne uđemo u nju sa vrha, sa najviše pozicije i najznačajnijim delima svetske umetnosti, teško da ćemo uopšte ući. Zato svaki korak planiramo dugo, strpljivo, sa mnogo taktike, stečenog i novog znanja koje stičemo.”
Skoro celu prethodnu godinu ekipa koja stoji iza ovog startapa provela je na svetskim sajmovima na kojima su promovisali VR-All-Art, pa premda je bilo iscrpljujuće, reakcije ljudi su ih dodatno ohrabrile da nastave dalje u istom pravcu.
“Sajmovi zahtevaju mnogo rada, energije i napora da se svakom zainteresovanom predstavi nov proizvod na najbolji način. Reakcije ljudi su upravo ono što nas je motivisalo da svaki put imamo sve više entuzijazma – svi, od četvorogodišnjeg dečaka do važnih ljudi iz sveta umetnosti imaju isti izraz oduševljenja kad se prvi put nađu u virtuelnoj galeriji. Ovo smo mogli da doživimo i na otvaranju Narodnog muzeja u Beogradu, gde se nalazi VR-All-Art stanica – roditelji nisu mogli da odvoje svoju decu od virtuelnih naočara, a kada su i sami ušli u digitalnu galeriju, razumeli su šta im se toliko dopalo. Ono što je zanimljivo je da na našoj platformi mogu da se nađu identične kopije postojećih galerija (mi ih nazivamo „klonovi“) ili potpuno izmišljeni prostori kreirani od strane našeg umetničkog sektora. Galerije-klonovi mogu da se adaptiraju: mogu biti proširene, sa većim prostorom za izlaganje ili višim zidovima, te je zanimljivo gledati ljude kojima su takve galerije već pozna-te kako se oduševljavaju njihovim digitalnim replikama. Sa druge strane, galerije koje ne postoje u stvarnom svetu, pružaju mnogo više prostora za manevrisanje, pa je uvek interesantno odgovarati na izazove visoke umetnosti u spektaklu virtuelne stvarnosti.”
Postoje dva načina na koja trenutno može da se pristupi VR-All-Art izložbama i umetničkim delima – kroz aplikaciju, koja će uskoro biti dostupna svima, kao i na VR stanicama koje se nalaze u muzejima i galerijama u kojima su izložena isključivo dela ovih ustanova.
“VR-All-Art stanica nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a u njoj se trenutno mogu videti izložbe dela Paje Jovanovića i Vlaha Bukovca. To je još jedan aspekt virtuelnog izlagačkog prostora – dela koja se nalaze u muzejskim depoima mogu da dopru do publike bez fizičkog prisustva. Na ovaj način možemo da demokratizujemo pristup mnogobrojnim umetničkim delima od svetskog značaja koja nisu uvek dostupna za javnost”, kaže Vitomir Jevremović i otkriva kakvi su planovi za razvoj u budućnosti, te hoće li i kada iz svakog dela sveta biti moguće pristupiti njihovim izložbama: “Naša vizija je da VR-All-Art postane vodeća globalna platforma za izlaganje i prodavanje umetnina onlajn. Virtuelna realnost pruža daleko više utiska od fotografija umetničkih dela na veb stranicama, a atmosfera i namera autora može se mnogo verodostojnije preneti, kao i predstaviti u odgovarajućem kontekstu. Svetski izveštaji o prodaji umetnina pokazuju da se manje od 10% od ukupne trgovine odigrava onlajn, te se mogu očekivati velike promene upravo u digitalnoj prodaji umetničkih dela. Umetničko tržište, kao i svako drugo, konstantno se razvija, tako da i stalno nastaju novi načini da se dopre do kupaca. Nameravamo da aplikaciju VR-All-Art u virtuelnoj stvarnosti učinimo dostupnom na Viveportu, kao i Steam-VR prodavnicama već na proleće, te će širom sveta svako moći da istražuje umetnička dela autora sa naše platforme u virtuelnoj realnosti gde god se nalazili.”
Tekst: Ana Lađarević, DigitAla.rs
Foto: Mitar Mitrović
