Kembridžov Centar za alternativno finansiranje objavio je Izveštaj o uporednoj analizi na globalnom tržištu alternativnog finansiranja za 2018. godinu, koji je najobuhvatniji u poslednjih pet godina koliko se ovo istraživanje objavljuje.
U ispitivanju, koje prenosi sajt Crowdfunding, učestvovalo je 1.227 kompanija iz celog sveta. Skoro polovina kompanija koja se bavi crowdfundingom, crowdlendingom i sličnim aktivnostima posluje u više od jedne zemlje, što je prirodno s obzirom na to da alternativni modeli finansiranja prelaze granice.
Globalna industrija alternativnog finansiranja dostigla je obim transakcija od 304,5 milijardi američkih dolara u 2018. godini. U pitanju su sredstva koja su prikupljena putem online platformi i online transakcija. Na globalnom nivou zabeležen je pad od 27% u odnosu na 2017. godinu, ali isključivo zbog ozbiljnog smanjenja obima tržišta alternativnog finansiranja u Kini. U ostalim regionima zabeležen je porast od čak 48%. Uprkos padu, Kina je i dalje najveće tržište alternativnog finansiranja.
Institucionalni investitori, poput banaka i penzionih fondova, koji ulažu u različite kampanje zauzimaju jednak tržišni udeo kao i pojedinačni investitori, pa je tržište među njima podjednako podeljeno.
Zanimljiv podatak je da u nagradnim crowdfunding kampanjama sve više backera koristi kreditne kartice (40%) u odnosu na debitne kartice (35%).
Evropsko tržište alternativnog finansiranja je poraslo sa 11,9 milijardi američkih dolara u 2017. na 18 milijardi američkih dolara. Najveći tržišni udeo ima Velika Britanija sa čak 57%.
Zemlje Jugoistočne Evrope u koje spada Srbija uz Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Tursku, druge države bivše Jugoslavije, Albaniju i Kipar imale su obim tržišta alternativnog finansiranja od 188 miliona američkih dolara u 2018. godini. U odnosu na 2017. to je porast od 268%. Tržište je 2016. godine imalo obim od samo 11 miliona američkih dolara, pa je trend porasta očigledan.
Izveštaj takođe navodi da su u Srbiji dostupne tri inostrane platforme i da je godišnji obim tržišta alternativnog finansiranja u Srbiji 162 248, 63 američka dolara.
Ovaj godišnji izveštaj pokazuje da su sredstva pribavljena putem alternativnih modela finansiranja u porastu kako globalno tako i u našem regionu. Zanimljivo je da, iako se alternativnim izvorima finansiranja okreću kompanije kojima su tradicionalni bankarski proizvodi nedostupni, upravo banke i slične finansijske institucije ulažu u njih kroz tržište alternativnog finansiranja.
Obim tržišta alternativnog finansiranja u Srbiji nije impozantan kada se uporedi sa nekim zemljama u regionu. Obim je tri i po puta manji nego u Hrvatskoj, a čak 24 puta manji nego u Makedoniji. Ipak, tržište alternativnog finansiranja se razvija, zakonodavstvo se i dalje menja, pa se očekuje porast u narednim godinama. U svakom slučaju, neophodno je otvoriti tržište alternativnog finansiranja, olakšati upliv novca iz inostranstva i platne procedure kako bi zainteresovani investitori mogli direktno da ulažu u kompanije iz Srbije.
Pročitaj i: Lekari sa volonterima obilaze siromašne porodice i donose im hranu
Foto: Profimedia
