Ekstremne vrućine ne utiču na nas samo fizički već i mentalno.
Toplotni talasi dođu i prođu, ali problem ostaje. Ekstremno visoke temperature su sve učestalije širom sveta, a Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva usled klimatske krize.
Ljudska bića mogu da prežive visoke temperature, ali do određene granice. Toplota šteti našem organizmu. Idealna spoljna temperatura je oko 22 stepena Celzijusa, a naše telo toleriše temperaturu do 42 stepena Celzijusa.
Visoke temperature izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme – iscrpljenost, toplotni udar, srčani ili moždani udar. Deca su najugrožernija starosna grupa.
NIje iznenađujuće da visoke temperature utiču i na mentalno zdravlje. Većina nas se ne oseća najbolje kada je napolju prevruće, i za to postoji razlog. Naime, psihološke reakcije na toplotu mogu da variraju od stresa do kliničkih poremećaja.
Tokom ekstremnih vrućina zabeležena je povećana upotreba supstanci, alkohola, ali je sve češće i agresivno ponašanje. Druge vrste nasilja, poput zlostavljanja i nasilja u porodici, takođe su učestalije tokom letnjih meseci, navodi Psyhology Today.
Visoke temperature predstavljaju poseban izazov za ljude sa mentalnim poremećajima jer se simptomi pogoršavaju – neraspoloženje i anksioznost rastu sa porastom temperature. Takođe, povećan je broj psihijatrijskih hospitalizacija tokom perioda ekstremnih vrućina.
Jedna studija otkrila je da, za svaki jedan stepen Celzijusa povećanja prosečne temperature usled globalnog zagrevanja, mentalni poremećaji povećavaju se u proseku za dva odsto.
Najzabrinjavajući je rizik od samoubistva, koji je takođe u porastu kada su visoke temperature. Analiza 14 studija pokazala je da za svaki jedan stepen Celzijusa porasta spoljne temperature, rizik od samoubistava takođe se povećava za jedan odsto.
Toplota može da utiče i na terapije koje primaju ljudi sa mentalnim poremećajima. Mnogi lekovi, kao što su antipsihotici, antidepresivi i antiepileptici mogu da otežaju regulaciju telesne temperature, čineći pacijente ranjivijim na toplotne udare i druge zdravstvene probleme koje uzrokuju visoke temperature.
Kako visoke temperature mogu da utiču na tvoje mentalno zdravlje?
Postoji mnogo načina, direktnih i indirektnih. Toplota utiče na našu biohemiju i proizvodnju serotonina i dopamina. Takođe podiže našu telesnu temperaturu što utiče na fiziološke procese u našem mozgu i telu.
Na primer, toplota može da smanji proizvodnju tiroidnih hormona i uzrokuje depresiju i letargiju. Povećano znojenje izaziva dehidrataciju što dovodi do kognitivne disfunkcije.
Kada su u pitanju indirektni efekti, ekstremno visoke temperature mogu da dovedu do poteškoća sa spavanjem, čineći nas iscrpljenima i ranjivijima na stres. To loše utiče na rad srca, mozga i drugih organa.
Još jedan od indirektnih efekata je briga za okolinu. Eko-anksioznost, klimatska anksioznost, klimatska trauma, eko-tuga ili klimatska tuga. Svi ovi termini odnose se na anksioznost i tugu uzrokovanu klimatskim promenama, uključujući promene u našem lokalnom okruženju.
Šta možemo da uradimo?
Za početak, da uvek imamo na umu da moramo da se bavimo svojim zdravljem pre nego što pomognemo drugima. Ukoliko ste u mogućnosti, izbegavajte izlazak iz kuće kada su velike vrućine, izbegavajte da se direktno izlažete sunčevoj svetlosti i često se hidrirajte.
Nosite širu odeću kako bi telo efikasnije oslobađalo toplotu i izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Onima koji moraju da rade na otvorenom savetuju se česte pauze, u kojima će se skloniti sa sunca.
Pročitaj i: 8 eco-friendly načina kako možeš da se rashladiš na visokim temperaturama
Foto: Julian Paul on Unsplash
