ŽIVOT
Sa i bez otvorenih podataka
U vrhu liste američkih gradova sa najnepogodnijim uslovima za život astmatičara, do pre svega nekoliko godina, neslavno se nalazio Luisvil, Kentaki. Ovaj grad je 2014. godine proglašen “glavnim gradom prolećnih alergija i zagađenosti”, noseći predugo ovu nezavidnu titulu u oblasti javnog zdravlja.
Kako bi pronašli rešenje za rastući problem, grad Luisvil je zajedno sa lokalnim preduzetnicima i građanima, 2015. godine pokrenuo specifičan projekat: „pametni“ inhalator za mapiranje nepovoljnih gradskih zona za astmatičare.
Kada bi neko od volonterskih učesnika u projektu imao astmatični napad, pojedinačno su se beležili anonimizovani podaci (bez imena korisnika) iz inhalatora sa malim GPS uređajima.
Rezultat je bio stvaranje mape sa preko milion problematičnih tačaka dobijenih kombinacijom podataka o lokaciji, zagađenju i prisutnosti alergena u vazduhu, ali i sveukupnim vremenskim uslovima. U narednih godinu dana, napadi astme i upotreba inhalatora su, u gradu sa detrimentalnim uslovima za disanje – smanjeni za 82 odsto.
U ovom slučaju, otvoreni podaci su jasno doveli do poboljšanja kvaliteta života građana Luisvila. A ukoliko pogledamo malo bliže, u sopstvene telefone – aplikacije na koje je gotovo svakodnevno oslanjamo za važne informacije, poput onih o vremenskoj prognozi, zagađenosti vazduha, pa i rasporedu gradskog prevoza – u većini se zasnivaju na otvorenim podacima državnih institucija.
DRUŠTVO
Odlučivanje za dobrobit svih nas
Brojne krizne situacije, kada su relevantne i ažurne informacije najznačajnije, su nam pokazale da otvoreni podaci mogu biti ključni alat u njihovom saniranju.
Poput važne odluke Ministarstva prosvete koje je 2014. godine, usled poplava koje su zadesile Srbiju i uništile veliki broj škola, shvatilo neophodnost i korisnost otvorenih podataka o njihovoj lokaciji, stanju i potrebama. Sakupili su podatke koji nikada do tada nisu bili prikupljani – poput lokacija i broja svih škola u Srbiji, broja njihovih odeljenja i broja učenika u svakom od odeljenja.
Pored stvorene mape škola, Ministarstvo prosvete je dobilo i podatke o tome u kakvom su stanju škole i koje su njihove potrebe, što je rezultiralo velikim angažovanjem donatora, koji su pomogli da se škole renoviraju i omogući povratak nastave i učenika.
Važno je staviti podsetnik: Otvoreni podaci nisu rezervisani za isključivu upotrebu u kriznim situacijama, poput aktuelne pandemije, na primer. Svaki podatak koji je u javnom interesu, bez sumnje mora biti otvoren i dostupan.
MOJ MIKROKOSMOS
Bolji komšiluk gradi bolji grad
Otvoreni pristup podacima čini da građani budu uključeni u procese lokalne modernizacije. Osnaženi i dobro informisani građani čine da se stvari u njihovim sredinama menjaju na bolje. A sve ima jasan start u dobroj komunikaciji građana i vlade. Jednačina je jasna: Sa dostupnim i otvorenim podacima, više smo informisani, pa samim tim imamo više znanja, više ideja.
Otvoreni podaci se smatraju vrednim alatom u smislu povećanja efikasnosti, razvoja novih proizvoda, usluga, ali i poboljšanja kvaliteta života i praktičnosti na osnovu prognoza izvučenih iz podataka.
Nove kalkulacije EU, na primer, kažu da se otvaranjem podataka o saobraćaju godišnje uštedi između 500 i 730 miliona sati putovanja automobilima za stanovnike Evrope. Za korisnike evropskih vozova, to je oko 27 miliona sati koje neće provesti čekajući vozove koji kasne.
DANAS I SUTRA – KOJI JE CILj?
