Nije tajna da naša inteligencija ne zavisi samo od genetskog potencijala koji nasleđujemo već i od toga koliko smo podstaknuti da razmišljamo, komuniciramo, učimo, pre svega, u ranom uzrastu. Zato se kao najbolji recept za sticanje i povezivanje novih saznanja kod mališana pokazalo učenje kroz igru. A u tom domenu sve popularniji je NTC program učenja.
– Primarna uloga NTC programa je upotreba novih otkrića iz područja neuronauka u učionicama i u svakodnevnom životu. Program NTC učenja je sastavljen iz različitih aktivnosti i igara za decu koje se temelje na saznanjima o razvoju i radu mozga i koje, kako mnoga istraživanja pokazuju, imaju pozitivan efekat na razvoj mozga onda kada je to najvažnije, od rođenja, pa do približno 10. godine. Igra kao unutrašnja motivacija deteta je ključni faktor NTC programa – kaže dr Ranko Rajović, autor programa „NTC sistem učenja“, nekadašnji član i predsednik komiteta svetske Mense za darovitu decu i saradnik Unicefa za rano obrazovanje. On je i predavač na Pedagoškom fakultetu u Kopru na programu Neuronauke u vaspitanju i obrazovanju.
Program NTC već devet godina postoji u Srbiji i u još 17 država Evrope, a dr Rajović ga sprovodi s koautorom programa Urošem Petrovićem, dečjim piscem.
– Uz vaspitače i učitelje, i roditelji imaju veliku ulogu i odgovornost u tome da dete dosegne svoje potencijale. Za njih sam napisao dve knjige: „IQ deteta briga roditelja“ i „Razvoj inteligencije kroz igru“ da bih im pomogao da sa što manje grešaka i sa mnogo korisnih aktivnosti pomognu razvoj svoje dece. Najdragocenije razdoblje za to upravo je ono do polaska u školu jer je tada razvoj mozga najintenzivniji. Na značaj ovog razdoblja ukazuju i mnoga istraživanja u kojima je jasno naznačeno da vreme i trud koji ulažemo u edukaciju deteta u ranom uzrastu imaju daleko veći uticaj nego kad to činimo u kasnijem razdoblju – priča dr Ranko Rajović, i dodaje da na sajtu www.ntcucenje.com ima mnogo edukativnih tekstova za roditelje i linkova za korisna predavanja i TV gostovanja.
Naš sagovornik ističe da NTC radionice za decu, čiji je on autor, sprovode sertifikovani predavači: učitelji, vaspitači, stručni saradnici. A cilj im je podizanje nivoa intelektualnih sposobnosti svih učenika koji učestvuju u programu; sprečavanje poremećaja pažnje i koncentracije u školskom periodu; razvijanje koordinacije pokreta i motorike; razvijanje brzine razmišljanja, povezivanja i zaključivanja; pravovremeno uočavanje darovitih učenika i podsticanje razvoja njihovih sposobnosti.
Radionice za decu se održavaju tokom cele godine jednom nedeljno u dva polugodišta. Deci se ovakav rad dopada, pa mnoga na NTC radionice dolaze nekoliko godina. Uz to, pored ovih programa za decu, tu su i seminari za roditelje. Mame i tate koji bi da nauče više o NTC sistemu učenja, kao i da steknu znanja koja svakodnevno mogu da primenjuju u radu sa decom mogu da se prijave na NTC seminar.
– Primeri koji se daju decu na prvi pogled izgledaju teški, ali deca se brzo snalaze jer ceo koncept NTC sistema učenja je igra. Jedna od metoda najteža za nas odrasle jesu nelogične priče, koje su deci zabavne i lako ih naprave. Recimo, kada deci kažemo da nacrtaju travu, sunce i viteza, oni to rade drugačije. Godinama dajem ovaj primer na seminarima koje radim sa učiteljima i vaspitačima, a dobijem gotovo uvek istu sliku: vitez leži na travi i gleda u sunce. Deca to obično rade ovako: trava raste do sunca, pa je vitez stavio svoj štit na travu i tako je zaštitio od sunca. Dok sam jedno vreme predavao na Pedagoškom fakultetu u Ljubljani, koleginica mi je rekla da to možda nije dobro jer trava ne raste do sunca i da je potrebno da ispravim decu. Odgovorio sam da deca odlično znaju da trava ne raste do sunca, ali da bi bilo dobro da ih pustimo da tako naprave – ističe dr Rajović.
On kao primer navodi i pesmicu o pauku i stih koji kaže da pauk plete mrežu da uhvati pčelu, a dete od pet godina je nacrtalo pauka sa dve šake.
