Svetski dan osoba sa autizmom se obeležava širom sveta 2. aprila svake godine, sa ciljem da se podstaknu države članice Organizacije Ujedinjenih nacija da preduzmu mere za podizanje svesti o ljudima sa spektrom autističnih poremećaja, uključujući autizam i aspergerov sindrom.
Autizam godišnje pogađa jedno od 54 dece, podaci su do kojih su prošle godine došli američki Centri za prevenciju i kontrolu bolesti. Ovaj broj predstavlja porast od 10% u odnosu na 2014, kada je ta procena bila 1 prema 59.
Na autizam se gleda kao na “drugačiji način mišljenja”. I ako ljude predstavimo kao računare, ljudi sa autizmom imaju jedinstveni operativni sistem koji im omogućava da obrađuju život i doživljavaju svet drugačije od ostalih.
Istraživači znaju relativno malo o stanju koje se smatra “smetnjom u razvoju sa najbržim rastom”. Ono što znaju jeste da je mozak osobe sa autizmom veći i da odbacuju višak neurona sporije od neurotipskog mozga. Naučnici su takođe utvrdili da autizam utiče na veze između delova mozga koji upravljaju emocijama, senzornim nadražajima i izvršnim funkcionisanjem.
Više studija je dokazalo da ne postoji veza između vakcina i autizma, zablude koju širi mala, ali glasna grupa skeptika, prenosi CNN.
Stiven Šor, docent na Univerzitetu Adelphi u Garden Sitiju u državi Njujork, opisao je autizam kao misteriju i zagonetku i primetio da je jedan od najvećih izazova u razumevanju stanja to što se on različito manifestuje kod svakog pacijenta.
“Kada ste se upoznali jednu osobu sa autizmom, upoznali ste jednu osobu sa autizmom; to iskustvo vam ništa ne govori o autizmu u celini”, kaže Šor, koji takođe ima autizam.
“Moramo da budemo svesni, prihvatimo i cenimo neverovatnu raznolikost koju nalazimo u spektru autizma. To jasno govori da osobe sa autizmom moramo upoznati kao pojedince, za razliku od skupa karakteristika.”
Poslednja istraživanja
Autizam se konstantno istražuje. Jedan rad iz marta 2021. godine ukazuje da je procenat osoba sa autizmom u Engleskoj mnogo veći nego što su tamošnji naučnici mislili. Još jedna studija, čiji je koautor Kevin Pelfri, profesor neurologije na Univerzitetu Virginia tvrdi da se autizam može značajno razlikovati kod devojčica i dečaka – ovaj članak biće objavljen u predstojećem izdanju časopisa Brain, a njegovo delo je poslednje u nizu nedavnih ispitivanja čiji su rezultati fascinantni i zbunjujući – da dečaci imaju čak četiri puta veću verovatnoću od devojčica da im bude dijagnostifikovan autizam. Iako se neka od ovih odstupanja mogu pripisati kliničkoj pristranosti (jer su dečaci činili većinu među predmetima istraživanja), Pelfri kaže da daljim istraživanjem možemo otkriti dve različite vrste autizma, izazvane različitim osnovnim mehanizmima u mozgu – dihotomiju, koja bi u nekim slučajevima mogla dovesti do pogrešnih dijagnoza drugih mentalnih problema.
I dok se naučnici bave ovim teškim pitanjima, autizam je sve vidljiviji i u javnosti i o njemu se sve više govori – bilo da je u pitanju aktivistkinja Greta Tunberg, pevačica Suzan Bojl ili naučnica Templ Grandin – važno je i veoma pozitivno što je društvo prihvatilo ljude sa autizmom i slave neke od osobina koje ih čine posebnim. Industrija zabave takođe aktivno radi na otklanjanju stigme koja je nekada pratila autizam.
Šta možemo da uradimo
Jednostavan način da napravimo razliku jeste da se fokusiramo na stvari koje ljudi sa autizmom rade dobro i da priznamo, prihvatimo i slavimo njihove jedinstvene veštine.
Druga opcija – budimo pažljiviji da nam se ne bi desio nenamerni ableizam – odbacivanje ljudi iz autističnog spektra može naneti veliku štetu i ljudima sa autizmom i njihovim porodicama.
“Kada upoznamo osobu sa autizmom, treba da shvatimo da su oni različiti i da imamo u vidu da oni razmišljaju na drugačiji način. To ih čini jedinstvenim i originalnim i predivnim. To ih čini onim što jesu”, kaže Mat Asner, predsednik The Ed Asner porodičnog centra, organizacije koja se bavi problemima ljudi sa autizmom.
Foto: Caleb Woods on Unsplash