Otvorena kontrola i unapređenje transparentnosti
Očekivano je da će se otvaranje i u domenu podataka u nekim zemljama prirodno nastaviti, dok se u drugim, iz straha i nespremnosti, ovaj proces odugovlači. Jedno je sigurno, širom sveta otvoreni podaci de facto predstavljaju moćan alat za uspostavljanje i jačanje poverenja građana u vladu i zajedničkog delovanja u rešavanju problema i stvaranja prostora za sveukupni napredak.
U podtekstu otvorenih podataka čitamo: efikasnija kontrola vlade od strane njenih građana, transparentnost javnih poslova, smanjenje korupcije i administrativnih troškova uz kvalitetniji život u zdravo izgrađenoj nacionalnoj infrastrukturi.
Sa tim se, pored poverenja građana stvara i zajednička mogućnost za delovanje i nove aktivnosti za ostvarivanje ciljeva – bilo da su to pametni gradovi, pitanja ekologije, naučna istraživanja, podrška starima, deci i licima sa retkim bolestima ili smetnjama u razvoju, kao i pametno planiranje vremena i kretanja.
A SVEMIR?
Kada kažemo NASA da li mislimo na otvorenost? Trebalo bi!
Američku Nacionalnu vazduhoplovnu i svemirsku administraciju (NASA) zakon je obavezao da za javnost otvori pristup većini svojih podataka. Međutim, i pored legislativne obaveze, Agencija želi da ljudi “blede plave tačke” koriste sve njene otvorene podatke.
Ispostavilo se da je istraživanje svemira, naročito kada se finansira iz javnih budžeta, moguće sprovesti samo kada je javnost zainteresovana i voljna da ga finansira. Tako je recimo, 1970. NASA obustavila lunarne misije upravo zbog smanjenog javnog i političkog interesovanja za ponovno “osvajanje Meseca”. Rezultat je upisan u istoriju – Agencija je bila primorana da drastično smanji svoje aktivnosti i budžete svemirskih programa.
Sveukupna institucionalna otvorenost NASA-e je jasno povezana sa njenim opstankom i misijom koja zahteva transparentnost u zamenu za javnu podršku i zainteresovanost ljudi za svemirske aktivnosti.
Kao deo američke administracije, NASA nastoji da pokaže poreskim obveznicima kako se njihov novac koristi i zašto je to važno za društvo. Od naučnih radova, preko prisustva na društvenim mrežama, preko NASA TV emisija i višesatnog prenošenja događaja uživo, ova institucija daje primer transparentnosti.
Takođe, sva istraživanja koja se finansiraju od strane države, obavezna su da se u roku od godinu dana od objavljivanja u potpunosti otvore za javnost.
Osnovni postulat otvorenosti je da mogućnost pristupa, korišćenja i deljenja informacija vodi daljim inovacijama i otkrićima. Modus operandi NASA potvrđuje da je ovaj princip umnogome tačan. Agencija aktivno otvara svoja istraživanja, podatke i sadržaje, čini ih dostupnim kroz različite platforme podataka, kataloške softvere, fotografije, video snimke i građanske naučne programe.
Svi napori NASA za uspostavljanje kulture otvorenosti, doveli su do važnih astronomskih saznanja i naizgled neočekivanih saradnji. Poput one u kojoj su, 2017. godine, koristeći javno dostupne podatke sa NASA teleskopa Kepler, građani naučnici i studenti otkrili novu planetu: K2-288Bb, dvostruko veću od Zemlje.
Zapravo, mnogi studenti astronomije i tehničkih nauka, u poslednje vreme, maltene i rutinski, koriste javne i lako dostupne NASA resurse, poput istraživačkih radova, analiza, fotografija i video materijala, ali i patentata.
OTVORENI PODACI JESU OTVORENE MOGUĆNOSTI. GRAĐANI KOJI RASTU ZAJEDNO SA SVOJIM JAVNIM INSTITUCIJAMA – I OSTAJU ZAJEDNO. KAO I PODACI ZASNOVANI NA ZNANJU I NAUCI KAO DELU SADAŠNJEG TRENUTKA I ISTORIJE NA KOJE SE VALJA OSLONITI.
Autorka: Nataša Kilibarda/Neuron en Vogue
Pogledaj i: Nataša Kilibarda, neuron en vogue: Šljokičasta strana nauke
Izvor: Portal otvorenih podataka
Foto: Profimedia