– Naravno da dete zna da pauk nema dve šake, ali dobro bi bilo da pustimo da dete tako napravi. Često objašnjavam na seminarima da je to važno jer mozak uključuje rezervne kapacitete kada je nešto nelogično. I čini se da dete te kapacitete koristi, i to prilično često, ali mu odrasli to obično ne dozvoljavaju.
U delu NTC programa koriste se i priče i pitanja pisca Uroša Petrovića koji aktiviraju misaone procese drugačije nego prilikom klasičnog reproduktivnog pitanja. Recimo, na pitanje preko koje životinje pređe najveći broj pešaka, većina dece će se zbuniti, počeće da misli, da povezuje i posle nekoliko pokušaja, daće odgovor: „zebra“.
– Ako uporedimo ovo i klasično reproduktivno pitanje kako se zove crno-bela životinja koja liči na konja i živi u Africi, jasno je da kod klasičnog pitanja nema razmišljanja nego dete ili zna ili ne zna. To mora polako da se menja, jer su prioriteti danas drugačiji, tj. moramo da učimo decu da misle. Tako ih spremamo za budućnost. Deca ne treba da uče napamet i da reprodukuju gomilu podataka koje brzo i zaborave – kaže dr Ranko Rajović.
On napominje i da kada je kompjuter pobedio Garija Kasparova, svetskog prvaka u šahu, bilo je jasno da više ne možemo biti bolji od kompjutera što se tiče informacija i da moramo da razvijamo sposobnosti koje kompjuteri nemaju: povezivanje, kreativnost, timski rad, a kod dece se to radi uz igru i na tome se i bazira NTC sistem učenja. Zato iz NTC programa ističu da decu zapravo pripremaju za budućnost.
Kampovi za male istraživače
NTC tim svakog leta organizuje i kampove u prirodi za decu, koji svojim prepoznatljivim programom omogućavaju učenje kroz igru i istraživanje.
– Naš cilj je da podstičemo razvoj veština, znanja i emocija, koje se u svakodnevnom životnom ritmu usporeno razvijaju ili sasvim zapostavljaju. NTC kamp omogućava deci da upoznaju svet oko sebe, unapređuju međusobnu komunikaciju, usvajaju znanja o prirodi i snalaženje u njoj, jačaju istraživački duh. Za mališane se pripremaju poligon spretnosti, orijentacija u prirodi, zagonetne priče uz logorsku vatru, sportske aktivnosti, istraživanje i učenje flore i faune, traganje za „gusarskim blagom”, pravljenje šumske kolibe – priča dr Ranko Rajović, koji te kampove organizuje sa NTC stručnim timom.
Rađanje naučnika
U okviru NTC programa postoji i odsek za nauku u okviru kog se gradivo iz fizike, hemije, biologije i geografije obrađuje drugačije. Sve liči na igru, a učenici lakše savladaju osnovne pojmove, usvoje brže i duže pamte tako naučeno gradivo. Igra „hemikado“ je korisna sa učenje osnova hemije, a „NTC 4 memory“ za učenje osnova fizike. Autori Vuk Rajović i Nemanja Bojanić napisali su i prvi NTC roman koji deci približava hemiju. U romanu dva dečaka na jednom vašaru slučajno upadaju u svet atoma, a da bi izašli iz njega, moraju da misle i povezuju. Tako dete koje čita knjigu pročita lep roman i nauči osnove NTC programa i osnove hemije.
Iskustva roditelja
Šta o NTC sistemu učenja misle mame i tate, otkriva Biljana Stefanović iz Beograda.
– Moja šestogodišnja ćerka Simona pohađa ovaj sistem učenja već skoro dve godine. Iako sam se o samom programu dobro informisala pre nego što je krenula na radionice, vrlo sam se iznenadila kad sam prvi put videla radnu svesku po kojoj rade. Delovala mi je kompleksno za uzrast deteta od četiri godine i, iskreno, bila sam skeptična. Međutim, ubrzo smo imali i radionicu za roditelje, na kojoj nam je objašnjeno da ih kroz igru podstiču na razmišljanje. Meni je najvažnije da moja ćerka s radošću ide tamo, a mi se često iznenadimo kad ona u nekom razgovoru počne da nam otkriva stvari koje je naučila u NTC-u – priča mama Biljana kako je mala Simona pojedine eksperimente i primere sa seminara, sva ponosna, uveliko pokazala i mlađoj sestri.
Tekst: Nevena Dimitrijević
Foto: Profimedia
