Da li ste danas proverili kakvo će biti vreme i kakav je kvalitet vazduha u vašem gradu? Da li ste dobili podsetnik da popijete svoje vitamine ili lekove na vreme? Da li ste proverili koliko vremena vam je potrebno da stignete na mesto sastanka? Ukoliko jeste, najverovatnije ste se oslonili na otvorene podatke, upakovane u mobilne aplikacije.
Otvoreni podaci su javni, mašinski čitljivi, slobodni za korišćenje bez ograničenja i ponovnu upotrebu, kao i deljenje s bilo kim. Globalno su prepoznati kao ključan faktor za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih Nacija. O tome kako otvoreni podaci rade za nas, za Original otkriva Sanja Arizanović, projektna koordinatorka UNDP.
KAKO OTVORENI PODACI UNAPREĐUJU ŽIVOT POJEDINCA
Da biste doneli odluku o tome kako da se obučete i da li da izađete sa decom napolje, najverovatnije koristite svoj mobilni telefon. Otvorene podatke o aerozagađenju nosimo u džepu, u mobilnom telefonu, zahvaljujući tome što je Agencija za zaštitu životne sredine otvorila podatke o kvalitetu vazduha.
Te podatke koristi i popularna aplikacija „AirCare“ (getaircare.com), koja pruža informacije o zagađenosti vazduha u preko 40 gradova sveta. Za informacije o zagađenosti vazduha u gradovima u Srbiji, ova aplikacija koristi otvorene podatke iz tri glavna izvora: državnih mernih stanica za kvalitet vazduha, koje je postavila Agencija za zaštitu životne sredine, građanskih mernih stanica i satelitskih mernih stanica, uključujući podatke Evropske svemirske agencije i NASA-e.
Agencija za zaštitu životne sredine i sama je razvila aplikaciju za praćenje kvaltieta vazduha „Kvalitet vazduha“ (Google Play), kao i „Polen Srbija“ (Google Play i App Store) za praćenje koncentracije alergena polena u vazduhu. S obzirom na to da više od 20% ljudske populacije ima alergijsku reakciju na polenova zrna, ova vrsta servisa, takođe zasnovanog na otvorenim podacima, može da olakša život svakoj petoj osobi na planeti.
Za kvalitet vazduha interesuje se veliki broj građana i građanki, što nije neobično imajući u vidu uticaj zagađenja na zdravlje. Istovremeno, mnogi su prepoznali važnost otvorenih podataka kao resursa koji je neophodan da bi mogli redovno da prate nivo zagađenosti vazduha u svojoj okolini. To ih je motivisalo da se uključe u inicijativu „Vazduh građanima“ (klimerko.org), pokrenutu kada je napravljen Klimerko, uređaj za merenje spoljašnjeg kvaliteta vazduha. Rezultat ove inicijative je mapa koja prikazuje zagađenje vazduha na skoro 200 lokacija na teritoriji Srbije, zahvaljujući uređajima koje su napravili i postavili sami građani. Klimerko meri trenutni nivo zagađenja – vlažnost i temperaturu vazduha, koncentraciju PM1, PM2.5 i PM10 čestica – na lokaciji na kojoj je postavljen, pri čemu se izmerene vrednosti ažuriraju svakih 15 minuta. Broj lokacija na mapi raste sa svakim novim uređajem koji se postavi. Svi koji žele da se priključe ovoj inicijativi, mogu da preuzmu uputstvo za sklapanje svog uređaja, ili da pogledaju ovaj video.
Osim u oblasti zaštite životne sredine, otvoreni podaci imaju veliki značaj i upotrebnu vrednost i u zdravstvu. Svakome se dogodilo više nego jednom da zaboravi da uzme terapiju, a istraživanja pokazuju da čak 65% ljudi ne uzme lek na vreme. Pošto znamo da je terapija učinkovita samo ukoliko je uzimamo redovno i u propisanim dozama, jasno je da nam je potreban efikasan podsetnik. Aplikacija „Tableta“ (App Store i Google Play) podseća korisnike kada treba da uzmu svoju terapiju, a razvijena je zahvaljujući otvorenim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije. U aplikaciji je dostupna baza svih lekova registrovanih u našoj zemlji, uključujući i uputstva za upotrebu. Terapiju unosimo jednostavnim očitavanjem bar koda sa kutije leka, a zatim i određivanjem doze i trajanja lečenja. Na osnovu toga, „Tableta“ nam u određeno vreme šalje obaveštenje kao podsetnik da popijemo lek. Takođe, aplikacija nas obaveštava kada je vreme da kupimo novu kutiju leka i sadrži kontakt informacije i lokacije najbližih apoteka. Osim dnevnika uzimanja terapije, kroz aplikaciju se mogu evidentirati i drugi važni parametri – simptomi, rezultati analiza i slično, koji se zatim mogu proslediti lekaru ili farmaceutu elektronskom poštom. Dato je i zanimljivo rešenje za osobe koje nemaju „pametne“ telefone – korisnik sa instaliranom aplikacijom uneće terapiju druge osobe, a zatim će, nakon što dobije obaveštenje, podsetnik proslediti drugoj osobi kao SMS uz samo jedan klik.
Ako sagledamo činjenicu da čak 60% stanovnika naše zemlje živi u gradovima, kao i da će do 2050. godine čak 7 od 10 ljudi širom sveta živeti u gradovima, jasno je koliko je važno da nove tehnologije koje uključuju i otvorene podatke koristimo kako bismo unapredili život u urbanim sredinama. Aplikacija „Sigurne staze“ (bor.sigurnestaze.com) koja, zahvaljujući otvorenim podacima o saobraćajnim nesrećama, osnovce i srednjoškolce iz Bora upućuje na najbezbedniji put do škole, definitivno predstavlja jedan od uzornih primera upotrebe otvorenih podataka za bezbedniji život u gradu. Aplikacija đacima predlaže putanju od tačke A do tačke B koja zaobilazi kritične lokacije, poput onih bez adekvatne saobraćajne signalizacije na kojima su saobraćajne nezgode česte. Interaktivnost aplikacije omogućava građanima da je dodatno unaprede tako što će popunjavanjem kratkog i jednostavnog upitnika opisati probleme koje uoče u zoni škola, priložiti fotografiju i predložiti rešenja, poput postavljanja semafora.
Kako uz pomoć otvorenih podataka može da se olakša život građana i građanki iz ranjivih grupa pokazuje „Mapa pristupačnosti za osobe sa invaliditetom“ (pristupacnostbor.com), uspostavljena takođe u Boru. Ova aplikacija unapređuje saobraćajnu infrastrukturu i olakšava svakodnevno kretanje osoba sa invaliditetom. Slično kao „Sigurne staze“, i „Mapa pristupačnosti“ predstavlja svojevrsnu interaktivnu platformu, što znači da je građanima omogućeno da je sami uređuju. Oni mogu da prijave nepristupačna mesta obeležavajući lokacije na mapi, sa opisima i priloženim fotografijama, kao i da predlože intervencije, poput postavljanja rampi ili spuštanja ivičnjaka, koje bi određenu lokaciju učinile pristupačnijom za osobe za invaliditetom. Na taj način je osobama sa invaliditetom omogućeno da aktivno učestvuju u urbanističkom uređenju grada po svojoj meri, a sa popularizacijom aplikacije njihovi problemi postaju vidljiviji i njihovim sugrađanima, kao i onima koji donose odluke o uređenju grada.
Za kretanje po gradu važan je i gradski prevoz. Možete li da zamislite, na primer, obilaženje evropskih metropola javnim prevozom bez oslanjanja na „Google Transit“? Upravo taj „Google Transit“ koji nam pomaže da se lakše snađemo u gradu koji ne poznajemo dobro, zasnovan je na otvorenim podacima. Dovoljno je da unesemo početno i krajnje odredište da bi nam aplikacija predložila optimalnu putanju javnim prevozom, uz detaljna uputstva. Uz pomoć „Google Maps“ aplikacije (Google Play), „Google Transit“ će iscrtati rutu sa gradskim linijama koje nas vode do odredišta. Pokazaće nam kako da stignemo do najbližeg stajališta, koliko stanica treba da se vozimo i gde da siđemo, koliko košta karta, koje je očekivano trajanje putovanja i slično. Ovaj servis dostupan je i kod nas – u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Užicu i Subotici, zahvaljujući tome što su ovi gradovi otvorili podatke o javnom prevozu.
KAKO OTVORENI PODACI UNAPREĐUJU DRUŠTVO
Na Portalu otvorenih podataka (data.gov.rs) do sada je čak 56 gradova i opština u Srbiji otvorilo svoje podatke iz različitih oblasti. Zanimljiv primer upotrebe tih podataka predstavlja platforma „Otvoreni budžeti“ (budzeti.data.gov.rs) koja na jednostavan i lako razumljiv način prikazuje planirane prihode i rashode gradova i opština. Podaci sa ove platforme su svima dostupni i standardizovani, mogu se upoređivati i dalje analizirati, što svakako doprinosi i transparentnijem vođenju javnih finansija na lokalnom nivou. Zahvaljujući transparentnosti, naše poverenje u gradske uprave raste, dok istovremeno jača i naš uticaj na donosioce odluka da odgovorno obavljaju svoj posao. Na taj način otvoreni podaci doprinose unapređivanju demokratije u našem društvu.
Sa ciljem da se građani, ali i akademska zajednica, startapi, privatni sektor i organizacije civilnog društva dodatno motivišu da upotrebljavaju otvorene podatke za dobrobit društva, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je, u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu i uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenuo Open Data Hub (hub.data.gov.rs). Ova platforma za informisanje, edukaciju i povezivanje namenjena je svima koji su zainteresovani za rad sa otvorenim podacima, bez obzira na trenutni nivo znanja i iskustva. Open Data Hub pružiće korisnicima neophodne resurse, pomoć stručnjaka i informacije o relevantnim obukama i radionicama, kako bi svi koji su zainteresovani mogli da koriste otvorene podatke.
Otvoreni podaci su gorivo modernog doba, neophodno za digitalnu transformaciju i tehnološki napredak našeg društva. Da bismo iskoristili prednosti tog napretka, na prvom mestu treba da budu ljudi. Zato otvorene podatke treba da koristimo, ne samo da nam olakšaju svakodnevno donošenje odluka, zahvaljujući aplikacijama, već i za razvoj inovativnih servisa koji stimulišu ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje kvaliteta javnih usluga i kreiranje boljih javnih politika za sve građane i građanke, tako da niko ne bude izostavljen.
Pogledaj i: Otvoreni podaci: Civilizacijski resurs našeg vremena
Foto: Unsplash
